Izvor: Blic, 14.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BiH ulaže u nauku 1.000 puta manje nego Japanci
BANJALUKA - Republika Srpska u naučnim projektima i istraživanjima svakim danom sve više kaska za zemljama EU. Sve je dublji jaz kako u nauci tako i u informacionim tehnologijama, jer država ne ulaže u ljudske resurse, pa ih u ovoj oblasti u RS nema dovoljno, rekla nam je prorektor za naučno-istraživački rad na Univerzitetu u Banjaluci Gordana Đurić.
Ona objašnjava da je EU već odavno otvorila konkurs za naučne projekte za zemlje Zapadnog Balkana, ali je problem što >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u RS nedostaju ljudi koji bi znali da popune komplikovane aplikacije za ove projekte. Takođe, kako kaže, BiH nema pristup bazi podataka u EU, jer država nema novca da to plati.
- Nemamo pristup bazi podataka, a ako ne pratimo časopise u svetu, ne možemo da budemo ni u trendu. Takođe, država bi trebala da finansira istraživanja za koje bi naši nučnici aplicirali, kako bi dostigli bar neki nivo u odnosu na evropske zemlje. Međutim, teško je aplicirati na te projekte kada se kod nas još sve meri štapom i kanapom dok se u EU naučnici bave svemirskim tehnologijama - istakla je Đurić.
Ona kaže da bi prema nekim međunarodnim standardima izdvajanja za nauku u RS trebalo da budu tri odsto društvenog bruto proizvoda, što bi značilo da se iz privrede izdvaja dva a iz budžeta jedan odsto.
- Zakonom je regulisano izdvajanje, ali problem je što se zakoni ne sprovode. Zato smo insistirali da se za nauku minimalno izdvoji 0,15 odsto DBP, što je prema nekim procenama devet miliona maraka. Očekujemo da će ovaj predlog ući u nacrt budžeta, tako da bi se znatno povećala ulaganja u ovu oblast u odnosu na ranije godine - rekla je Đurić.
Kada je reč o fakultetima u Banjaluci u naučnim projektima prednjače Poljoprivredni i Ele-ktrotehnički, jer su uspeli da pronađu druge izvore prihoda za finansiranje naučnih, razvojnih i drugih projekata. Uglavnom su novac pronašli aplicirajući na međunarodne projekte ili zahvaljujući saradnji profesora sa raznim institucijama. Kao pozitivan primer navodi to što je Poljoprivredni fakultet poslao kandidate da se školuju za magistre i doktore nauka u inostranstvu.
- U inostranstvu je magistriralo 14 kandidata, dok šestoro brani doktorat i svi su se vratili. Mladi ljudi su zainteresovani da se usavršavaju, samo im treba pružiti šansu. Međutim, problem je što im se ta šansa retko pruža i zato je potrebno da Univerzitet i Vlada RS stvore ambijent koji će im pružiti priliku - istakla je ona.
Ministar nauke i tehnologije RS Bakir Ajanović rekao je da je planirano ulaganje u nauku od devet miliona maraka daleko od evropskog standarda.
- Da bi BiH ušla u EU do 2010. godine potrebno je obezbediti uslov od jedan odsto DBP za nauku, ali mi za to nemamo kapacitete. Takođe, nemamo dovoljno ni kadra, pa samim tim ni naučnih projekata - istakao je Ajanović.
On smatra da je resorno ministarstvo „zakinuto" zbog preraspodele novca raznim socijalnim politikama.
30 kompjutera na 1.000 stanovnika
O malim ulaganjima u nauku upozorio je vlasti BiH i UNESKO prošle godine koji je naveo da je zemlja nazadovala i da je stanje u ovoj oblasti mnogo gore nego pre 1991. godine kada se za nauku izdvajalo do dva odsto DBP. Njihovi stručnjaci su utvrdili da je sadašnje stanje suprotno onom iz 1991. godine i da svega 30 kompjutera ide na 1.000 stanovnika i da smo poslednji na lestvici zemalja jugoistočnog Balkana po osnovu objavljenih naučnih radova.
Ulaganja 500 puta manja
Stručnjaci procenjuju da BiH ulaže u nauku 500 puta manje nego Evropa, a 1.000 puta manje od Japana i SAD. Predsednik Odbora za obrazovanje nauku i kulturu rekla je da se ranije za razvoj nauke i tehnologije ulagalo 0,07 odsto DBP i zato će ovo telo insistirati na sprovođenju Zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti prema kojem se iz budžeta za 2008. godinu planira izdbvojiti 0,015 odsto DBP.
.jpg)
