Izvor: VOA, 14.Maj.2021, 19:11

Server o najavljenoj tužbi Kosova: Kritike Beograda, otežavanje dijaloga i neodobravanje Brisela i Vašingtona

Danijel Server, profesor na američkom Univerzitetu Džons Hopkins, izjavio je za Glas Amerike da će najava o mogućem podnošenju tužbe Kosova protiv Srbije zbog, kako tvrde kosovski zvaničnici počinjenog genocida, izazvati kritike Beograda, otežati dijalog i neće naići na odobravanje Brisela i Vašingtona. Kosovska Vlada, koju predvodi premijer Aljbin Kurti, pripremu i podnošenje tužbe protiv Srbije formulisala je kao jedan od delova svog četvorogodišnjeg programa (2021-2025) na sednici održanoj prošlog petka. “Možda je tako nešto zakasnelo - nije mi jasno kako Kosovo, država koja se ne nalazi među zemljama u Statutu Međunarodnog suda pravde, ima pristup toj pravosudnoj instituciji. Najava kosovskih vlasti sigurno će imati politički efekat na Kosovo, Srbiju i međunarodnu zajednicu”, ukazao je Server u pisanom odgovoru Glasu Amerike. Narativ kojim se aludira na navodni genocid koji su vojne i policijske snage bivše Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) počinile na Kosovu tokom ratnih sukoba sa pripadnicima pobunjeničke Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) u periodu 1998-1999. godine učestaliji je od kada je nova Kosovska Vlada preuzela mandat. Taj narativ nije u potpunosti bio zanemaren ni tokom mandata bivših kosovskih vlasti koje su, primera radi, predvodili Avdulah Hoti, Ramuš Haradinaj i Hašim Tači - od kojih su poslednja dvojica i sami bili pod istragama i optužbama zbog sumnji da su počinili zločine nad nealbanskim stanovništvom na Kosovu.  Haradinaj se jula 2019. povukao sa mesta kosovskog premijera pošto je bio pozvan na saslušanje pred Specijalnim sudom u Hagu - dok se protiv Tačija trenutno vodi proces. Rat na Kosovu zaključen je nakon intervencije Severnoatlantske alijanse (NATO) 11. juna 1999. Osim neposrednih sukoba zvaničnih bezbednosnih snaga bivše SRJ i snaga OVK prethodili su joj ubistva, deportacije i masovni progoni kosovskih Albanaca. Nevladina organizacija Hjuman rajts voč (HRW) u publikaciji pod nazivom "Po naređenju" o ratnim zločinima počinjenim na Kosovu navodi da je broj izbeglih i raseljenih Albanaca sa Kosova tokom sukoba iznosio 862.979. "Više od 80% celokupnog stanovništva na Kosovu, i 90% kosovskih Albanaca, raseljeno je iz svojih domova", navedeno je u publikaciji objavljenoj 2001. Po optužbama za zločine počinjene na Kosovu pred Haškim tribunalom sudilo se Slobodanu Miloševiću, bivšem predsedniku SRJ i Srbije, koji je preminuo tokom postupka, i šestorici njegovih saradnika: Nikoli Šainoviću, Nebojši Pavkoviću, Sretenu Lukiću, Vladimiru Lazareviću, Vlastimiru Đorđeviću, Dragoljubu Ojdaniću. Svi su proglašeni krivim i osuđeni na dugogodišnje zatvorske kazne, mahom za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, ali ni u jednoj presudi genocid nije bio formulisan kao krivično delo. “Želim prvo da ukažem da su zločini protiv čovečnosti, kao i ratni zločini, veoma teška krivična dela”, podvlači za Glas Amerike profesor Danijel Server. “Nisam pravnik i samim tim ne mogu da tumačim ovo pitanje u pravnom smislu, ali ne smatram da to što se tužba za genocid nije našla pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u vezi sa zločinima na Kosovu ne znači da srpska država ne može biti tužena za genocid pred Međunarodnim sudom pravde”, ukazuje Server napominjući da nije siguran u kom kapacitetu se Kosovo može obratiti toj sudskoj instituciji. “Ovde je pitanje u tome da li su dela počinjena u nameri da se u potpunosti ili delimično uništi nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa. Ali, kao što sam već rekao, nejasno mi je može li Kosovo da