Izvor: RTS, 25.Feb.2021, 19:56
Brnabić: Srbija neće izvoziti litijum kao sirovinu
Premijerka Ana Brnabić poručila je poslanicima Skupštini Srbije da će se pri potencijalnoj eksploataciji jadarita u rudniku koji planira kod Loznice da otvori kompanija "Rio Tinto" poštovati standardi za zaštitu životne sredine i da država neće dozvoliti da se litijum izvozi kao sirovina.
U okviru dela sednice poslednjeg četvrtka u mesecu kada poslanici koriste priliku da uživo ispitaju predstavnike izvršne vlasti, samostalni poslanik Vladan >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Glišić pitao je premijerku o javnoj raspravi u vezi sa promenom prostoronog plana i izgradnji deponije.
Brnabićeva je svim građanima Srbije, posebno Loznice, rekla da će najveća pažnja biti posvećena elaboratu o zaštiti životne sredine i da će od kompanije "Rio Tinto" biti zahtevano da se pridržavaju najboljih ekoloških standarda.
"Javna rasprava je održana, što ne znači da neće dodatno da se razgovara", rekla je Brnabićeva i pozvala Glišića na sastanak tim povodom, što je on prihvatio.
Ona je dodala da je u toku studija procene uticaja na životnu sredinu, navodeći da bi trebalo da se završi do juna ove godine, a dok se to ne završi, kako kaže, neće biti donate finalne odluke o daljem toku projekta.
Prema njenim rečima, rudnik koji se planira bi bio podzemni i neće ugroziti obradive površine, a kada je reč o deponiji, razgovara se, kaže, o dve lokacije.
"To će biti čvrsti otpad i neće ugroziti životnu sredinu, naročito reku", rekla je Brnabićeva i napomenula da je otvorena da razgovara i sa lokalnim stanovništvom o tome.
Prema njenim rečima, javni interes je ulaganje kompanije od preko 1,5 milijardi evra, i to što nalazište Srbiji obezbeđuje 10 odsto svetskih rezervi litijuma, a "Rio Tinto" dobija pravo na eksploataciju.
"Biće nemoguće litijum izvoziti iz Srbije kao sirovinu, moramo da pravimo poluproizvod ili finalni proizvod da bi mogla ekonomija da se razvija", rekla je premijerka i objasnila da bi Srbija mogla da postane evropski centar za proizvodnju baterija, električnih automobila i drugih proizvoda od litijuma
Dodala je da kada "Rio Tinto" bude prodavao litijum, moraće da dokaže da je poštovao sve stadarde životne sredine.
Na pitanje o povećanju rudne rente, Brnabićeva je odgovorila da je i ministarka Zorana Mihajlović pokrenula to pitanje, da se razmišlja o tome, ali i da je važno da postoji stabilan okvir za investitore.
"Balkanski tok - energetska sigurnost, ekologija, investicije"Na pitanje zašto je Balkanski tok važan za Srbiju, Brnabićeva je izjavila je da je tim gasovodom dobijamo više gasa, širi mreža kroz celu zemlju, ako i da se stvaraju prilike za nove investicije.
Kako je dodala, gasovod je važan i za zaštitu životne sredine, a Srbija postaje i tranzitna zemlja za gas.
Nappmenula je da Srbija od zemlje koja kupuje gas, postaje tranzitna zemlja za gas i naplaćuje tranzitnu taksu koja će se slivati u budžet.
Ističe da će "Balkanski tok" omogućiti da se gasovodna mreža širi po Srbiji, a posebno, naglašava, u onim mestima u kojima do sada nije bilo investicija.
"Želimo do tih mesta da dovedemo gas, kako bismo mogli da privučemo investitore", rekla je Brnabićeva.
Na izlaganje premijerke nadovezao se resorni ministar Tomislav Momirović navevši da se u proteklih mesec dana radilo na izmeni pravilnika vezano za priključke na gasovod kako bi cena za domaćinstva bila niža.
"Oko 95 odsto korisnika gasa su mala domaćinstva do 400 kvadratnih metara, zbog toga moramo da im olakšamo da se priključe na gasovod", rekao je Momirović.
"Obezbeđen novac za početak izgradnje beogradskog metroa"Premijerka je ponovila ranije najave da će izgradnja metroa u Beogradu početi krajem godine, dodavši da je novac u budžetu obezbeđen i za studije izvodljivosti i za početak gradnje.
