Izvor: Večernje novosti, 15.Feb.2018, 00:21

600 mališana godišnje oduzme se porodicama

600 mališana godišnje oduzme se porodicama

Ukupno 6.403 dece u našoj zemlji živi u hraniteljskim kućama. Može li siromaštvo da bude razlog za oduzimanje? SVAKE godine oko 600 mališana u Srbiji se iz bioloških izmešta u hraniteljske porodice i u ovaj broj ulaze samo oni koji prvi put napuštaju porodice. Spisak je mnogo duži kada mu se dodaju sva deca koja su poslednjih godina umesto sa svojim roditeljima nastavila život sa hraniteljima i njih je 6.403. Pročitajte još: Devojčica iz hraniteljske porodice Alečković >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << bila zapuštena Jedno od takve dece je i mali Nikola iz okoline Mladenovca koji je iz doma majke Gorice Milojković izmešten posle samo 20 dana od porođaja. Centar za socijalni rad iz Mladenovca je objasnio da Milojkovići nemaju uslove da odgajaju dete, jer je kuća u kojoj žive ruinirana, iako su zbog malog Nikole uslovi znatno poboljšani. Majka oduzetog novorođenčeta je, inače, osoba sa smetnjama u razvoju. Pročitajte još: Hranitelji podižu više od 2.000 dece Razloga zbog kojih moraju da napuste porodice je mnogo, međutim, najčešće se to dešava uz saglasnost roditelja i pripremu za smeštaj, dok ima i slučajeva urgentnog smeštaja bez njihove saglasnosti, kažu u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Siromaštvo, tvrde, nikada nije jedini razlog oduzimanja mališana, kao što se poslednjih dana u javnosti spekulisalo kada je u pitanju slučaj bebe iz okoline Mladenovca. Dobrila Grujić, stručnjak za hraniteljstvo, kaže za "Novosti" da je svima koji danas gaje decu neophodna podrška u njihovom vaspitanju. Deca u Srbiji se, smatra ona, nikada ne smeštaju u hraniteljske porodice zbog siromaštva, već uvek postoji neki drugi razlog. Ona ističe da bi najpre trebalo dati podršku biološkoj porodici u slučajevima kada nedostatak obrazovanja ili stečene navike mogu da dovedu u pitanje brigu o detetu. - Kada se dete izmesti iz biološke porodice naš sistem toj porodici dalje ne pruža podršku u punoj meri - kaže Grujićeva. - Pitanje je i šta centri za socijalni rad mogu da preduzmu i omoguće da se dete nekad vrati svojim roditeljima. Da li će pomoći da se kuća renovira, kupi veš-mašina ili nešto treće? Posebno danas je neophodna edukacija roditelja, naročito onih koji imaju razvojne ili psihičke probleme. Takva njihova stanja mogu nesvesno uticati i na uslove u kojima dete odrasta.TREĆINA SE VRATILA U PORODICE PREMA podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, u toku 2016. godine iz hraniteljskih porodica se vratilo kod roditelja ili srodnika 35 odsto dece. Nezadovoljni izmeštanjem dece iz porodice roditelji mogu da se žale u roku od 15 dana Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Rok za rešavanje po žalbi u drugom stepenu je 60 dana, a broj takvih žalbi na godišnjem nivou je prilično mali. Razlozi koji dovode do tzv. hitnih situacija odnose se na grubo zanemarivanje potreba dece od strane roditelja, kao što su fizička i zdravstvena zapuštenost, ostavljanje dece bez nadzora odraslih, isključenost iz obrazovanja, njihova izloženost fizičkom, emocionalnom, seksualnom, porodičnom nasilju ili različitim oblicima zloupotrebe roditeljskog prava kada se deca podstiču na prošnju ili krivična dela - tvrde u Ministarstvu. Zakonsko je ovlašćenje i obaveza organa starateljstva da u ovakvim situacijama reaguje po službenoj dužnosti i privremeno smesti dete i bez saglasnosti roditelja, ukoliko proceni da to stepen ugroženosti deteta u porodici zahteva ili da će ostanak proizvesti trajne negativne posledice. Ove situacije se razlikuju od odluka vezanih za delimično ili potpuno lišavanje roditeljskog prava roditelja dece, koje isključivo donosi sud, na osnovu pokrenute tužbe za zaštitu prava deteta. Roditeljstvo se, smatra Grujićeva, ne zasniva na novcu, ono podrazumeva nešto sasvim drugo, ali današnje majke i očevi imaju neke druge prioritete. Osnovne potrebe deteta u porodici moraju biti zadovoljene, ali mora da nam bude u interesu da se kod hranitelja ostaje što kraće dok se uslovi kod bioloških roditelja ne steknu, ali nažalost, često oni ostanu dok ne odrastu. - Sa porodicom mora da se radi, a ne da se reaguje ad hok. Neophodni su nam programi podrške porodici, koji se ne zasnivaju na materijalnim stvarima - objašnjava ona. I Zoran Polić, direktor Centra za socijalni rad u Priboju smatra da siromaštvo ne može i ne sme da bude razlog za lišavanje roditeljskog prava. - Dete se izmešta kada je životno ugroženo - kaže Polić. - Svedoci smo, međutim, da danas u koji god da uđete centar samo se priča o nasilju. Centri za socijalni rad su postali kontejneri i svaki problem koji niko ne zna da reši pošalju nama.

Nastavak na Večernje novosti...






 Povezane vesti
600 MALIŠANA GODIŠNJE IZMESTI SE IZ SVOJIH PORODICA: 6.403 dece u našoj zemlji živi kod hranitelja

600 MALIŠANA GODIŠNJE IZMESTI SE IZ SVOJIH PORODICA: 6.403 dece u našoj zemlji živi kod hranitelja

Izvor: Kurir, 15.Feb.2018

Siromaštvo ne može i ne sme da bude razlog za lišavanje roditeljskog prava

Nastavak na Kurir...

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Večernje novosti. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Večernje novosti. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.