pristupi Međunarodnom sudu pravde, jer nije član Ujedinjenih nacija i nije među državama iz statuta Međunarodnog suda pravde”, ukazao je profesor Škole naprednih međunarodnih studija vašingtonskog Univerziteta Džons Hopkins. Države pobrojane Statutom Međunarodnog suda pravde mogu se obratiti i pojaviti pred tom institucijom. Kosovski zvaničnici, osim najava da tužbu pripremaju, do sada se nisu oglašavali o načinu na koji će joj defakto i pristupiti. Ukoliko Kosovo bude uspešno u predaji tužbe za genocid protiv Srbije, i dalje će biti aktuelne brojne nepozanice, pogotovo ako se uzme u obzir epilog prethodnih sličnih poteza. Kada je reč o tužbi Bosne i Hercegovine protiv bivše Savezne Republike Jugoslavije za genocid - potvrđeno je da je u Srebrenici počinjen genocid. Srbija je presudom označena državom koja nije učinila ništa da ga spreči, ali ne i stranom koja ga je počinila. Uzajamne tužbe Srbije i Hrvatske po istom osnovu odabačene su 2015. godine, čime je okončan spor između dve zemlje koji je trajao duže od 15 godina. Istovremeno, Kosovo i Srbija su u iščekivanju nastavka pregovora dve strane o normalizaciji odnosa koji se vode od 2011 - pokrenutih pošto je Kosovo tri godine ranije proglasilo nezavisnost, a Međunarodni sud pravde presudio da je to učinjeno u skladu sa međunarodnim pravom. Desetogodišnje razgovore obeležio je promenjiv učinak, česti prekidi dijaloga i neprimenjivanje postignutih dogovora. Trenutno je to ponovo slučaj nakon vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu i izbora lidera pokreta Samoopredeljenje Aljbina Kurtija za premijera. Najavljeno je da će nova runda razgovora, čiji je posrednik Evropska unija, biti održana krajem juna i da će joj prisustvovati glavni pregovarači - Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić. Profesor Server primećuje da je dijalog dve strane sam po sebi već prilično usporen. “Predsednik Srbije Vučić je jasno stavio do znanja da nije spreman da prizna Kosovo pre sledećih predsedničkih izbora u proleće sledeće godine. Šta je onda podsticaj za Kosovo da žuri sa dijalogom?”, pita se naš sagovornik. On istovremeno i napominje da je prerano spekulisati o eventualnim političkim posledicama po kosovske zvaničnike epiloga inicijative u vezi sa tužbom protiv Srbije. “Prvo treba videti da li će uopšte Međunarodni sud pravde uopšte razmatrati predlog”, zaključuje za Glas Amerike Danijel Server, profesor na američkom Univerzitetu Džons Hopkins. Regionalna nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo (FHP) evidentirala je ukupno 13.472 žrtva na Kosovu, u periodu od januara 1998. do decembra 2000. Od tog broja 9.260 Albanci, 2.488 su Srbi, 470 drugih nacionalnosti i 1.254 žrtava neutvrđene etničke pripadnosti, a reč je o ubistvima, stradanjima i nestalim osobama na Kosovu. Podaci o 8.879 žrtava su potpuno obrađeni i potvrđeni iz najmanje dva nezavisna izvora i pokazuju okolnosti pod kojima su žrtve stradale, ubijene ili nestale, a prema etničkoj pripadnosti evidentirano je 7.707 Albanaca, 822 Srba i 350 žrtava drugog etničkog porekla.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na VOA...






 Povezane vesti

Server o najavljenoj tužbi Kosova: Kritike Beograda i otežavanje dijaloga

Izvor: NoviMagazin.rs, 14.Maj.2021

Najava mogućeg podnošenja tužbe Kosova protiv Srbije zbog, kako tvrde kosovski zvaničnici počinjenog genocida, izazvaće kritike Beograda, otežati dijalog i neće naići na odobravanje Brisela i Vašingtona, ocenio je danas američki profesor Danijel Server (Daniel Serwer).

Nastavak na NoviMagazin.rs...

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta VOA. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta VOA. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.