Predsednica Mehanizma za krivične sudove: Poricanje činjenica direktno povezano sa interesima političara

Izvor: VOA, 11.Jul.2024, 04:50

Predsednica Mehanizma za krivične sudove: Poricanje činjenica direktno povezano sa interesima političara

Vašington/Hag — “Rezolucija o sećanju na genocid u Srebrenici, usvojena u Ujedinjenim nacijama, pokazala je značaj rada Međunarodnog krivičnog suda i Rezidualnog mehanizma za utvrđivanje istine i verodostojnih informacija”, izjavila je Grasijela Gati Santana - predsedavajuća internacionalnog tribunala, koji je nasledio međunarodne krivične sudove za bivšu Jugoslaviju i Ruandu. U intervjuu Glasu Amerike Gati Santana je podvukla da je rezolucija, koju je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila krajem maja, zasnovana na činjenicama koje su utvrdili međunarodni sudovi. “Tako doprinosimo njenom uticaju u regionu i pokušavamo da ostvarimo pomirenje – jer pravda i prihvatanje istine su preduslovi za to – svuda, pa i u bivšoj Jugoslaviji”, istakla je predsednica Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u razgovoru povodom dvadeset devete godišnjice genocida u Srebrenici – masovnog zločina nad bošnjačkim stanovništvom u Bosni i Hercegovini. U presudama međunarodnih i regionalnih sudova masovno ubistvo više od 8.000 građana Bosne i Hercegovine (BiH) u području Srebrenice 1995. godine okarakterisano je kao genocid. Isto je učinio i Međunarodni sud pravde u Hagu po tužbi BiH protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ). U odluci iz 2007. ukazano je da tadašnje vlasti u Beogradu nisu učinile ništa da spreče i kazne zločin genocida u Srebrenici jula 1995, ali i da nisu počinile, učestvovale, niti podsticale njegovo izvršenje. Zvanični Beograd i bosansko-hercegovački entitet Republika Srpska, uprkos postojanju više presuda međunarodnih sudova, ne priznaju genocid i karakterišu ga kao zločin masovnih razmera.   Takođe, poslednje bezmalo tri decenije aktuelni su negiranje, relativizacija i umanjivanje genocida u Srebrenici. “Na političkim vlastima ili društvu u celini je da razmotre zašto dolazi do toga. Ponekad su takve reakcije - poricanje činjenica utvrđenih u sudnici direktno povezane sa ličnim interesima nekih političara, ili načinom razumevanja istorije - što je pogrešno. Nije zasnovano u onome što se zaista dogodilo, već ponekad na lažnim informacijama. Jedan od mojih prioriteta kao predsedavajuće, sada kada smo ušli u rezidualnu fazu, je da zaštitim zaostavštinu suda i mehanizma, kao i da javnosti učinimo dostupnim informacije kojima raspolažemo - što su činjenice utvrđene van razumne sumnje. To je veoma važan deo našeg mandata koji može doprineti razumevanju javnosti. Ne možete diskutovati na pravi način – ukoliko ne znate istinu”, objašnjava za Glas Amerike sudija Gati Santana. Prema njenim rečima, kada je istina nejasna - otvara se prostor za iznošenje netačnosti. “Zato raspolažemo Programom za informisanje zajednica pogođenih sukobima. Usredsređen je na učenike i predavače istorije kako bi im se pomoglo da koriste informacije. Važno je koristiti arhive da bi se saznala istina: šta se dogodilo, šta je dokazano u sudnicama… To može biti veliki doprinos da bi se izbegao revizionizam, novi narativi koji se dešavaju”, što se, kako kaže sudija Gati Santana, ne može poreći. Glas Amerike: Na junskom brifingu u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija upozorili ste da se Srbija opire izručenju funkcionera Srpske radikalne stranke Petra Jojića i Vjerice Radete koji se terete za nepoštovanje suda. Postoji li način da se to pitanje reši? Gati Santana: Proteklo je devet godina otkako je izdat nalog za prebacivanje gospodina Jojića i gospođe Radete u Hag na suđenje zbog nepoštovanja suda. Srbija nije poštovala taj nalog. Rad suda zasnovan je na sedmom poglavlju Povelje Ujedinjenih nacija i sve države su dužne da sarađuju sa nama. To važi i za Srbiju - koja treba da se pridržava onoga što je odlučeno. Savetu bezbednosti je do sada tri puta ukazivano na to. Svaki put podsećam na taj slučaj kada podnosim izveštaje Generalnoj skupštini i Savetu bezbednosti UN. To čine i brojne države. Nažalost, Rezidualni mehanizam na raspolaganju nema nikakvo sredstvo da ih primora da dođu u Hag. Srbija treba da uvidi da je potrebno postupiti po nalogu koju je izdao sudija. Drugih objašnjenja nema - oni to treba da urade. Glas Amerike: Da li su vlasti Srbije dale bilo kakvo objašnjenje zašto ne postupaju po odluci sudije? Gati Santana: Na sednicama Saveta bezbednosti o radu Rezidualnog mehanizma Srbija uvek iznosi svoje razloge. Međutim, ocenila bih ih kao irelevantne jer ne mogu biti suprotstavljeni naredbama institucije čije je postojanje zasnovano u sedmom poglavlju Povelje Ujedinjenih nacija. Toga je potrebno da se pridržavaju, da postupe po sudskoj odluci.   