Izvor: Blic, 24.Jan.2018, 07:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GORDIJEV ČVOR ZA AMERIKU Erdoganove ratne vratolomije protiv Kurda mogle bi da znače KATASTROFU ZA VAŠINGTON
SAD, Velika Britanija i Francuska su zajedničkim saopštenjem snažno kritikovale tursku invaziju na provincij Afrim u severnoj Siriji. Međutim, činjenica je da su tri NATO sile malo toga učinile da zaista obuzdaju svog parntera iz Alijanse.
Poprilično labav stav prema zvaničnoj Ankari i ratobornom Redžepu Tajipu Erdoganu, oličen u poruci da "svede broj žrtava na minimum" maltene su značile da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Turska može slobodno da nastavi da udara po sirijskim Kurdima sve dok i poslednjeg ne istera iz Afrima.
Problem za zapadnu trijadu je u tome što, kako se kraj krvave sirijske drame naponon priveo kraju, ne sme sebi da dozvoli da potpuno izgubi Tursku kao zaveznika, kako vojnog tako i diplomatskog. Razlog za to je što su Turci "tampon zona" od vitalnog značaja, koja sprečava da Sirijom u potpunosti zagospodare Rusija i Iran.
Britanski "Gardijan" smatra da će Erdoganova preokupacija sirijskim Kurdima, koje želi da istrebi sa turske granice, možda potpuno gurnuti ratobornog predsednika u naručje Vladimira Putina.
Malo je reći da bi takav epilog predstavljao katastrodu za SAD, i to samo nedelju dana nakon što se šef američke diplomatije Reks Tilerson zvanično obavezao da će administracija Donalda Trampa težiti isključivo političkom rešenju posleratnog perioda u Siriji, sa uklanjanjem predsednika Bašara al-Asada i iranskih milicija kao primarnim ciljem.
"Njujork tajms" je u uredničkom komentaru svoje spoljnopolitičke redakcije kritikovao Tilersonov govor, istakavši da je u njemu "falilo mesa", tačnije detaljnijeg pojašnjenja strategije SAD i alata kojima će primorati Moskvu i Teheran da ukinu podršku kojom Bašara al-Asada čuvaju na vlasti.
Zapadne diplomate su branile američkog državnog sekretara, rekavši da ipak imaju čime da pregovaraju i uslovljavaju: pretnjom da će stopirati fondove EU i SAD za rekonstrukciju razorene infrastrukture u Siriji, kao i navodima da će "na neodređeno" u toj zemlji ostaviti najmanje 2.000 američkih trupa.
Međutim, fakat je da su ove pretnje minorne bez podrške Turske, druge najveće NATO vojske i ključnog saveznika u tom delu sveta, i uz to jedne od najvećih kritičara Bašara al-Asada.
Ukoli Erdogan povede Tursku ka dogovoru sa Moskvom, Rusija će biti ta koja će nametnuti svoju verziju političkog rešenja za Siriju, o kojoj će se raspravljati 29-30. januara u crnomorskoj dači u Sočiju.
Ono čega se Zapad najviše pribojava je to da će Vladimir Putin, sa svojim mirovnim pregovorima u Sočiju koje je postavio kao pandan (kako kaže) neefikasnim pregovrima pod pokroviteljstvom UN, zacementirati rusku dominaciju na Bliskom istoku. Uz to, takav ishod bi gotovo stoprocentno značio i ostanak Asada na čelu Sirije, što bi upotpunilo noćnu moru SAD.
Jedina nada SAD je to što je Erdogan zatražio odlaganje sastanka u Sočiju, i to jer ne želi da istom prisustvuje kurdska frakcija PYD - Kurdska demokratska unionistička partija - kao i njeno oružano krilo YPG, poznatije kao Narodne zaštitne jedinice.
Međutim, imajući u vidu da Amerikanci direktno finansiraju i podržavaju Kurde, i time dodatno izaivaju Erdogana, sva je prilika da će turski predsednik ipak postići dogovor sa Putinom. Ukoliko žele to da spreče, SAD će morati da odaberu: ili da potpuno ostave Kurde na cedilu i pokušaju da povrate poverenje Turaka, ili da gledaju Putinovu i Erdoganovu dominaciju Bliskim istokom u narednim godinama.
Pogledaj vesti o: Vašington
.jpg)
