Izvor: B92, 25.Feb.2021, 11:42
Rusija, Putin, Navaljni i tehnologija: Učesnike demonstracija pronalazi "Veliki brat”
Moskovske snage bezbednosti koristile su sistem "Pametni grad" za identifikovanje demonstranata - ne samo onih koji su se sukobili sa policijom, već i onih koji su samo stajali po strani. Da li će svi učesnici na kraju biti kažnjeni?
Moskovske specijalne snage za suzbijanje demonstracija aktivirale su sistem "Pametni grad" kako bi pronašli učesnike protesta za oslobađanje vodećeg opozicionog političara Alekseja Navaljnog, ali ne samo one koji su se sukobili sa policijom, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << već i one koji su samo stajali po strani.
Da li će na kraju svi učesnici biti kažnjeni?
Mladi Moskovljanin Anton je 23. januara zajedno sa ocem prisustvovao mitingu u centru ruske prestonice.
Nedelju dana kasnije, policajci su došli kod njega kući.
Optužen je za učestvovanje u neovlašćenom protestu.
Kao dokaz, predstavili su snimak sa ulične kamere za video nadzor pored Jelisijevske prodavnice na Tverskoj ulici, gde je tog dana bila gomila demonstranata.
Priveden sam policiju i sud me je proglasio krivim za kršenje zakona o masovnim akcijama, rekao je Anton za BBC ruski servis.
Kazna zatvora mu je preinačena u društveno-koristan rad.
Zašto su izbili protesti?
Aleksej Navaljni je uhapšen 17. januara na aerodromu u Moskvu, pet meseci pošto je izbegao smrt od trovanja nervnim agensom za šta je optužio ruske vlasti.
U Rusiju se vratio iz Nemačke gde se lečio i oporavljao od trovanja, a zapadni stručnjaci i lekari su rekli da je nedvosmisleno otrovan nervnim agensom novičok.
Navaljni optužuje vlast da je pokušala da ga ubije, ali vlada i predsednik Rusije Vladimir Putin poriču umešanost u trovanje Navaljnog.
Međutim, navodi opozicionog političara potkrepljeni su izveštajima istraživačkih novinara.
Pre nego što se vratio u zemlju, ruske vlasti su najavile da će biti uhapšen zbog nekoliko slučajeva za koje se tvrdi da je prekršio ranije izrečenu uslovnu kaznu.
Navaljni je odmah prebačen u policijski pritvor, a potom je u jednom sudskom procesu osuđen na tri godine zatvora zbog ranijih finansijskih malverzacija.
Sud je od trogodišnje zatvorske kazne oduzeo šest nedelja koje je Navaljni proveo u pritvoru kada je prvi put osuđen.
On je ceo sudski podstupak ismevao, ocenivši ga kao ruganje pravdi i naglasio da su slučajevi protiv njega izmišljeni jer vlast želi da ga ućutka.
Protiv njega se vodi još neki sudski procesii.
Pristalice Navaljnog smatraju da ovi sudski procesi predstavljaju pokušaj ućutkivanja Putinovog kritičara i obeshrabrivanja njegovih političkih ambicija.
Od tada su počeli protesti pristalica Navaljnog u raznim gradovima Rusije, a policija hapsi učesnike zbog kršenja mera uvedenih zbog korona virusa, kao i zbog učešća u neodobrenim skupovima.
Tokom 10 godina, koliko je Sergej Sobjanin na mestu gradonačelnika, moskovska vlada potrošila je više od 500 milijardi rubalja (više od 5,5 miliona evra) na raznorazne sisteme za prikupljanje informacija o građanima, pisao je ranije BBC.
Jedan od ključnih elemenata ove digitalne infrastrukture je razgranat sistem video nadzora na ulicama i javnim institucijama.
Od početka prošle godine obuhvatio je skoro 200.000 kamera čiji se podaci slivaju u jednistveni centar za čuvanje i obradu podataka.
Od 2020. godine ulične kamere, kao i kamere u metrou priključene su na sistem za prepoznavanje lica.
On radi na sledeći način.
Snage bezbednosti mogu na njega da učitaju fotografiju, na primer snimak koji je neko uradio za pasoš.
Posle toga može da se prati ceo njegov put tokom proteklih dana prema mestima na kojima ga je uhvatila kamera.
Pa čak može i da utvrdi njegovo trenutno mesto stanovanja.
Kamere na ulicama, koje su priključene na sistem za prepoznavanje lica, dele osobe na grupe "stranci" i "naši".
