Izvor: RTS, 13.Mar.2018, 15:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Članstvo u EU pitanje vremena i zalaganja zemalja kandidata"
Predstavnik Evropske komisije za politiku susedstva i pregovore o proširenju Maćej Popovski kaže da je članstvo zemalja Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji pitanje vremena, ali i zalaganja zemalja kandidata.
Strategija za proširenje EU na Zapadni Balkan je "ambiciozna, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ali realistična", rekao je Maćej Popovski.
"I vlada i civilno društvo ozbiljno shvataju tu Strategiju, a pitanje članstva je potpuno jasno - to je pitanje vremena i velikog truda zemalja kandidata", rekao je novinarima zamenik direktora Generalnog direktorata Evropske komisije.
Popovski, koji je učestvovao na regionalnoj konferenciji "EU i Zapadni Balkan: Ka većem kredibilitetu i posvećenosti obeju strana" u Beogradu, naglasio je da su uslovi za članstvo u EU isti za sve zemlje i da su definisani pre mnogo godina kada je Unija počela sa proširenjem.
"Od svih zemalja se očekuju reforme u tržišnoj ekonomiji, tu su pitanja pravosuđa i vladavine prava. Voleli bismo da vidimo kako je Srbija normalizovala odnose sa svojim susedima, kao i da odnosi Beograda i Prištine budu normalizovani", poručio je Popovski.
Na pitanje kako vidi ulogu SAD u pregovorima Beograda i Prištine, Popovski je naveo da mu nisu poznati detalji osim da će, kako kaže, SAD pomoći u rešavanju tog pitanja.
Miščević: Stategija nije samo dokument, već "kredibilna perspektiva"
Šefica Pregovaračkog tima Srbije za pregovare sa EU Tanja Miščević rekla je da Strategija nije samo dokument već "kredibilna perspektiva", kao i da datum nije toliko važan koliko, kako kaže, proces koji vodi do članstva.
Miščevićeva je ocenila da Strategija više podseća na Agendu iz 2000. godine nego na Solunsku deklaraciju iz 2003. godine koja je zemljama Zapadnog Balkana donela viznu liberalizaciju, Agenda iz 2000. godine je dala perspektivu za big bang proširenje.
Navela je da se u Strategiji spominje "napredovanje i pristup zasnovan na zaslugama", kao i da nije saglasna sa stavom Evropske komisije da je jačanje bezbednosti jedan od ciljeva pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana u EU.
"Mislim da zemlje Zapadnog Balkana mogu da pruže mnogo više od doprinosa bezbednosti", rekla je šefica pregovaračkog tima.
Dodala je da su joj u vezi sa Stretegijom potrebna pojašnjenja Evropske komisije, počev od jezika koji je, kako je rekla, "konstruktivna dvosmislenost".
Za nju je, kaže, najveći znak pitanja kako će se države članice EU izjasniti o Strategiji ističući da je Srbiji potrebna njihova podrška.
"Za nas je 2025. izuzetno bitna, jer nam olakšava pregovorački proces. Naravno, mnogo toga zavisi od nas u regionu, kao i od aktivizma naše vlade i građanskog društva", smatra Miščevićeva.
"Pristupanje EU je proizvod iskrene političke namere svake države"
Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike ocenio je da Strategija o proširenju EU na Zapadni Balkan prvi put daje "verodostojnu perspektivu za Srbiju, Crnu Goru i druge zemlje u regionu koje su iskrene u nameri da ispune sve uslove za pristupanje u EU".
Naglasio je da se pristupanje EU ne odvija po pozivu, već da je to "proizvod iskrene političke namere svake države".
"Sad je vreme da države na Zapadnom Balkanu pokažu i dokažu da to zaista žele i da naprave svoje planove kako da se do 2025. prilagode uslovima za pridruživanje EU", naveo je Majstorović.
Dodao je da je pred Srbijom najveći izazov u oblasti vladavine prava, odnosno poglavlja 23 po kojem će se, kaže, meriti koliko je Srbija rešena da ispuni uslove za pridruživanje EU.
"Vremena je malo. Da bi Srbija postala član EU 2025. mora da završi pregovore do 2023. jer državama članicama treba oko dve godine da ratifikuju taj sporazum", napominje Majstorović.
Na regionalnoj konferenciji "EU i Zapadni Balkan" učestvovali su i Ivan Vejvoda iz Instituta društevnih nauka iz Beča, Malinka Ristevska Jordanova iz Instituta za evropske politike iz Skoplja, ambasador Bugarske Radko Vlajkov i predstavnica Delegacije EU u Srbiji Nora Hajrinen.
.jpg)