Podsetila je da je Vlada Srbije potpisala predugovore sa kineskim i francuskim kompanijama koje će raditi na izgradnji metroa, ali i da je budžetom za ovu godinu obezbedila novac za početak izgradnje, studije izvodljivosti i projektno-tehničku dokumentaciju.
"Sada možemo da kažemo da će do kraja godine početi izgradnja metroa u Beogradu", rekla je Brnabićeva.
Ministar Tomislav Momirović kazao je da će u novembru početi radovi na izgradnji depoa za beogradski metro u Makišu, a da će nakon toga krenuti izgradnja prve linije metroa od Železnika do Mirijeva.
Dodao je da će za dve godine početi izgradnja druge linije od Zemuna do Mirijeva.
Istakao je da je vrednost investicije za prve dve linije metroa 4,4 milijarde evra, a da je, dodaje, u planu da se gradi i treća.
Govoreći o završetku radova na obe linije, Momirović je naveo da će prva linija biti završena do 2028. godine, a druga do 2030. godine.
"Reči Fon Kramonove nisu zvanični stavovi EU"Premijerka Ana Brnabić izjavila je da izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon svojim izjavama i zahtevima narušava pregovarački proces Beograda i Prištine, ali da njeni stavovi nisu stavovi Evropske komisije i EU.
Brnabićeva je tako odgovorila na pitanje poslanika o tome da je Fon Kramonova pozvala Savet EU da se Prištni da zeleno svetlo za viznu liberalizuju i uputila apel i zemljama koje nisu priznale samoproglašenu nezavisnost Kosova.
Dodala je da kao što u parlamentu Srbije svaki poslanik može da proklamuje stavove koji nisu stavovi Vlade, tako i u EP evropski poslanici mogu da zastupaju stavove iza kojih ne stoji zvanični Brisel.
"Objektivnost Fon Kramonove nije neupitna, ona je stopostotno neobjektivna. Daleko je odmakla od bilo kakvog diplomatskog protokola i ponašanja i otvoreno je neprijateljski raspoložena prema Srbiji", smatra premijerka.
Brnabić je kazala da Beograd takođe podržava viznu liberalizaciju građana sa KiM, jer je to u interesu njenih građana.
Smatra da do vizne liberalizacije neće brzo doći jer, kako je rekla, većina članica EU zna da bi se u tom slučaju građani sa KiM, pre svega albanske nacionalnosti, napustili pokrajinu i preselili se u te zemlje.
Brnabićeva je navela da se time što Fon Kramonova radi narušava pregovarački proces o KiM i pokazuje koliko ga kao izvestilac poštuje, odnosno ne poštuje.
Poziv opštinama i gradovima da srede adresne registreMinistarka državne uprave i lokalne samouprave Marija Obradović pozvala je u Skuštini Srbije 33 opštine i gradova da budu efikasniji u sređivanju adresnog registra, ističući da u 21. veku u našoj zemlji postoji 67.300 ulica koje su neobeležene.
Obradovićeva je na sednici u okviru koje narodni poslanici postavljaju pitanja članovima Vlade, pozvala te opštine i gradove da daju predloge za nazive ulica i navela da ukoliko nemaju svoje predloge, mogu da se obrate Ministarstvu koje će im pomoći predlozima iz registra naziva ulica koji se koriste u Srbiji.
Podsetila je da je adresni registar projekat vredan dva miliona evra, a da služi tome da se imenuju ulice koje za sada nisu imenovane i obeleže brojevima zgrade i kuće koje nisu numerisane.
Građanima Srbije koji sada stanuju u ulicama koje nisu obeležene poručila je da neće imati dodatnih troškova prilikom menjanja adrese.
U aprilu dodela 900 stanova za pripadnike snaga bezbednostiMinistar građevine, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović izjavio je da će u aprilu biti dodeljeni ključevi 900 stanova zaposlenima u sektoru bezbednosti u Novom Sadu, Kraljevu i Kragujevcu, a da se u Beogradu trenutno gradi 1.000 stanova za pripadnike snaga bezbednosti.
Momirović je rekao da je za izgradnju stanova za pripadnike službi bezbednosti izdvojeno 210 miliona evra u gradovima širom Srbije.
