Izvor: VOA, 23.Sep.2020, 19:17

Preminula sudija Rut Bejder Ginzberg, ikona pokreta za ženska prava

Preminula sudija Rut Bejder Ginzberg, ikona pokreta za ženska prava

Sudija Rut Bejder Ginzberg, legendarni borac za ženska prava i tek druga žena imenovana u Vrhovni sud, preminula je u svojoj kući u Vašingtonu. Imala je 87 godina. Ginzberg je umrla od raka pankreasa. U julu je saopštila da će imati tretman hemoterapijom zbog metastaza na jetri, što je bila poslednja u nizu njenih bitaka sa rakom.  Njena smrt, samo šest nedelja pre predsedničkih izbora, verovatno će pokretnuti veliku bitku oko toga da li predsednik Donald Tramp treba da imenuje, a Senat, u kome republikanci imaju većinu, potvrdi njenu zamenu, ili njeno mesto treba da ostane upražnjeno dok ne bude poznat ishod predsedničke trke u kojoj je Trampov protivkandidat demokrata Džo Bajden. Novo imenovanje bi dramatično promenilo ideološki balans u sudu, u kojem trenutno konzervativci imaju većinu 5 prema 4.  Lider većine u Senatu, Mič Mekonel, izjavio je u petak uveče da će Senat glasati o Trampovom kandidatu da zameni Ginzberg, iako je ovo izborna godina. Kada je konzervativni sudija Antonin Skalija preminuo u februaru 2016, Mekonel je odbio da stavi na glasanje Obaminu nominaciju sudije Merika Garlanda i mesto u Vrhovnom sudu je ostalo upražnjeno do neočekivane Trampove pobede na izborima.   Nacionalni javni radio (NPR) preneo je da je nekoliko dana pred smrt Ginzberg svojoj unuci Klari rekla da je njena "najveća želja da ne bude zamenjena dok se ne izabere novi predsednik". Tramp je Ginzberg nazvao "izuzetnom ženom" i nije pomenuo njeno upražnjeno mesto u Vrhovnom sudu, kada je razgovarao sa novinarima posle mitinga u Minesoti. Kasnije je saopštio da je "cela zemlja u žalosti" a preminulu sudiju opisao kao "titana zakona". Džo Bajden je u petak uveče izjavio da "nema sumnje" da bi sledećeg sudiju Vrhovnog suda trebalo da izbere pobednik novembarskih izbora. Rekao je da je Rut Bejder Ginzberg "dosledno i pouzdano bila glas koji je prodirao u srce svakog pitanja, štitio ustavna prava svakog Amerikanca i nikada nije posustao u nepokolebljivoj odbrani slobode." "Naša nacija je izgubila sudiju istorijskog značaja. Mi u Vrhovnom sudu smo izgubili uvaženu koleginicu. Danas smo u žalosti, ali uvereni da će se buduće generacije sećati Rut Bejder Ginzberg kao što smo je mi znali - kao neumornog i odlučnog borca za pravdu", saopštio je predsedavajući Vrhovnog suda Džon Roberts. Sudija Vrhovnog suda je doživotna pozicija. Predsednik Tramp već je postavio dvojicu konzervativnih sudija - Nila Gorsača 2017. i Breta Kavanoa 2018. Imenovanja u Vrhovnom sudu zahtevaju potvrdu u Senatu, a Trampovi republikanci kontrolišu gornji dom Kongresa. Sudije Vrhovnog suda imaju ogromnu ulogu u oblikovanju američke politike kada je reč o kontroverznim pitanjima kao što su abortus, LGBT prava, prava vlasnika oružja, verska prava, smrtna kazna i predsednička ovlašćenja. Na primer, sud je 1973. legalizovao abortus širom zemlje - što je odluka koju neki konzervativci i dalje žele da ponište - a 2015. dozvolio istopolne brakove širom Sjedinjenih Država.  "Ozloglašena RBG" Rut Bejder Ginzberg je provela poslednje godine kao neosporni lider liberalnog krila suda i postala potpuna "rok zvezda" za svoje obožavaoce. Mlade žene su posebno osećale privrženost prema "jevrejskoj bakici" u Vrhovnom sudu. Dobila je nadimak "Ozloglašena RBG"  ("Notorious RBG") zbog svoje odlučne odbrane prava žena i manjina, kao i snage i izdržljivosti koje je pokazala noseći se sa udarcima u privatnom životu i zdravstvenim krizama. Džoan Rut Bejder rođena je u Bruklinu u Njujorku 1933. godine, u porodici iz srednje klase. Sanjala je da postane operska pevačica. Diplomirala je kao prva u svojoj klasi na Pravnom fakultetu Univerziteta Kolumbija 1959, ali nije mogla da pronađe pravnu firmu spremnu da je zaposli. Kako je rekla 2007, imala je tri stavke koje su išle protiv nje - bila je Jevrejka, žena i majka.  Ipak, izborila se sa sistemskim rasizmom u krugovima pravnika da bi postala jedna od najpoznatijih američkih sudija. U Vrhovni sud imenovao ju je demokratski predsednik Bil Klinton 1993, i to je bilo prvi put u 26 godina da je sudiju izabrao demokrata. U početku se ideološki pozicionirala donekle levo od centra u konzervativnom sudu kojim su dominirale sudije koje su postavili republikanci. Njen liberalni glas je bio sve snažniji što je duže služila u sudu.  Njen glas je bio ključan u istorijskim presudama kojima su obezbeđena jednaka prava za žene, veća prava homoseksualaca i zaštićena prava na abortus.  Imala je brojne zdravstvene probleme, uključujući borbu sa rakom pankreasa 2019, i raka pluća 2018, a pre toga je bolovala od raka pankreasa 2009. i raka debelog creva 1999. 17. jula ove godine saopštila je da joj se rak vratio. Odupirala se pozivima liberala da se penzioniše za vreme mandata predsednika Baraka Obame, u trenutku kada su demokrate držale Senat i mogao je da bude potvrđen njen naslednik sa sličnim gledištima.  Za vreme predsedničke kampanje 2016, u nizu intervjua, predsednika Trampa je nazvala "prevarantom". Kasnije se izvinila.  Bila je majka dvoje dece i ljubitelj opere. ​Njen suprug Martin Ginzberg, profesor prava, preminuo je 2010.  Rut Ginzberg je bila i najstarija članica suda, sa drugim najdužim stažom posle Klarensa Tomasa. Bila je druga žena ikada imenovana u sud posle Sandre Dej O'Konor koja je postavljena 12 godina ranije.  Bitka u Senatu oko imenovanja sudije koji će zameniti Ginzberg će verovatno biti žestoka - u vreme socijalnih nereda u Americi za vreme pandemije koronavirusa - iako demokrate nemaju dovoljno glasova da ga blokiraju ako im se ne pridruže neki republikanski senatori.  Lider demokratske manjine u Senatu, Čak Šumer, napisao je na Tviteru: "Građani Amerike treba da se izjasne o izboru sledećeg sudije Vrhovnog suda. Zato ovo prazno mesto ne bi trebalo da se popuni dok ne budemo imali novog predsednika." Zastava iznad Bele kuće spuštena je na pola koplja posle vesti o smrti Rut Ginzberg. Stotine ljudi okupile su se ispred zgrade Vrhovnog suda, polažući cveće. Neki su skandirali: "Poštujte njenu poslednju volju".  Sudija Rut Bejder Ginzberg biće sahranjena na Arlingtonskom nacionalnom groblju, u krugu porodice.     

Nastavak na VOA...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta VOA. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta VOA. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.