Izvor: Vesti-online.com, 02.Jan.2015, 10:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Briljira u zemlji šampiona, ali za Srbiju nije dovoljno dobar!

Rukomet u Srbiji je u nokdaunu. Debakli muške i ženske reprezentacije u 2014. godini i "klinička smrt" klubova samo su stavili so na ranu nekada trofejnom sportu. Ipak, da Srbija i dalje ima odlične rukometaše dokaz je i čuvar mreže San Rafaela Slaviša Đukanović, godinama jedan od najboljih golmana u Francuskoj. U zemlji evropskih šampiona je cenjen, u Srbiji otpisan i zaboravljen.

Posle prvog dela sezone, klub sa Azurne obale je na odličnom trećem mestu, iza neprikosnovenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Monpeljea i PSŽ-a. Đukanović je na 14 mečeva zaustavio 167 šuteva rivala, samo dve intervencije manje od Robina i Rezara, koji imaju najviše odbrana u šampionatu koji je iz godine u godinu sve jači i koji ugrožava do skora neprikosnovenu Bundes ligu. Po procentima odbrana, popularni Miša je na drugoj poziciji, sa 35,91%, a jedini bolji procenat intervencija ima jedan od najboljih golmana u istoriji rukometa Tijeri Omeje (37,50). Ni ove brojke nisu bile dovoljne da se golman San Rafaela nađe u reprezentaciji Srbije.

"Svaki selektor ima svoju koncepciju kakve golmane želi. Izgleda da Perić ne računa na mene. Uvek mi je bila čast i zadovoljstvo da igram za svoju zemlju, ali očigledno mi nije suđeno da budem u reprezentaciji. Pre dve godine sam imao ponudu da igram za Katar, ali nisam je prihvatio. Za mene je uvek postojala samo jedna opcija, a to je Srbija", kaže Đukanović u razgovoru za portal Vestionline.

Bio je na širem spisku reprezentacije pred OI u 2012. godine, ali za njega nije bilo mesta u Londonu. Prošle godine, Đukanović je bio na EP u Danskoj, ali je odigrao samo jednu utakmicu, poslednju u grupi sa Francuskom, koju je Srbija ubedljivo izgubila.

"Posle tog šampionata niko iz Saveza me nije kontaktirao. Ne ljutim se! Imam 35 godina i svestan sam da je reprezentativna priča za mene završena.

Pod vođstvom Vladana Matića, "orlovi" su doživeli debakl na EP u Danskoj, a onda i fijasko u mečevima baraža za SP sa Češkom.

"Tračak nade za reprezentaciju pojavio se kada je selektor bio Ljubomir Vranješ, koji je verovatno trenutno najbolji i najcenjeniji trener na svetu. On je postavio stvari kako treba. Imao je autoritet, kod njega se tačno znalo ko šta radi na terenu, nije mario za "zvezde" i "zvezdice". I ja sam se tada najbolje osećao u dresu Srbije. Dobro sam branio protiv BiH u NIšu. Nažalost, Vranješ nije ostao na klupi Srbije, a posle znamo kako smo se proveli u Danskoj" i u baražu sa Česima.

U Srbiji je branio boje Prve Iskre, Starog Grada, Šamota, Priboja, Crvenke i Proletera, ali je mnogo poznatiji u zemlji "galskih petlova".

"U šali kažem da me ovde u San Rafaelu više znaju nego u mom Bariču (mesto gde je Đukanović proveo detinjstvo, prim. aut.). Ima tu i mnogo istine. Cenjeniji sam ovde nego u Srbiji. Mnogo saigrači, novinari, ljudi iz rukometa ovde u Francuskoj su me pitali kako to da ne igraš za reprezentaciju Srbije. Ja sležem ramenima, ne znam šta da im odgovorim".

Đukanoviću je ovo 13. sezona u Francuskoj, a osma u San Rafaelu. Za golmane se kaže da su kao vino, što stariji to bolji, a to važi i za srpskog čuvara mreže, koji brani u sjajnoj formi.

"Zadovoljan sam polusezonom, kako svojim odbranama, tako i igrama ekipe. Na trećem smo mestu, a cilj je da završimo među prvih pet i da izađemo u evro kupove naredne sezone. Potajna nada svih u klubu je da izborimo učešće u Ligi šampiona".

Francuska liga je posle Bundes lige najjača na svetu.

"Iz godine u godine je kvalitetnija, nema lakih mečeva, svi "grizu", pa i najboljim ekipama nije lako da pobede, pogotovo na gostovanjima. Sve je bliža Nemačkoj. Bundes liga je verovatno bolje organizvoana sa marketinške strane, ima više publike. U Francuskoj su dvorane dobro popunjene, raste interesovanje, ali ima i gradova gde nema mnogo gledalaca. Mi u San Rafaelu imamo odličnu posetu, dvorana prima oko 2.500 gledalaca i skoro uvek je puna.

Glavni kandidati za titulu su Monpelje i najskuplji tim na svetu PSŽ, koji ne igra u skladu sa kvalitetom igrača kao što su: Hansen, Omeje, Akambre, Vori, Abalo, Baraše, Kopljar...

"Svi najbolji rukometaši u Francuskoj igraju u PSŽ-u, a Monpelje je trenutno prvi. To sve govori da nije tim samo skup dobrih pojediinaca. Te dve ekipe će da odlučuju o tituli. Prednost možda ima Monpelje, jer će u drugom delu šampionata da igra derbi na svom terenu".

Golman koji je ponikao u Prvoj iskri iz Bariča najkompetentniji je da oceni kakav "top" u ruci ima Mikel Hansen, jedan do najboljih rukometaša današnjice.

"Možda nema najjači šut, ali ima "najbolju ruku". U trenutku promeni pravac šuta, pa su njegovi udarci teški, nepredvidivi za branjenje.

Bivši reprezentativac Srbije je sada u godinama kada mora da razmišlja šta posle rukometa.

"Najverovatnije ću ostati da živim u Francuskoj. Supruga je počela ovde da radi, ćerka Iva ide u školu, uskoro će i sin Lazar, tako da su planovi vezani za ostanak. Imam još dve godine ugovora sa San Rafaelom. Posle toga, možda, još koja sezona. Voleo bih da ostanem u rukometu, za početak da radim sa klincima u klubu", zaključuje Đukanović za Vestionline.

Nastavak na Vesti-online.com...