Izvor: Southeast European Times, 20.Avg.2013, 18:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Balkan gubi milijarde zbog kriminala i korupcije

Veliki gubici imaju teške ekonomske posledice po region i dovode do porasta kriminala, terorizma i slabljenja bezbednosti, kažu stručnjaci.

20/08/2013

Cvetina Borisova i Igor Jovanović za Southeast European Times iz Sofije i Beograda -- 20.8.2013.

Zbog kriminala, korupcije i utaje poreza, balkanske zemlje izgubile su milijarde evra, a njihovi građani žive gore, a dve nevladine organizacije pokrenule su novu studiju o ilegalnim finansijskim tokovima u >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << regionu.

Prema nalazima prethodnih istraživanja međunarodne organizacije GFI (Global Financial Integrity), Balkan je zbog kriminalnih elemenata i neplaćenog poreza izgubio više od 83,5 milijardi evra između 2001. i 2010. godine, što je dovelo do porasta terorizma i slabljenja bezbednosti.

„Naoružana“ takvim podacima, GFI se udružila sa Jadranskim institutom za javnu politiku, nevladinom organizacijom iz Hrvatske koja se bori protiv korupcije, sa kojom će sprovesti zajedničku studiju o tim ilegalnim tokovima, koja će pokrivati period od 1991. do 2011.

Novi izveštaj bi trebalo da bude objavljen sredinom 2014. Mark Gaskoin, direktor komunikacija GFI, kaže da je cilj studije da „pažljivo prouči problem i izračuna ekonomski gubitak koji je pretrpeo region. Nadamo se da ćemo naša rigorozna ekonomska istraživanja podupreti konkretnim analizama slučaja iz regiona, kako bi bolje analizirali problem. Pored toga, nadamo se da ćemo moći da uputimo određene preporuke koje će kreatori politika na lokalnom, regionalnom i međunarodnom nivou upotrebiti da zaustave ilegalne tokove“.

Gaskoin kaže da najnoviji podaci GFI o ilegalnim tokovima za Balkan ne obuhvataju Grčku, Kosovo i Sloveniju, kojima će se baviti naredna studija.

„Veliki iznosi ilegalnog novca koji se odliva sa Balkana i činjenica da se ti iznosi povećavaju su dve glavne stvari koje su nas podstakle da uradimo detaljniju studiju“, kaže Gaskoin.

Prema istraživanjima GFI, najviše ilegalnih finansijskih tokova od 2001. do 2010. bilo je u Srbiji - 38,47 milijardi, odnosno 112 odsto BDP-a te zemlje 2011.

Zlatko Minić iz Transparensi Srbija (Transparency Serbia) kaže da u toj zemlji postoji dobar pravni okvir za borbu protiv kriminala, korupcije i utaje poreza, ali dodaje da se zakoni nedosledno primenjuju.

„Izgleda kao da nema dovoljno političke volje za sprovođenje onog što je propisano zakonima. Na primer, u Srbiji postoji pravni osnov da se istraži poreklo imovine i prihoda građana od 2002, ali se to ne radi iz razloga koji nisu jasni“, kaže Minić zaSETimes.

U okviru pokušaja da se spreči odliv novca u tzv. sivu zonu, vlasti u Beogradu su ove godine proveravale građane sa imovinom koja vredi više od 350.000 evra, kako bi navode iz poreskih prijava uporedile sa stvarnom imovinom. Svi kojima je ustanovljeno neslaganje obavezani su da plate porez od 20 odsto, mnogo više od redovnih poreza na imovinu u Srbiji.

„Ta mera uvedena je da bismo konačno započeli proces uvođenja poreske discipline“, kaže Milica Bisić, savetnica u Ministarstvu finansija i ekonomije.

Zlata Đorđević iz Saveta za borbu protiv korupcije kaže da ta mera sama po sebi nije dovoljna.

„Provera imovine definitivno uvodi poresku disciplinu, ali je potrebno doneti i zakone koji će omogućiti oduzimanje imovine za koju građani ne mogu da dokažu kako su je stekli“, kaže Đorđevićeva zaSETimesi naglašava da je udar na imovinu najteža kazna za one koji su je stekli ilegalnim aktivnostima.

Nataša Srdoč, predsednica Jadranskog instituta (Adriatic Institute), kaže da su metode ilegalnog odliva novca i gomilanja velikog nezakonito stečenog bogatstva od strane korumpiranih političara i njihovih partnera iste u svim zemljama Balkana.

„Poznata je činjenica da korumpirani političari blokiraju istrage političkim uticajima na pravosuđe“, kaže ona zaSETimes. Na drugoj strani, „Zbog pljačke bogatstava na Balkanu građani ostaju bez vitalnih resursa potrebnih u zdravstvu, posebno za siromašne i penzionere, penzije su sve manje, pa penzioneri moraju da žive u krajnjem siromaštvu, nema novca za obrazovanje nove generacije, a infrastruktura je loša.“

Gaskoin dodaje da su zbog odliva nezakonito stečenih sredstava sa Balkana monetarne rezerve manje, manje se naplaćuje poreza, manje ima investicija, inflacija se povećava, a smanjuje se slobodna trgovinska razmena.

„To najviše pogađa siromašne, jer se sredstva odlivaju u inostranstvo i ne mogu se koristiti za investicije i potrošnju u tim zemljama“, kaže Gaskoin.

Srdoč kaže da se ti problemi u regionu mogu rešiti uspostavljanjem nezavisnog pravosuđa i pravne države, time da vlade budu transparentne i odgovorne, da transakcije u državi budu potpuno transparentne i da se uklone prilike za zloupotrebu položaja.

Ona kaže da je neophodno da „u svakom trenutku znamo prava imena onih koji su vlasnici imovine, kompanija ili bankovnih računa i da se oduzme ilegalno bogatstvo koje su stekli korumpirani političari i njihovi saučesnici“.

Koliko ima korupcije u vašoj zajednici ili zemlji? Podelite svoje mišljenje, napišite komentar.

Nastavak na Southeast European Times...