Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Jun.2020, 11:09

Antić: Već od 2021. i opcija snabdevanja gasom iz Bugarske

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić kaže da bi Srbija već od 2021. trebalo da ima i opciju snabdevanja gasom iz pravca Bugarske i navodi da je jedan od naših prioriteta jačanje gasnog sektora, te da je Srbija u poslednje tri, četiri godine za 35 odsto povećala korišćenje gasa.

On je na konferenciji "Zelena ekonomija regiona", koju je organizovala Adria Media Group, rekao da je Srbija do sada imala jedan pravac snabdevanja gasom, a da je jedan od ključnih prioriteta >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u proteklom periodu bila diversifikacija i ruta i izvora snabdevanja.

Ministar kaže da je Srbija u toku prethodne godine završila linijski deo novog gasovoda od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom koji, kako navodi, predstavlja neki nastavak "Turskog toka", mada je to, dodaje, deo srpskog gasnog transportnog sistema.

"Očekujemo da po završetku određenih deonica u Bugarskoj već od 2021. godini imamo opciju snabdevanja gasom iz tog pravca. Bugari razvijaju taj njihov koncept Balkan haba, žele da integrišu različite izvore snabdevanja gasom iz ruskih izvora ili iz kaspijskog basena, enerdži terminala u regionu. Mi tu imamo određene zajedničke planove i prioritete", rekao je Antić.

Naveo je da je jedan od prioriteta i interkonekcija Bugarska - Srbija, odnosno gasovod Niš-Dimitrovgrad-Sofija koji Srbiju treba da dovede u vezu sa južnim gasnim koridorom, kao novim pravcem snabdevanja.

Ministar je napomenuo da je interkonekcija sa Rumunijom, s obzirom da Rumuni imaju dobre rezultate istraživanja u Crnom moru, potencijalno novi izvor, a da to sve Srbiju dovodi u poziciju da planira nove gasne elektrane i nove projekte.

"Mi nismo slepo zaljubljeni u ugalj. Objektivno, ugalj je naša sadašnjost i realnost i zato ulažemo ogromna sredstva da njegova eksploatacija bude ekološki odgovornija, ali planiramo i popravljanje našeg energetskog miksa", kaže Antić.

Naglasio je da su puštanje 550 megavata iz obnovljivih izvor energije i razvijanje gasnih projekata u narednih nekoliko godina jasne poruke da Srbija snažno radi na popravljanju enegretskog miksa.

Poručio je da energetske politike ne mogu biti nacionalne, jer ta oblast nije za "ostrvske politike" i energetika ne poznaje granice, ali je i napomenuo da u EU i dalje ne postoji zajednička energetska politika.

Naglasio je da će energetska tranzicija biti težak proces za Srbiju i da je država spremna na regionalnu saradnju.

Očekuje da će Energetska zajednica u okviru svojih politika uzeti u obzir različite situacije uz zemljama regiona i da će učiniti maksimum napora da ti pregovori koji se budu vodili sa EU budu pre svega fer i pošteni i da budu zaista adekvatni snazi regiona, kao i da je potrebno vreme za energetsku tranziciju.

"Moramo da uzmemo u obzir da čitav ovaj region nije kapitalno uticao ni na emisiju gasova sa efektom staklene bašte, niti na klimatske promene, da su pre svega taj negativan uticaj imale najrazvijenije zemlje koje čak ni dan danas u EU nemaju jedinstvenu politiku kad je dekarbonizacija u pitanju i gašenje termosektora", navodi Antić.

Kaže da su zemlje koje su najviše uticale na zagađenje i koje su najviše uticale na klimatske promene i emisije gasova sa efektom staklene bašte imale dug proces prilagođavanja za koji je, navodi, potrebno i vreme i novac.

"To će biti ozbiljni i teški pregovori", rekao je Antić i naveo da Srbije ima dobru pregovaračku poziciju.

Mnogo radimo na ekološkim standardima u proizvodnji

Antić kaže da Srbija ima visok stepen proizvodnje ukupne energije, što je čini daleko manje energetski zavisnom, ali da činjenica da se dve trećine električne energije proizvodi iz uglja nameće nekoliko prioriteta, među kojima je posebno važno učiniti proizvodnju ekološki odgovornijom i omogućiti veću zastupljenost obnovljivih izvora energije.

On je rekao da se u proteklom periodu mnogo radilo na tome da se proizvodnja električne energije iz uglja učini ekološki odgovornijom, pa je tako uloženo gotovo 400 miliona evra u različite ekološke projekte u termosektoru.

"Taj segment smo značajno unapredili. Planiramo u narednim godinama dodatne investicije od 900 miliona evra u ekologiju u termosektoru", rekao je Antić i naveo da je rešeno pitanje praškastog zagađenje, a da se rešava i pitanje odsumporavanja dimnih gasova, što su ključni izazovi u tom sektoru.

Napomenuo je da je drugi prioritet što veća zastupljenost novih projekata iz obnovljivih izvora energije i naveo da je u poslednjih nekoliko godina na mrežu pušteno oko 550 megavata novih instalisanih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije.

Ministar je naveo da je Srbija 2018. i 2019. bila apsolutni lider u regionu sa novim projektima, što se pre svega odnosi na vetroparkove.

"Sa tim planiramo da nastavimo u narednom periodu", kaže Antić i dodaje da se radi na regulativnom okviru kao osnovi za nove projekte iz te oblasti.

Poručio je da Srbija ima ogroman potencijal kada je reč o energetskoj efikasnosti i naglasio da snažne mere energetske efikasnosti mogu da obezbede nedostajuću energiju.

"To su prioriteti, u svemu tome je važna regionalna saradnja i dijalog sa EU koji mora da uvaži različite scenarije u različitim državama, različite ekonomske aspekte, različiti nivo razvoja, potrebu da se taj proces prilagođavanja Zapadnom Balkanu onome na šta se EU privikavala dugo vremena", rekao je Antić.

Ministar kaže da Srbija apsolutno razume sve što se dešava u energetskom smislu i na nivou Evrope i šta su prioriteti, te ulaže ogromnu energiju i velike napore da bude deo svih tih tendova.

Na konferenciji učestvuju i ministar energetike Republike Hrvatske Tomislav Ćorić, šefica regionalne kancelarije Evropske investicione banke za Zapadni Balkan Dubravka Negre, ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib, direktor Energetske zajednice Janez Kopač, kao i predstavnici regionalnih institucija i kompanija.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...