Izvor: Radio 021, 08.Sep.2019, 08:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vakcinacija protiv gripa počinje krajem oktobra, nabavljeno 50.000 doza više
Imunizacija protiv gripa, najmasovnijeg sezonskog zaraznog oboljenja počeće krajem oktobra.
Do tada treba da stigne nešto manje od 290.000 doza, bolje, četvorovalentne vakcine. Doktorka Darija Kisić Tepavčević sa Instituta "Batut" rekla je za RTS da bi vakcinu protiv gripa trebalo bi da prime svi.
Ove godine naručeno je oko 48.000 više vakcina, a Institut "Batut" je dao taj >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << predlog.
Prema njenim rečima, kada je u pitanju vakcina protiv gripa, nabavka je složenija jer se virus menja svake godine.
"Tako da se zalihe vakcine ne mogu napraviti jer ona vakcinu koju smo koristili prošle godine - neće biti aktuelna ove godine, tako da su osetljive priče oko procene potrebnih količina", kaže Kisić Tepavčević.
Kada je u pitanju obuhvat vakcinacijom protiv gripa prošle godine, on je bio najbolji u poslednjih deset godina, istakla je doktorka.
"Prepoznali smo da je generalno porasla svest o značaju vakcina i onda smo želeli da je učinimo dostupnom besplatnom za što veći broj građana, tako da su ove godine uloženi napori i nabavljeno je gotovo 50.000 vakcina više", ističe doktorka.
Ukazala je da postoje tri osnovna tipa virusa - A, B i C. A se najviše menja, B može da izazove epidemiju. U vakcini uvek postoji kombinacija pretpostavljajućih sojeva virusa koji će da budu za određenu sezonu. Prethodne vakcine su bile trovalentne - sadržale su dva tipa A i jedan B. Kaže da od prošle godine imamo sveobuhvatniju vakcinu, četvorovalentnu.
"Ona pokriva dva soja A i dva soja B, koji će soj biti dominantniji teško je proceniti, ali orijentaciono imamo dva soja a jedan je dominantniji - u sezoni 2017. i 2018. u više od 60 odsto slučajeva bilo je prouzrokovano tipom B. Prošle godine je to bio manji broj. Sada je sigurno da imamo sveobuhvatniju vakcinu koja će štititi u većem procentu", rekla je Kisić Tepavčević.
Prepoznato je da određene osobe imaju veći rizik za nastanak komplikacija pa i smrtni ishod. Rizične grupe su osobe sa hroničnim oboljenjima, pre svega sa respiratornim oboljenjima, kardiovaskularnim, bubrežnom disfunkcijom, metaboličkim oboljenjima... Kako kaže, i gojazne osobe su pod većim rizikom, kao i trudnice.
"Treba zaštiti decu, naročito koja imaju bronhijalnu astmu. Deca starija od šest meseci do pet godina i kada se zaraze duže nose virus nego odrasli, oko dve nedelje, pa je veća mogućnost daljeg širenja infekcije", istakla je Kisić Tepavčević.
Objašnjava da od momenta primanja vakcine odmah počinje da se stvara imunitet ali je potrebno dve do tri nedelje da bi se stvorila dovoljna količina antitela koja bi nas odbranila od infekcija. Postvakcinalni imunitet je do godinu dana.
Autor: RTS
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
