Izvor: SrbijaDanas.com, 26.Apr.2021, 13:49

Zašto je skulptura sa "krova terazija" čak 70 godina putovala kući? Nepravda je konačno ispravljena!

Sima Andrejević-Igumanov bio je jedan od najvećih srpskih dobrotvora.

Jedan od prvih zadužbinara u oblasti školstva i narodne prosvete za Beograđane je najznačajniji po tome što je srpskoj prestonici darovao jednu od najupečatljivijih zdanja - svoju Zadužbinu, koja je zbog monumentalnosti i lepote prozvana - Igumanova palata.

Pravilnije bi zapravo bilo reći "Palata Igumanov", ali u narodu se ustalilo "Igumanova palata" i - tako je i ostalo sve do današnjih >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << dana. Zgrada na zvučnoj adresi Terazije 31 u Beogradu, sagrađena je 1938. prema projektu arhitekata Petra i Branka Krstića u stilu modernizma.

Igumanova palata je zamišljena kao ugaona petospratnica u čijem prizemlju su bili lokali, dok su na spratovima bili stanovi koji su se iznajmljivali jer je osnovni cilj zgrade bio da prihoduje i na taj način omogući finansiranje Simine druge zadužbine - Bogoslovsko-učiteljske škole u Prizrenu koja će u narednim decenijama prerasti u prizrensku Bogosloviju. Testamentom je odredio da Zadužbinom uvek upravlja srpski patrijarh.

Na fasadi zgrade od njenog nastanka stoji natpis: "Zadužbina Sime Andrejevića Igumanova Prizrenca". Ono što nije stajalo bila je skulptura "Sima Igumanov sa siročićima" na njenom vrhu… tj. sve do danas.

Impozantna skulptura “Sima Igumanov sa siročićima” na Igumanovu palatu postavljena je nešto kasnije. Rad vajara Lojze Dolinara posavljen je krajem januara 1939. na sam vrh zdanja. U tom trenutku bronzana skulptura visoka 3,7 metara predstavljala je “prvi grupni vajarski rad u našoj zemlji”.

Prikazivala je zadužbinara Simu Andrejevića okruženog decom čiji je veliki dobrotvor bio. Osim njih, na skulpturu je bio prikazan i Simin prerano umrli sin Manojlo nakon čije smrti je Andrejević simbolično usvojio svu “južnosrbijansku omladinu” i brinuo o njenom obrazovanju i dobrobiti.

I tako je Sima Andrejević-Igumanov bdio nad svom srpskom decom decenijama… Sve do 50-ih godina prošlog veka.

Nakon Drugog svetskog rata Zadužbina je prestala sa radom, a zgrada je nacionalizoana. Skulptura je iz nepoznatih, ali najverovatnije ideoloških razloga 1950. godine uklonjena. Prilikom njenog skidanja nije se mnogo vodilo računa o zaštiti, pričalo se da je “radio i čekić”, pa su mnogi delovi oštećeni, a neki su i zauvek uništeni. Spasene delove neko se sklonio u zgradu Patrijršije i tamo su decenijama ostali zaboravljeni.

Nakon što su se strasti malo smirile, a struka progovorila, lepota i vrednost Igumanove palate je i javno priznata. Zdanje uživa status kulturnog dobra od 1977. godine.

Decenijama nakon, 1991. Igumanova palata je vraćena Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a Zadužbina je obnovljena i i danas aktivno radi onako kako je zamislio njen osnivač - novcem od izdavanja održava se Prizrenska bogoslovija i stipendiraju đaci i studenati poreklom sa Kosova i Metohije.

Negde u to vreme otkriveno je i da se kalupi u gipsu na osnovu kojih je izrađena skulptura na vrhu palate od početka čuvaju u zgradi Bogoslovije u Prizrenu i rodila se ideja o obnovi kompozicije.

Za kraj ove priče bilo je potrebno još samo da se i skulptura vrati na mesto koje joj pripada. I - to se i dogodilo 22. aprila 2021. godine. Na 30. godišnjicu od pokretanja inicijative za vraćanje Sima Andrejević-Igumanov ponovo se našao na “krovu Terazija”.

Neka tamo zauvek i ostane!

Nastavak na SrbijaDanas.com...