Izvor: RTS, 28.Avg.2020, 21:31

Sanja li Amerika još san Martina Lutera Kinga

Hiljade ljudi okupilo se na maršu u Vašingtonu kako bi osudilo rasizam i policijsku brutalnosti na godišnjicu marša iz 1963. godine, kada je lider borbe za građanska prava Martin Luter King održao svoj istorijski govor "Imam san...".
U tom često citiranom govoru, King je zamislio vreme u kome njegova deca "jednog dana žive u svetu u kome im neće suditi po boji kože, već po karakteru".

Na tom maršu 1963. bio je i Džon Levis, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << koji je danas govorio o važnost glasanja na izborima u novembru, kao i o vezi između aktivizma za crnačka građanska prava, prava invalida i prava pripadnika LGBT zajednice, protiv nasilja i oružja.
Ovo leto obeležili su rasni nemiri i stotine demonstracija širom SAD, izazvani smrću Džordža Flojda, nenaoružanog Afroamerikanca, na čijem vratu je policajac držao koleno skoro devet minuta, sve dok ga nije ugušio.
Ranije ove nedelje izbili su protesti u Viskonsinu, nakon što su policajci više puta u leđa upucali drugog Afroamerikanca, Džejkoba Blejka. Blejk je preživeo pucnjavu, ali je paralizovan.
Aktivista iz Viskonsina Frenk Najti koji je pešačio 24 dana i prešao 750 kilometara do Vašingtona poručio je okupljenima da je tu da njegovi "unuci ne bi marširali za iste stvari".
"Oni misle da su ovo pregovori ali ja sam došao da tražim promene", rekao je Najti. 
"Tražimo ono što nam je uskraćeno - rasnu pravdu" Džamal Budik, 23-godišnji student istorije iz Baltimora rekao je da je važno da izabrani predstavnici građana shvate da se ono što se desilo Flojdu i Blejku ne sme događati.
"Mi samo želimo ono što nam je dugo uskraćeno - rasnu pravdu", poručio je Budik.
Današnji protesti su nazvani "Marš posvećenosti: skinite koleno sa vrata" a učesnici su se nakon govora uputili u šetnju do spomen-obeležja Martinu Luteru Kingu koji se nalazi nedaleko od Linkoln memorijalnog parka u Vašingtonu.
Ovaj marš dolazi u jeku epidemije koronavirusa u SAD tokom koje je već umrlo 180.000 Amerikanaca među kojima veliki broj čine upravo Afroamerikanci koji su zbog straha od gubitka posla i siromaštva podložniji riziku od zaraze.
Organizatori su zbog koronavirusa preduzeli preventivne mere uz distribuciju maski i besplatno testiranje na kovid-19. U jednom trenutku, prisutni su pozvani da ustanu s ispruženim rukama kako bi se uverili da je među njima dovoljna distanca.
Pored marša uživo upriličena je i virtualna komemoracija predvođena velečasnim Vilijamom Barberom koji je istaknuti aktiviste za građanska prava i kopredsedavajući kampanje za siromašne.
Krilo Pokreta za crne živote, mreža aktivista i organizacija Afroamerikanaca, zakazala je i "Crnu nacionalnu konvenciju" kao pandam nacionalnim konvencijama Demokratske i Republikanske stranke.

Nastavak na RTS...