Glas Amerike: Da li bi Srbija mogla snositi posledice ukoliko nastavi da se oglušuje o naredbu za izručenje optuženih? Gati Santana: To je u nadležnosti država i Saveta bezbednosti UN. Oni odlučuju o primeni mogućih sankcija i njihovoj vrsti. Mogu, međutim, postojati i neke druge posledice - povezane sa nastojanjima članstva Srbije u Evropskoj uniji. Na tom putu trebalo bi da budu usaglašeni sa našim odlukama. Ipak, Savet bezbednosti je telo koje u tim slučajevima reaguje i odlučuje o eventalnim restrikcijama. Glas Amerike: Presuda Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću poslednji je proces koji je obuhvatao vojno-političke zvaničnike i učesnike rata u bivšoj Jugoslaviji. Smatrate li da su Međunarodni krivični sud, a kasnije i Rezidualni mehanizam ispunili svoju svrhu? Gati Santana: Rad je bio uspešan i mislim da je obavljen važan posao. Tokom mandata Međunarodnog krivičnog suda optužena je bila 161 osoba. I to za teške zločine. Pokazano je da, bez obzira koliko su ti pojedinci bili značajni ili imali uticajan politički položaj, moraju se suočiti sa pravdom - ukoliko su počinili zločin. Reč je o prvim sudovima koji su interpretirali Konvenciju o genocidu i pomogli razvoj međunarodnog prava - što je očigledno u vezi sa rezolucijom o genocidu u Srebrenici. Zaključci presuda pomažu razumevanju onoga što se dogodilo. Naravno neki od pojedinaca ili žrtava mogu iskazati nezadovoljstvo - jer nije moguće izaći na kraj sa svim slučajevima. Glas Amerike: Dakle, možete reći da je dat doprinos ostvarenju tranzicione pravde i pomirenja među balkanskim zemljama i njihovim narodima? Gati Santana: Želela bih da odgovorim potvrdno, iako sam svesna da se radi o procesu koji još traje. Ali, kao što sam već rekla - proces pomirenja je nemoguć bez dostizanja pravde i ako se o određenim događajima ne utvrdi istina. Tako da, čak i ukoliko u Statutu suda ne stoji da pomaže proces pomirenja - indirektno ima veoma važnu ulogu u tome. I to je važno za ostvarenje tranzicione pravde. Nemam nikakvih sumnji u to. Glas Amerike: Bivši osuđenici za ratne zločine u balkanskim zemljama u većini slučajeva mogu javno da iznesu svoje mišljenje – u intervjuima u štampi, na televiziji i internetu. Često relativizuju ulogu u zločinima za koje su osuđeni ili čak posledice rata u kom su učestvovali. Postoje li mere kojima bi se otežalo ugrožavanje uspostavljanja tranzicione pravde i pomirenja na Zapadnom Balkanu? Gati Santana: Po odsluženju kazne, osoba je slobodna. U tom slučaju se više ne možemo mešati. Svesni smo da su se takve stvari dogodile mnogo puta: ljudi osuđeni za teške zločine su ih negirali ili relativizovali - tvrdeći da utvrđene činjenice ne odgovaraju istini. Međutim, tu se ništa više ne može učiniti nakon odsluženja kazne. Drugačije je kada se zatvorenik na slobodu pušta prevremeno - pre isteka pune kazne. Tada možemo da reagujemo i uvek postavljamo uslov zabrane komuniciranja sa medijima ili izjašnjavanja o zločinu - tako da tada nema mogućnosti da se čini to što ste pomenuli. Na državama bivše Jugoslavije je da preduzmu mere koje imaju na raspolaganju, poput osnivanja registra osuđujućih presuda Međunarodnog krivičnog suda i Rezidualnog mehanizma. To je važan način da se osuđeni ratni zločinci ili počinioci genocida spreče u obavljanju javnih funkcija. To je važan korak za prevenciju. Glas Amerike: Dakle, odgovornost je na pojedincima i državama? Gati Santana: Upravo tako - u slučajevima kada je doneta i primenjena presuda, a kazna odslužena.
Pogledaj vesti o: Vašington

Nastavak na VOA...






Povezane vesti

Gati Santana: Činjenice važne za izbegavanje revizionizma i relativizacije

Izvor: VOA, 11.Jul.2024

“Rezolucija o sećanju na genocid u Srebrenici, usvojena u Ujedinjenim nacijama, pokazala je značaj rada Međunarodnog krivičnog suda i Rezidualnog mehanizma za utvrđivanje istine i verodostojnih informacija”, izjavila je Grasijela Gati Santana - predsedavajuća internacionalnog tribunala, koji...

Nastavak na VOA...

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta VOA. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta VOA. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.