Izvor: Blic, 11.Dec.2016, 04:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DILANOVO PISMO NOBELOVOM KOMITETU "Nikada nisam stigao da se zapitam da li su moje pesme književnost. Hvala što ste mi odgovorili"
Pesnik i muzičar Bob Dilan, dobitnik Nobelove nagrade za književnost za 2016. godinu, pozdravljen je aplauzom u Stokholmu, iako se nije lično pojavio da primi priznanje. Dilan je poslao pismo Švedskoj akademiji, Nobelovom komitetu i zvanicama koje je pročitano na banketu sinoć nakon uručenja priznanja.
- Ovim puten šaljem najtoplije pozdrave članovima Švedske akademije i svim uvaženim prisutnim gostima. Žao mi je što nisam mogao lično da prisustvujem, ali znajte, molim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vas, da sam duhom sa vama, počastvovan što primam ovako prestižnu nagradu. Da ću dobiti Nobelovu nagradu za književnost nešto je što nikad nisam mogao ni da zamislim. Od najranijeg detinjstva, blisko mi je čitanje i upijanje dela onih koji su vredni ovakvog izdvajanja: Kiplinga, Šoa, Tomasa Mana, Perl Bak, Albera Kamija, Hemingveja. Ovi divovi knjiždvnosti, čiji se rad izučava u školama, čuva u bibliotekama širom sveta i opisuju s poštovanjem, uvek su ostavljala dubok utisak. To što se sada priključujem ovakvoj listi imena zaista me ostavlja bez reči - napisao je Dilan.
On je u pismu naveo i da svako ko piše knjige, pesme ili drame bilo gde u svetu možda skriva taj tajni san o Nobelovoj nagradi i dodaje da je on "verovatno toliko duboko pohranjen da se i ne zna da je tu".
- Da mi je iko ikada rekao da imam i najmanje šanse da dobijem Nobelovu nagradu, pomislio bih da imam iste šanse da se popnem na Mesec. Zapravo, u godini kada sam rođen i nekoliko godina nakon toga, na svetu nije bilo nikoga za koga se smatralo da je dovoljno dobar da dobije Nobela. Zato zaključujem da sam, u najmanju ruku, u veoma retkom društvu - poručio je Dilan.
Onda je objasnio i kako je saznao da je dobio nagradu.
- Bio sam na putu kada sam dobio iznenađujuću vest i trebalo mi je više nego nekoliko minuta da je na pravi načim prihvatim. Počeo sam da mislim o Viljemu Šekspiru, velikoj figuri književnosti. Dosetio sam se da je on na sebe gledao kao na dramatičara. Misao da piše književnost nije mogla da mu uđe u glavu. Njegove su reči bile pisane za scenu. Da budu izgovarane, ne čitane. Kad je pisao Hamleta, siguran sam da je mislio na mnoge različite stvari: "Ko je pravi glumac za tu ulogu?", "Kako bi ovo trebalo izvesti?", "Da li stvarno želim ovo da smestim u Dansku?"... Njegova kreativna vizija i ambicije bile su mu bez sumnje u prvom planu, ali ima tu još prizemnih stvari koje valja razmotriti i baviti se njima. "Da li je finansiranje obezbeđeno?", "Ima li dovoljno dobrih sedišta za moje pokrovitelje?", "Gde da nabavim ljudsku lobanju?". Kladio bih se da je najdalje stvar u Šekspirovoj glavi bilo: "Da li je ovo književnost?" - napisao je Dilan.
Onda se osvrnuo i na svoje početke.
- Kada sam počeo da pišem pesme kao tinejdžer i počeo čak i da primam poneko priznanje za svoje sposobnosti, moje težnje sa tim pesmama nisu išle dalje od toga. Mislio sam da bi mogle da se slušaju u kafeima i barovima, možda nekad kasnije u Karnegi holu ili londonskom Paladijumu. Kad sam zaista sanjao velike snove, mogao sam da zamislim da snimim ploču i potom čujem svoje pesme na radiju. To je značilo zaista veliku nagradu u mojoj svesti. Snimati ploče i čuti svoje pesme na radiju značilo je da dopirete do brojne publike i da ćete moći da nastavite da radite to što ste namerili. E, pa, ja već dosta dugo radim to što sam namerio. Snimio sam desetine ploča, odsvirao hiljade koncerata širom sveta. Ali moje su pesme životno središte svega što radim. Biće da su našle svoje mesto u životima mnogih ljudi, u mnogim različitim kulturama, i zahvalan sam na tome - piše laureat.
A onda nastavlja:
- Ali ima tu jedna stvar koju moram da kažem. Kao izvođač sam nastupao pred 50.000 ljudi i pred 50 ljudi i mogu reći da je teže svirati za 50 ljudi. Tih 50.000 ljudi zadobiju osobine jedne osobe, ali nije tako kada ih je 50. Svaka osoba ima pojedinačan, poseban identitet, ceo svet u sebi. One mogu da prihvate stvari jasnije. Vaša iskrenost i način na koji se ona povezuje sa dubinom vašeg talenta je na proveri. Činjenica da je Nobelov komitet tako mali ne znači moj gutitak. Ali, poput Šekspira, i sam sam često zauzet kretanjima svojih kreativnih poduhvata i bavljenjem svim aspektima prizemnosti življenja. "Ko su najbolji muzičari za ove pesme?”, "Snimam li u odgovarajućem studiju?", "Da li je ova pesma u odgovarajućem tonalitetu?". Neke se stvari ne menjaju, čak ni posle 400 godina.
- Nikada nisam imao vremena da se zapitam: "Da li su moje pesme književnost?". Zato se zahvaljujem Švedskoj akademiji, i za to što je našla vremena da razmotri to pitanje, ali i za to, na kraju, što je donela toliko predivan odgovor - zaključio je Dilan u pismu.
.jpg)
