Izvor: B92, 13.Jul.2019, 09:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Crna Gora postala nezavisna dva sata pre Srbije - kako slavi ovaj dan

Kako je 13. jul pokazatelj nezavisnosti Crne Gore, ali i podela u njoj koje i dalje postoje.

Dva 13. jula iz prošlosti ima na umu svaki stanovnik Crne Gore kada slavi Dan državnosti.

Prvi je 1878. godine, kada je na Berlinskom kongresu izborila nezavisnost, a drugi je 1941. godine - kada je podignut veliki narodni antifašistički ustanak.

"Ovo je trenutak kada je na Berlinskom kongresu Crna Gora samo dva sata pre Srbije postala nezavisna država, ali tada >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << još nije bila formirana nacija" , kaže za BBC na srpskom Srđan Cvetković sa Instituta za modernu istoriju.

Drugi datum ima korene u komunizmu, ali ga zapravo slave svi - on je bio deo sveopšteg bunta protiv italijanskog fašizma 1941. godine, dodaje Cvetković:

"On ne unosi podele - u buni su učestvovali i levi i desni."

U novije doba, Dan državnosti jeste datum koji ipak deli crnogorsku javnost:

"Opozicija i civilni sektor ne bojkotuju Dan državnosti, već prijem koji povodom ovog dana organizuje predsednik Crne Gore Milo Đukanović", kaže Nikola Marković, glavni urednik Dan-a.

"Osnovni razlozi su nepoštovanje vladavine prava i povezanost sa kriminalom na koju sumnjaju."

Čak dva dana ranije proslavio je Dan državnosti Milo Đukanović na Cetinju.

On je poručio da Crna Gora već živi svoj evropski život i da je sa "optimizmom zagledana u evropsku budućnost":

"Mi smo davno prošli istorijsku raskrsnicu.

"Evropeizacija crnogorskog društva je naš ključni cilj i stalni zadatak. Taj proces se ne završava samo formalnim članstvom."

Na prijemu se po pravilu poslednjih godina ne pojavljuje civilni sektor niti opozicija. Ne dolaze ni politički predstavnici srpskog naroda u Crnoj Gori, Srpskog nacionalnog saveta, Instituta za srpsku kulturu, Matice srpske...

"Deo javnosti je direktno protiv sadašnjeg predsednika Crne Gore, a ne protiv Dana državnosti", kaže Nikola Marković, glavni urednik Dan-a.

"To možemo da vidimo da kada je predsednik bio Vujanović, deo opozicije je ipak prisustvovao."

Te 1878. godine Crna Gora je dobila nezavisnost kao kneževina, a 63 godine kasnije na isti dan je podigla i sveopšti ustanak tokom Drugog svetskog rata.

Iako je ovo redak praznik iz doba komunizma koji se na prostoru bivše Jugoslavije slavi kao državni, Marković kaže da to zapravo nije neuobičajeno:

"Nije u pitanju komunistički praznik, već je 13. jul 1941. godine deo tradicije Crne Gore u smislu borbe protiv fašizma.

"Verujem da je bitno da ga zadržimo, pogovoto ako imamo u vidu šta se nakon raspada Jugoslavije desilo na ovim područjima usled talasa nacionalizma i slobodno mogu reći, nadolazeće mržnje."

Fenomen je, dodaje Marković, da čak "ni četnici u Crnoj Gori nisu ustali protiv ovog dana , kao što je primer bio sa 29. novembrom".

Dan kada su Crnogorci ustali protiv fašizma iznenadio je i same Italijane, opisuje istoričar Srđan Cvetković, dok njegov kolega Ljubodrag Dimić misli da ovaj datum pokazuje i put Crne Gore:

"Na tragu Evropske unije, koja slavi 9. maj kao Šumanovu deklaraciju, ali i Dan pobede nad fašizmom, i Crna Gora obeležava svoj antifašistički dan.

"U pitanju je bio masovni ustanak, koji pokazuje pobunu čitavog naroda, ali i naroda koji teži evropskom putu."

Članovi sporazuma sa Berlinskog kongresa koji su važni za Balkan

Činjenicu da je Crna Gora nezavisnost 1878. godine dobila članom 26 Berlinskog kongresa, a Srbija 'tek' članom 34, zapravo ne znači ništa, objašnjava istoričar Srđan Cvetković.

"U pitanju je nekoliko sati razmaka dok su odluke usvojene. U istorijskom i strateškom smislu, to je irelevantno.

"Ono što je pak dosta zanimljivo pitanje je pre - zašto Srbija ne slavi 13. jul? Ipak je i ona tada dobila nezavisnost."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...