Izvor: VOA, 26.Feb.2020, 05:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Julija Himrih: Ne bi me iznenadio novi “mali” sporazum Srbije i Kosova

“Ne bi me iznenadilo ukoliko bi u Vašingtonu bio postignut, uslovno rečeno, mali sporazum Srbije i Kosova u vezi sa nekom temom od praktičnog značaja”, kaže u razgovoru za Glas Amerike Julija Himrih, istraživač i predavač na Londonskoj školi ekonomije. Sa doktorkom Himirh, koja je i članica tink-tenka (think-tank) pod nazivom IDEAS (Ideje) pri Londonskoj školi ekonomije, specijalizovanog za spoljnopolitičke teme, Glas Amerike je razgovarao povodom boravka predsednika Srbije i Kosova Aleksandra Vučića i Hašima Tačija u Vašingtonu u tekućoj nedelji. Kosovski predsednik će se, kako je saopšteno iz njegovog kabineta, sastati sa visokim američkim zvaničnicima. Prethodno je učestvovao u dve debate, u Atlantskom savetu i Brukings institutu, i susreo se sa prestavnicima Heritidž fondacije i Vilson centra. Aleksandar Vučić, sa druge strane, učestvuje na godišnjoj konferenciji Američko-izraelskog komiteta za javne poslove (AIPAC). Za sada iz kabineta predsednika Srbije nema potvrda da li će se, kada i sa kojim američkim zvaničnicima susretati tokom boravka u Vašingtonu. Kao i o čemu bi se vodili eventualni razgovori. Ne postoje nikakve zvanične potvrde da će se vodeći pregovarači Beograda i Prištine, u dijalogu kojim posreduje Evropska unija, sastati u prestonici Sjedinjenih Američkih Država tokom njihovog boravka u Vašingtonu. Julija Himrih kaže da nije uverena da se iz Vašingtona mogu očekivati vesti o postizanju značajnijeg sporazuma kojim bi, eventualno, bili rešeni rešeni odnosi Srbije i Kosova - ukazujući da za to ima nekoliko razloga. “Jedan od značajnijih su nejasnoće u vezi sa tim da li je kosovska nova vlada ostvarila potpuno jedinstvo u pristupu prema Srbiji i Aleksandru Vučiću. Tako da deluje da bi sve što Tači, takoreći, radi na svoju ruku, bez podrške premijera Aljbina Kurtija, bilo kontroverzno. Ne bi me iznenadio još jedan sporazum, koji bi pokazao spremnost za saradnju, ali ne i konačni dogovor kojim bi bila stavljena tačka na čitav spor. Što bismo svi želeli da vidimo”, smatra Julija Himrih. Glas Amerike: Vidite li mogućnost konkretnog iskoraka u dijalogu i odnosima dve strane posle posete Vučića i Tačija Vašingtonu? Julija Himrih: Činjenica je da su Sjedinjene Države veoma prisutne u ovom delu procesa i to treba imati u vidu kada govorimo o boravku dvojice državnika Sjedinjenim Državama. Sigurno je da će postojati izvesna doza opreza u obaveštavanju javnosti o detaljima u vezi sa ovakvim posetama - ali je definitvno pokazatelj o značajnoj ulozi SAD, kao i spremnosti Srbije i Kosova da budu uključene. Trenutno je postojeća i vrsta disproporcije u naporima koje ulažu Sjedinjene Države i Evropska unija. Videli smo na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu da su se SAD predstavile kao strana kojoj je stalo da se ostvari pomak, postignu neki rezultati. Delovalo je i da su SAD bile zainteresovane za to da susret zvaničnika Srbije i Kosova u Minhenu - proizvede nešto opipljivo. Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da će biti konkretnog pomaka, ali kao što smo videli u Minhenu, Sjedinjene Države pokušavaju da ostvare, uslovno rečeno, mala postignuća - dogovore u vezi sa infrastrukturom ili saobraćajem. Čini se da bi se tako nešto u kontekstu pregovora kojima posreduje Evropska unija podrazumevalo i ne bi se pridavao veliki značaj, dok ih Sjedinjene Države tumače kao izrazitije uspehe. Glas Amerike: Kako ste razumeli okolnosti nastale pošto je briselski portal "EU observer" objavio tekst u kojem jedan od sagovornika Metju Palmer, specijalni izaslanik Sjedinjenih Država za Zapadni Balkan, nije odbacio scenario razmene teritorije, dok je sa druge strane u reakciji na društvenoj mreži Tviter Ričard Grenel, specijalni izaslanik Bele kuće za pregovore Srbije i Kosova, poručio da je saglasan sa bilo kojim rešenjem koje postignu strane u procesu….. Kao i da je usredsređen na ekonomski razvoj, a ne na politiku? Julija Himrih: Ne mislim da je to nužno put kojim bi pregovori mogli krenuti. Uprkos tome što, kao što znate, i u samoj Evropskoj uniji postoje podele u pristupu. Tu je Nemačka koja se protivi bilo kojoj vrsti ideje o razmeni teritorije, tvrdeći da