"Naši" su oni koji stalno ulaze u kuću, ispričao je ranije za BBC bivši zaposleni u u kancelariji gradonačelnika, koji je imao veze sa radom sistema "Pametni grad".
Kako bi identifikovali učesnike protesta, snage bezbednosti mogu da iskoriste podatke mobilnih operatera, kaže bivši zaposleni službe bezbednosti.
Sadašnja tehnologija pomaže da se utvrdi koji telefon se priključio na koju baznu stanicu u određeno vreme i da odredi mesto sa preciznošću od pet do sedam metara.
Kako bi brzo prebrojali aktiviste pripadnici mera bezbednosti koristili su poslednju verziju SOMP (Sistem operativnih mera potrage).
"Za to se koriste video zapisi iz reportaža novinara, operatera centra 'E' Ministarstva unutrašnjih poslova i snimci sa gradskih kamera.
"Masa sa video snimka deli se u sektore i svaki od njih se analizira.
"Prvo se proveravaju ljudi koji su bili u sukobima sa policijom", kaže sagovornik BBC-ja.
Zatim, organi bezbednosti pronalaze fotografije vlasnika registrovanih telefona i takođe ih ubacuju u sistem za prepoznavanje lica.
Većina učesnika nedavnih protesta nosila je maske.
Aleksandar Kabakov, čiju neuronsku mrežu koristi kancelarija gradonačelnika Moskve, ranije je izjavio za projekat "The Bell" da maske "nisu zaštita od algoritma za prepoznavanje".
Istovremeno, istraživanje koje je letos sproveo Nacionalni institut za standardizaciju i tehnologiju SAD, pokazalo je da sistemi za raspoznavanje širom sveta ne rade dobro kod identifikacije ljudi sa maskama, gde najviše problema za algoritam predstavljaju crne maske.
Sistem koji koristi grad Moskva nije javni i nemoguće je proveriti kako on radi, kaže rukovodilac pravne prakse nevladine organizacije "RosKomSvoboda", Sarkis Darbinjan.
Međutim, u jednom od gore opisanih slučajeva, koje je BBC analizirao, demonstrant je imao masku koja nije sprečila da bude priveden.
Istina je da mu nos nije bio pokriven maskom, i tri četvrtine lica je bilo moguće skenirati putem neuronske mreže.
"Naravno da maska povećava mogućnost greške [u radu sistema], ali uvek možete koristiti podatke sa računa i druge podatke", kaže izvor BBC-ja iz kancelarije gradonačelnika.
Sistem prepoznavanja lica i drugi elementi "Pametnog grada" već su ranije korišćeni za traženje učesnika mitinga, kao na primer, posle moskovskih demonstracija iz 2019. godine.
Ipak tada su ova digitalna pomagala korišćena za identifikaciju onih koji su se sukobili sa policijom.
A to se obično smatra krivičnim delom, član 318 Krivičnog zakonika Ruske Federacije - "nasilje nad predstavnikom vlasti".
Posle skupa za oslobađanje Navaljnog tehnologije su prvi put korišćene kako bi se privodili oni koji su pozivani na administatrivnu odgovornost, kaže rukovodilac organizacije "Apologija protesta" Aleksej Gluhov.
Da li to znači da će vlasti pokušati da kazne ili uhapse sve one koji su izašli na poslednje neovlašćene demonstracije?
Opozicione pristalice su izašle na ulice 23. januara i svima je policija došla dan posle drugih demonstracija, 31. januara, nesumnjivo da ne bi ponovo izašli na proteste.
Jedan od njih je 23-godišnji Anton, koji je bio na demonstracijama zajedno sa ocem, ali kod oca policija nije dolazila.
Mladić veruje da su došli baš po njega, pošto je i ranije učestvovao u protestima.
Na pitanje na koji način su birali koga će pozivati na odgovornost, sagovornik BBC-ja iz kabineta gradonačelnika rekao je da nisu sastavljali nikakve spiskovi aktivista kako bi potom mogli da ih učitaju u sistem za prepoznavanje lica.
"Iz video snimaka su izvlačili lica i tražili po bazama podataka.
"Ali time se uglavnom bavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova", kaže on.
Rok zastarevanja kršenja zakona prema "članu o demostracijama" Zakonika o administrativnim prekršajima je godinu dana, kaže Aleksej Gluhov, šef organizacije "Apologija protesta".
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
Pogledaj vesti o: Veliki Brat
.jpg)
