Izvor: RTS, 04.Jul.2022, 14:08
Brnabić: Razvijamo inkluzivno društvo s jednakim šansama za sve
Predsednica Vlade Ana Brnabić izjavila je na konstitutivnoj sednici Saveta za socijalno preduzetništvo da Srbija gradi inkluzivno društvo u kome svi imaju jednake šanse i gde se najviše pažnje poklanja najranjivijim kategorijama.
Ana Brnabić je naglasila da joj je drago što je na čelu vlade koja je kreirala početkom godine usvojeni Zakon o socijalnom preduzetništvu i napomenula da sada dolazi teži deo posla, a to je njegova primena.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
"Ovo je jedan od najboljih i najmodernijih zakona koje smo doneli, a da za to nije zaslužna vlada, već smo taj posao uradili zajedno, pre svega organizacije civilnog drustva, koje o ovoj temi mnogo više znaju, u saradnji sa Vladom Srbije, uz veliku pomoć naših partnera iz inostranstva", rekla je premijerka.
Brnabićeva je navela kako se na Zakon o socijalnom preduzetništvu dugo čekalo, jer partneri - vlada i nevladine organizacije nisu imali dovoljno poverenja jedni u druge.
"Zbog toga su trpeli oni koji pripadaju najranjivijim kategorijama ovog društva. Zbog toga se nadam da ćemo u budućnosti mnogo više da radimo, da imamo poverenje jedni u druge, zato što ćemo samo tako obezbediti da izgradimo inkluzivno, odgovorno društvo u kome svi imaju jednake šanse", ocenila je Brnabićeva.
Pozvala je sve članove Saveta da predlože izmene zakona ukoliko praksa pokaže da je to neopohodno, jer se radi o izuzetno kompleksnoj i vrlo osetljivoj temi, o kojoj, kako je rekla, još uvek učimo ne samo mi u Srbiji nego i partneri u EU.
Premijerka je istakla da je Program socijalnog preduzetništva sledeći veoma važan korak, jer će tek njegovim donošenjem moći da počne prava podrška za oko 500 preduzeća socijalnog preduzetništva i da bude ohrabreno formiranje novih firmi koje će doprineti razvoju čitavog društva.
Ona je pozvala međunarodne partnere da podrže socijalno preduzetništvo, kako bi se prikupilo što više sredstava za njegov razvoj.
Ministarka za rad, zapšljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić ocenila je da je socijalno preduzetništvo, kao i svako drugo, usmereno na dobit, ali da se zarada od njega usmerava u novo zapošljavanje teže zapošljivih kategorija stanovništva, u socijalne i zdravstvene usluge i različite kulturne aktivnosti društva.
"Inovativni pristup ovakvog načina poslovanja karakteriše se u pronalaženju rešenje za pružanje usluga koje poboljšavaju kvalitet života pojedinaca i zajednica, doprineće integraciji u tržište rada, poboljšati veštine i na druge načine doprineti poboljšanju položaja pojedinaca u društvu", navela je ministraka Kisić.
Ona je objasnila da će rad Saveta za socijalno preduzetništvo počivati na partnerstvu javnog i privatnog sektora i stručne janvosti.
Najavila je da će Program aktivnosti Saveta sadržati mere aktivne podrške učesnicima socijalnog preduzetništva, koje će biti usmerena na podršku zapošljavanja i unapređenje poslovanja subjekata takvog preduzetništva u uslovima tržišne konkurencije.
"Zakon o socijalnom preduzetništvu u suštini zakon o ljudskim pravima"Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić ocenila je da je Zakon o socijalnom preduzetništvu u suštini zakon o ljudskim pravima.
"Ako nemate ljudska prava kao neko ko radi, onda sigurno 30 odsto svog dana nemate nikakva prava. Primena zakona o socijalnom preduzetništvu ići će u prilog ponovnog osvajanja onih osam sati slobodnog vremena koji su jednom osvojeni. Ići će u prilog tome da očovečimo naše društvo, time što će zakon o socijalnom preduzetništvu biti potpuno primenjen", rekla je Čomićeva.
Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) podržava primenu ovog propisa, između ostalog i kroz srpsko-nemačku inicijativu za održivi rast i zapošljavanje, koja se bavi društvenom afirmacijom Roma i osetljivih grupa.
Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib čestitao je Vladi Srbije usvajanje ovakvog zakona i početak njegove primene.
Ocenio je da socijalno preduzetništvo može imati značajno učešće u održivom razvoju zajednice.
Šib je naveo da je u EU danas u ovu vrstu preduzetništva uključeno 30,6 miliona ljudi i da je 16 država usvojilo ovakve propise u poslednih 10 godina, a u 11 zemalja se jasno vide efekti takve politike.
On je naglasio da je usvajanje ovakvih propisa važna deo evropskih integracija.
.jpg)