bi to, neizbežno, otvorilo Pandorinu kutiju. Nemačka je neumorno tražila usredređenost na proces koji je vodila Evropska unija, normalizaciju odnosa, dok pitanje granica ne bi trebalo pokretati. Institucije Evropske unije vodile su se tim pristupom, ali je potom bivša visoka predstavnica Mogerini, iskazala interesovanje za to - što je uzrokovalo podelu unutar same Evropske unije. Tako da, u ovom trenutku, nije poznato kakvo je opredeljenje Evropske unije u vezi sa scenarijom promene granica ili razmene teritorija. Uz tu podeljenost unutar EU, aktuelan je i stav SAD-a koji se tome eksplicitno ne protivi. Videla sam i napise prema kojima je novi visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žosep Borelj govorio o tome u kontekstu da bi Srbiji trebalo pružiti nešto zauzvrat - ukoliko prizna nezavisnost Kosova. Mislim da bi tako nešto izazvalo oštru reakciju kosovskih vlasti. Jer implicira da se i dalje može raspravljati i pregovarati o kosovskoj državnosti - što prištinske vlasti odbijaju u potpunosti. Više puta kosovske vlasti iznosile su svoj dobro poznati stav da je Kosovo nezavisna država i da o čemu god da se razgovora, bilo o integracijama ili nečemu drugom, razgovori sa Srbijom su zasnovani na principu dijaloga dve nezavisne i suverene države. Podvlačeći da Srbiji ne duguju ništa. Teško će biti konsolidovati takav stav – tako da nisam sigurna koliko bi razgovori vođeni u tom smeru bili uspešni. Ono što bi Evropska unija želela da bude postignuto jeste potpuna normalizacija odnosa i mir između Srbije i Kosova. Mislim da je veći deo međunarodne zajednice shvatio da je za to potrebno da Srbija, u nekom trenutku, prizna Kosovo kao nezavisnu državu. A sve to u svrhe mirne integracije regiona i kasnijeg članstva u Evropskoj uniji. Tako bi ovaj proces trebalo da se okonča - po mom mišljenju. Glas Amerike: Očekujete li da bi tim rešenjem bilo potvrđeno priznavanje u trenutnim granicama Srbije i Kosova – ili bi mogla biti aktuelizovana ideja promene granica ili razmene teritorija? Julija Himrih: Ideja o razmeni teritorija trebalo bi da je sklonjena sa stola – međutim znamo da pojedini pokušavaju da je aktuelizuju. Na samom Kosovu nema jedinstvenog stava o tome. Pojedine države Evropske unije prilično su zabrinute zbog tog koncepta – pogotovo Berlin. Mislim da bi do kraja godine mogla biti doneta konačna odluka o tome kakav će biti konačan pristup tom pitanju. Glas Amerike: Šta bi po vašem mišljenju bilo najbolje rešenje za okončanje spora Srbije i Kosova? Julija Himrih: Prvo, potrebno je vratiti se procesu normalizacije što je pre moguće. Takođe, potrebno je da Evropska unija uloži veći napor da proces bude inkluzivniji, transparetniji, da uključi sve relevantne strane u obe zemlje. Na kraju, ovde se radi o političkom procesu, kako u Srbiji - tako i na Kosovu. To podrazumeva okretanje veoma teškim pitanjima poput toga kakav stav će Srbija zauzeti prema Kosovu, ili pak nedoumice kojom bi trebalo da se bavi Kosovo – kako kao suverena država izgraditi korektne odnose sa susedima, uključujući i Srbiju. Kako se suzdržavati od nepromišljenih poteza kako bi se stiglo do vesti dana, ili pak populizma, koji deo građana podržava. Mislim da je građanima najvažnije poboljšanje kvaliteta života, da se integrišu u regionalne i evropske tokove. Na to bi trebalo da bude usmerena pažnja. Glas Amerike: Koliko su Srbija i Kosovo udaljeni od sporazuma i hoće li uopšte uspeti da ga zaključe? Julija Himrih: Sigurna sam da mogu, ali je teško predvideti kada bi se to moglo dogoditi. Sve to zavisi od toga imaju li učesnici dijaloga političku volju za to. Na obe strane nalaze se iskusni pregovarači, tako da je suština - prevazilaženje blokade u političkom smislu. Glas Amerike: Da li mislite da bi sporazum Beograda i Prištine zaista bio ključ za stabilnost i napredak područja Zapadnog Balkana na putu ka članstvu u EU, ili je pred njima previše izazova? Julija Himrih: Mnoštvo je izazova kada je reč o procesu proširenja Evropske unije, internih političkih izazova koje sve zemlje regiona treba da reše među sobom: vladavina prava, stabilnost…. Mislim da je sve to moguće rešiti - pogotovo ukoliko na regionalnom planu zemlje sarađuju. Na taj način mogu okončaju proces pristupanja Evropskoj uniji.
Pogledaj vesti o: Vašington,   Hašim Tači

Nastavak na VOA...