Izvor: Politika, 23.Mar.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova runda između „Gugla” i Kine
Najveća internet kompanija ukinula samocenzuru na najvećem internet tržištu, uz rizik da sa njega bude proterana
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 23. marta – Nesvakidašnji sukob jedne strane korporacije sa zemljom domaćinom podignut je na viši nivo, sa sasvim predvidljivim ishodom – da na kraju nijedna strana neće biti ni apsolutni pobednik ni bespogovorni gubitnik.
„Gugl”, najveća internet kompanija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sproveo je u delo svoju januarsku najavu i ukinuo samocenzuru svog servisa pretrage na najvećem internet tržištu, u Kini. Na tu samocenzuru se, kako tvrde kineski zvaničnici, pisano obavezao otvarajući 2006. servis na kineskom jeziku, google.cn.
Od juče, kineski korisnici „Guglovih” pretraga se usmeravaju na necenzurisani servis u Hongkongu, kineskoj teritoriji (koja je je do 1997. bila britanska kolonija), ali sa sopstvenim ekonomskim i političkim sistemom.
Glavni pravnik „Gugla” tvrdi da je ovo preusmeravanje „u celosti legalno”, uz napomenu da je odluka o tome doneta u Americi i da 600 zaposlenih u kineskoj filijali za to „ne snose nikakvu odgovornost”.
Ovo je u stvari nova runda između „Gugla” i Kine: prva je viđena u decembru, kada je ovde objavljeno da je sistem američke korporacije bio meta hakerskog napada koji je organizovan upravo iz Kine, što je u Pekingu demantovano.
Posle toga i januarske objave da će „Gugl” istrajati na „slobodi internet informacija”, vođene su dve neuspešne runde pregovora sa kineskim zvaničnicima, koji su sagovornicima, kako se ovde prenosi, predočili da će morati da snose posledice svog „neprijateljskog i neodgovornog ponašanja”.
U Pekingu najnoviji potez „Gugla” ocenjuju kao „politizaciju jednog komercijalnog pitanja”, uz vidna nastojanja da ga predstave samo kao pojedinačni nesporazum koji neće imati posledica na poslovanje zapadnih korporacija. „Kina nastavlja da pruža dobrodošlicu stranim kompanijama da prave poslove u okviru njenog pravnog okvira”, pojasnio je ovo kineski ambasador u Vašingtonu. „Kina neće menjati ni politiku ohrabrivanja razvoja Interneta, niti politiku da Internetom upravlja prema svojim zakonima i propisima.”
Na sve ovo je iz Pekinga, u saopštenju Ministarstva inostranih poslova, danas pridodato da zaplet sa „Guglom” „nije razlog da se kvare odnosi sa Amerikom”. Oprezno je, zbog važnosti odnosa sa glavnim ekonomskim partnerom, reagovala i Bela kuća, koja „uvažava odluku ’Gugla’”, uz „razočarenje što dve strane nisu uspele da se dogovore”.
Kina danas ima blizu 400 miliona korisnika Interneta i po tome nema premca u svetu. Domaći propisi, međutim, svim akterima u ovom biznisu nalažu da blokiraju pristup sadržajima koje država smatra „osetljivim”: informacije o zabranjenoj sekti „Falun gong”, dalaj-lami ili studentskoj pobuni na Tjenanmenu iz 1989. koja je krvavo ugušena.
Kineskim korisnicima nisu pristupačni ni popularni američki servisi (sa globalnim dometom) za brzu razmenu informacija, poput „Jutjuba”, „Tvitera” i „Fejsbuka” (inače masovno korišćeni prilikom organizovanja prošlogodišnjih posleizbornih demonstracija u Iranu).
Svi ovi sajtovi imaju međutim kineske „klonove” koji veoma dobro posluju. Štaviše, za razliku od ostatka sveta, „Gugl” u Kini nije glavni igrač u oblasti internet pretraga: ima samo 36 odsto udela na tržištu, prema 58 odsto koje drži domaća kompanija „Baidu”.
„Gugl” svakako rizikuje da bude sasvim proteran iz Kine, mada je i posle jučerašnje objave predočio da tamo, bar jednom nogom, želi da ostane: servis geografskih mapa i muzičkih pretraga nije preusmeren na Hongkong. Ali ovaj potez jača njegov ugled kao principijelnog borca za slobodu Interneta.
Što se tiče samih kineskih korisnika, potez „Gugla” je više simboličan nego praktičan: oni ni preko Hongkonga ne mogu da dobiju pristup zabranjenim sadržajima, jer je, kako prenose agencije, ulogu direktnog cenzora od jutros preuzela kineska država.
Kina u ovom sukobu ne može da bude apsolutni pobednik jer je potez „Gugla” ipak udar na njen imidž, u okolnostima kada je slobodan pristup informacijama preko Interneta već prebačen u korpu osnovnih ljudskih prava i građanskih sloboda.
Odvažnost „Gugla” u ovom zapletu bolje se razume ako se ima u vidu činjenica da mu je poslovanje u Kini samo delić velikog biznisa: u ukupnim prihodima učestvuje sa najviše dva odsto. Pa ipak, „Gugl” ima bar 400 miliona razloga da u Kini ostane.
M. Mišić
[objavljeno: 24/03/2010]
