Izvor: Mondo, 20.Jan.2017, 21:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amandmani EP:Otvoriti poglavlja, osloboditi štampu
Poslanici Evropskog parlamenta podneli su ukupno 325 amandmana na Nacrt izveštaja o Srbiji. Šta se pohvaljuje, a šta kudi, u njima?
Foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock
Veliki broj parlamentaraca traži otvaranje svih tehnički pripremljenih poglavlja u pregovorima sa Srbijom i poziva Srbiju na efikasniju primenu reformi u oblasti vladavine prava, kao i dogovorenog u dijalogu sa Prištinom.
Na tekst izvestioca EP za Srbiju Dejvida Meklaistera ove godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << podneto je 103 amandmana više nego što je to bio slučaj sa "sa rekordnih" 222 amandmana podnetih na prošlogodišnji izveštaj o napretku Srbije na putu ka članstvu u EU.
Na glasanju 27. februara
Tokom narednih mesec dana unutar EP usaglašavaće se podneti amandmani sa tekstom izveštaja Dejvida Mekalistera. Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta trebalo bi 27. februara da glasa o kompromisnom tekstu koji bi trebalo da bude izglasan u formi Rezolucije o Srbiji na plenarnom zasedanju Evropskom parlamenta u martu u Strazburu.
Ovoga puta najveći broj intervencija poslanici Spoljnoplitičkog odbora Evropskog paralamenta uložili su na delove izveštaja koji se odnose na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, stanju u oblasti pravosuđa, medija i borbe protiv korupcije u Srbiji, kao i na odnose Srbije sa Rusijom.
Veliki broj poslanika EP kroz svoje amandmane, u koje je Tanjug imao uvid, poziva EU da otvori poglavlje 26 u pregovorima sa Srbijom kao i "ostala tehnički spremna poglavlja''.
Naglašava se činjenica da napredak u pregovorima Srbije sa EU u velikoj meri zavisi od napretka u poglavljima koje se odnose na vladavinu prava i normalizaciju odnosa sa Kosovom.
Evropski parlamentarci ovoga puta pojačano insistiraju na efikasnoj primeni dogovorenog u dijalogu Beograda i Prištine, a na prvom mestu traže što brže formiranje Zajednice srpskih opština.
Kada su u pitanju unutrašnje reforme u Srbiji, evropski paralmentarci najaviše pažnje su posvetili insistiranju na nezavisnom pravosuđu, borbi protiv korupcije, transparentnom finasiranju političkih stranaka i izbornih kampanja.
U oko 20 amandmana govori se o neophodnosti garantovanja nezavisnosti medija, slobode izražavanja i zaštiti novinara u Srbiji.
Od vlasti u zemlji traži se da omoguće nesmetano funkcionisanje i pruže punu podršku radu nezavisnih tela u zemlji.
Tu je i slučaj Haradinaj
Među ostalim temama kojima su se parlamentarci bavili u svojim amandmanima na nacrt izveštaja o Srbiji našle su se i ocene ''nazadovanja'' u saradnji Srbija sa Tribunalom u Hagu (zbog neizručenja članova SRS za nepoštovanje suda), ali komentari na poslednja dešavanja oko zaustavljanja voza koji je iz Beograda krenuo ka Kosovskoj Mitrovici i hapšenje bivšeg premijera Kosova i jednog ov vođa OVK Ramuša Hardinaja po srpskoj optužnici.
Predstavnici Spoljnopolitičkog komiteta EP kroz svoje amandmane pohvalili su Srbiju za ophođenje prema migrantima.
Potpredsednica EP Ulrike Lunaček kaže da je Srbija uradila "više za migrante nego mnoge zemlje članice EU''.
Lunaček je ukazala i na ''nehumane uslove'' u kojima se trenutno mnogi migranti nalaze na teritoriji Srbije i pozvala Evropsku komisiju da pomogne u rešavanju tog problema.
Kao i prošle godine, veliki broj amandmana evropskih poslanika govori o neophodnosti usklađivanja spoljne i bezbednosne politike Srbije sa EU, u prvom redu kada je reč o odnosima sa Rusijom.
Kao što se i očekivalo, poslanici EP iz redova hrvatskih predstavnika u svojim amandmanima naviše su insistirali da u tekst buduće rezolucije o Srbiji uđu zahtevi koji se odnose na primenu zakona o zaštiti prava manjina, ali i ukidanje odredbi srpskog zakona o univerzalnoj jurisdikciji za procesuiranje ratnih zločina počinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije.
Svojim amandmanom hrvatska predstavnica u EP Ruža Tomašić poziva Srbiju da ''Hrvatskoj dostavi podatke o nestalima i vrati oteto kulturno blago''.
Istovremno, hrvatski poslanici predlažu da u tekst rezolucije o Srbiji uđe i deo koji govori o neophodnosti ''rešavanja bilateralnih pitanja što ranije u pristupnom procesu, a u skladu sa pregovaračkim okvirom''.
Rezolucije EP su pravno neobavezujući dokumenti koji imaju određenu političku težinu, jer šalju političku poruku i preporuku EU.
.jpg)
