Izvor: Press, 07.Feb.2015, 20:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez snažne političke volje nema rešenja konflikata
Postojanje evropske perspektive i istorijsko iskustvo su bili dovoljni zemljama zapadnog Balkkana da shvate da moraju da traže miroljubivo rešenje postojećih konflikata, a po pitanju zamrznutih konflikata ne postoji dovoljna politička volja za solucijom, ocena je učesnika debate o "zamrznutim konfliktima" Bezbednosne konferencije u Minhenu.
Šefica hrvatske diplomatie Vesna Pusić je izrazila uverenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << da zamrznuti konflikti neće imati negativan uticaj na stabilnost na zapadnom Balkanu, podvukavši da su zemlje regiona naučile svoju lekciju, stravičnim iskustvima 1990-ih godina.
Ona je naglasila da se bivša Jugoslavija nije graničila sa velikom silom, te su zemlje regiona puštene same da reše svoje probleme, bez mešanja spolja, što je bila prednost.
Pusić je, ukazujući na odnos sa Srbijom, rekla da je postojala kritična masa u politici koja je bila mišljenja da se moraju iskoristiti kapaciteti u rešavanju postojećih problema.
Istovremeno je podsetila da još uvek postoje otvorena pitanja, navodeći nestala lica, pitanja sa kojima se treba suočiti.
Evropska perspektiva, prema njenim rečima, je imala pozitivne efekte po region.
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev ukazao je da u regionu bivšeg Sovjetskog saveza već više od dve decenije postoje zamrznuti konflikti, a tako i između njegove zemlje i Jermenije.
On je istakao da zbog nedostaka međunardnog pritiska na Jermeniju nije bilo rešenja konflikta.
Alijev je objasnio da Jermenija ne može da živi bez podrške, a podržavaju je zemlje članice MInsk grupe koja treba da rešava konflikt, što dodatno otežava pronalaženje solucije.
Prema njegovim rečima za rešenje konflikta prvi korak bi trebalo da bude početak deokupacije dela okupiranih teritorija od strane Jermenije, ali Jerevan, kako je ocenio, ne želi mir, već želi da stanje ostane nepromenjeno.
Premijer Gruzije Irakli Garibašvili je kritikovao međunarodnu zajednicu što nije bila dovoljno čvrsta i oštra u odgovoru na okupaciju dela teritorije njegove zemlje.
Prema njegovom mišljenju da je međunarodna zajednica bila oštrija 2008., kada je okupirano 20 odsto teritorije Gruzije, bio bi izbegnut konflikt u Ukrajini.
"Niko tada nije uveo sankcije Rusiji, i reakcija međunarodne zajednice je bila nedovoljna", smatra Garibašvili dodajući da je rezultat takvog ponašanja ukrajinska kriza.
On je rekao da je Gruzija učinila gotovo sve da popravi odnose sa Moskvom i reši konflikt, ali da iz Rusije nije bilo adekvatnog odgovora.
Garibašvili je uveren da se problem u Gruziji može rešiti uz političku volju, koja trenutno ne postoji u Moskvi, koja obnavlja linije razdvajanja kojima nije više mesto u Evropi 21.veka.
S tim u vezi je konstatovao da je Rusija "izgubila" Ukrjainu, jer ne može povratiti poverenje stanovnika jedne zemlje kada je zauzela jedan deo teritorije.
Kroz diskusiju je vodio predsednik Slovenije Borut Pahor, koji je na početku sesije reč dao sprskom premijeru Aleksandru Vučiću.
On je rekao da treba da učinimo sve da nađemo način i to svim sredstvima da se uspostavi mir, "to je preduslov, a posle možemo da krenemo sa razgovorima".
Naglasio je da moramo sačuvati žive ljude na sve strane, a da će Srbija kao predsedavajući OEBS učiniti najbolje s partnerima Švajcarskom i Nemačkom da se to i ostvari, jer, dodao je, Srbiji najbolje znamo šta znači izgubiti živote i šta znače ratovi.
"Ne sanjam o dobijanju Nobelove nagrade rešavanjem problema koji nisu rešeni godinama. Imam dobre ideje, koristiću nešto što liči na šalu, ali je istina - mi Srbi smo jedan od šampiona po broju ratova koje smo vodili od 19. veka do nedavno. Iskusili smo najteže situacije, patili puno, izgubili pola muškog stanovništva, učinili smo dosta loših stvari drugim ljudima i našli smo danas nešto što je od najvećeg značaja po našu zemlju, a to je mir i stabilnost", istakao je premijer.
Vučić je nakon svog izlaganja morao da napusti diskusiju zbog drugih obaveza koje ima na bezbednosnoj konferenciji.
.jpg)