''U aprilu će u Novom Sadu biti dodeljeno 500 stanova, a u Kraljevu i Kragujevcu pi 200 stanova'', rekao je Momirović u Skupštini Srbije na pitanje šefa poslaničke grupe SPS Đorđa Milićevića koliko je država izdvojila za stanove za pripadnike snaga bezbednosti, koliko se stanova gradi i koji je rok za završetak radova.
Momirović je kazao da se u Beogradu trenutno gradi 1.000 stanova i da se pripremaju još dve parcele za 2.200 stanova.
''Trudimo se da izvedemo projekte u svim gradovima, gradimo oko 7.000 stanova, uveren sam da ćemo uspeti da završimo ovaj projekat koji je pokrenuo predsednik Aleksandar Vučić, a čiji je cilj da nijedan pripadnik službi bezbednosti nema nerešeno stambeno pitanje'', rekao je Momirović.
Tončev: Zaustaviti iseljavanje mladih u bogatije sredineMinistar bez portfelja Novica Tončev istakao je da je cilj Vlade Srbije da prestane iseljavanje mladih iz manje razvijenih opština u bogatije sredine u zemlji, naglasivši da je za to potrebno obezbediti im uslove ''makar onakve kakve imaju njihovi vršnjaci u bogatijim sredinama''.
Tončev je, u Skupštini Srbije na sednici na kojoj su članovi Vlade odgovarali na pitanja poslanika, kazao da je prioritet države, Vlade i Skupštine kvalitetniji i bolji život svih građana, a posebno onih koji žive u nedovoljno razvijenim opštinama.
"Naš cilj je da mladi ostanu da žive i rade u svojim sredinama. Uspeh Vlade će biti ako uspemo da sprečimo iseljavanje mladih iz slabije razvijenih opština u bogatije, a da bismo to uspeli da uradimo, moramo da im obezbedimo bar uslove koje imaju mladi u bogatim sredinama naše zemlje", kazao je Tončev odgovarajući na pitanje poslanika SPS-a Đorđa Milićevića o prioritetima razvoja nerazvijenih opština.
Istakao je da je to posao Vlade i da će se time baviti, naglašavajući da su članovi njegovog kabineta od 44 nerazvijenih opština obišli 38.
"Obići ćemo svaku od tih opština i razgovarati i sa građanima o njihovim problemima, koje ćemo posle gledati da rešavamo", kazao je Tončev.
Ružić: Sutra počinje javna rasprava o strategiji obrazovanjaMinistar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić najavio je da će sutra biti održan prvi okrugli sto, odnosno javna rasprava o strategiji obrazovanja do 2030. godine.
Ružić je to najavio na sednici Skupštine odgovarajući na pitanje poslanika SPS-a Đorđa Milićevića na koji način strategija predviđa da se poveća briga o talentima, kao i da se prati brz proces promena u zanimanjima.
Ministar je naveo da će u strategiji biti obrađene sve sektorske teme, od predškolskog, osnovnog, srednjeg, viosokog, dualnog obrazovanja, kao i digitalizacija.
Drugi okrugli sto biće održan 2. marta, a poslednji 8. marta.
"Sva akademska i druga javnost je dobordošla da da svoje konstruktivne kritike i predloge za strategiju koja će nam biti orijentir u narednih 10 godina i za mnoge akcione planove", kazao je Ružić.
Ružić je rekao da bi film ''Dara iz Jasenovca'' trebalo da uđe u školske programe u cilju edukacije mladih generacija o tim istorijskim događajima.
Ružić je u Skupštini Srbije, odgovarajući na pitanja poslanika, rekao da je velika čast što se u skupštinskoj sali našao reditelj filma ''Dara iz Jasenovca'' Predrag Gaga Antonijević i naglasio da je obaveza Vlade Srbije i resornog ministarstva da pronađe način da se, kako kaže, taj film od septembra prikazuje bar u srednjim školama.
Joksimović: Darom da prekinemo nepažnju zaboravaMinistar za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da je tema logora u Jasenovcu, gde je veliki broj Srba nastradao tokom Drugog svetskog rata, važna za Srbiju i dodala da predstavlja najbolju opomenu nepažnje zaborava srpskih žrtava.
Joksimovićeva je u Skupštini je izrazila nadu da će film Predraga Antonijevića "Dara iz Jasenovca" prekinuti "nepažnju zaborava" u našem narodu, ne samo kada je, kaže, reč o Jasenovcu.
.jpg)
