Izvor: Vostok.rs, 01.Dec.2018, 13:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 30.11.

  
Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  
  Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje Karta situacije na frontu za 27.11. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod  
  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 
Pregled dešavanja incidenta u Kerčskom moreuzu i na ratištu u Novorusiji za 30.11.
Ukrajina zabranila ulazak Rusima starosti od 16-60 godina  - Ukrajina će ograničiti ulazak u zemlju muškarcima iz Rusije koji imaju između 16 i 60 godina, napisao je predsednik Petro Porošenko na tviteru.
„Ukrajina je uvela ograničenje na ulazak ruskih državljana muškog pola uzrasta od 16 do 60 godina“, navodi se u saopštenju na Tviteru. 
Ukraїna vvela obmežennя щodo v'їzdu gromadяn RF čolovіčoї statі vіkom vіd 16 do 60, щob RF ne formuvala v Ukraїnі zagoni "privatnih" armій, яkі naspravdі є predstavnikami Zbroйnih Sil RF. Щob ne dati rosіяnam zdійsniti v Ukraїnі tі operacії, яkі voni planuvali щe u 2014 rocі. pic.twitter.com/upJyp1JLrO
— Petro Porošenko (@poroshenko) November 30, 2018  
Porošenko je objasnio ovaj korak činjenicom da Kijev želi da spreči Moskvu da "formira privatne vojske u Ukrajini". U ponedeljak je relevantni predlog donela Granična služba Ukrajine. Zabrana se odnosi za ulazak u vreme ratnog stanja. Takođe, od 29. novembra, granica Ukrajine sa Krimom može se preći isključivo sa ukrajinskim dokumentima. Ukrajinska vojska održala vežbu u vodama Azovskog mora  - Ukrajinska vojska je održala vojne vežbe u vodama Azovskog mora, saopštio je pres-centar operacije združenih snaga Ukrajine na Fejsbuku. „Avijacija je vežbala vazdušni napad protivnika po jedinicama koje štite morsku obalu. Posade ZSU-23-4 ’Šilka‘, BM ’Strela 10M‘ i jedinice prenosnih protivvazdušnih raketnih kompleksa i stacionarnih protivvazdušnih kompleksa ZU-23 su uništile uslovne vazdušne ciljeve“, navodi pres-centar. Kako se naglašava, cilj je bio vežbanje odbijanja napada avijacije protivnika na maloj visini. Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 30.11.
 
Čižov: Uveren sam da NATO nije toliko glup da pošalje brodove u Azovsko more  - NATO razume do kakvih posledica može doći slanjem brodova u Azovsko more, na šta je pozvao predsednik Ukrajine, izjavio je stalni predstavnik Rusije u Evropskoj Uniji Vladimir Čižov.
Juče je Porošenko u intervjuu za nemački "Bild" rekao da se Kijev nada da će NATO poslati brodove do područja incidenta u Kerčskom moreuzu. "To će naravno zavisiti od njihovog stava, ali sam uveren da NATO nije toliko glup da preduzme takav opasan i rizičan pokušaj", rekao je Čižov u intervjuu za "Euroaktiv", odgovarajući na pitanje da li će ruski mornari goniti NATO brodove u slučaju da uđu u Azovsko more. © RIA Novosti / Gennadiй Melьnik Istovremeno, stalni predstavnik Ruske Federacije je dodao da "teoretski mogu doći u prijateljsku posetu, uz saglasnost Rusije i Ukrajine". "I pretpostavljam da se Rusija verovatno neće složiti sa takvom posetom", dodao je Čižov. Zaharova: Građanski sukob u Ukrajini bi mogao da proguta celu zemlju  - Moskva je zabrinuta da bi nakon proglašenja ratnog stanja građanski sukob mogao da izbije u celoj Ukrajini, izjavila je portparol Ministarstva spoljnh poslova Rusije Marija Zaharova. Ona smatra da su ukrajinske vlasti otišle suviše daleko u svojim provokacijama. „Ukrajinskoj vojsci su dodeljena ekskluzivna ovlašćenja, uključujući vansudsku upotrebu sile, što predstavlja ozbiljnu opasnost, jer bi građanski sukob mogao da proguta celu zemlju“, rekla je Zaharova, govoreći o proglašenju ratnog stanja u 10 ukrajinskih regiona. Prema njenim rečima, zakon kojim je proglašeno ratno stanje radi odvraćanja „ruske agresije“ nalaže ograničenja osnovnih ljudskih prava i sloboda, uključujući slobodu izražavanja, okupljanja i kretanja. „Kijevske vlasti sada mogu da zaplene šta god žele od ljudi u toj zemlji, od privatne svojine do ličnih dokumenata“, ukazala je Zaharova. Ona je prenela da Moskva poziva međunarodne organizacije da obrate pažnju na kršenja ljudskih prava u Ukrajini, koja proizilaze iz proglašenja ratnog stanja. „Razvoj događaja u Ukrajini smatramo još jednim alarmantnim znakom da ta zemlja nastavlja da se kreće putem sukobljavanja. Pozivamo UN, OEBS, Savet Evrope i druge međunarodne organizacije da obrate pažnju na opasnost od scenarija zasnovanih na upotrebi sile, kao i na loše stanje ljudskih prava u Ukrajini“, istakla je Zaharova. Uz to, upozorila je „zapadne zaštitnike Ukrajine“ da je ideja ukrajinskog predsednika Petra Porošenka o uvođenju ratnog stanja veoma opasna. „Dok očajnički pokušava da ostane na vlasti, on uvlači zemlju u još jednu šemu praćenu katastrofalnim posledicama po Ukrajinu, kao i po evropsku bezbednost“, rekla je portparolka ruskog Ministarstva. Zaharova je zaključila da ratno stanje „ugrožava pretežno rusofone regione, u kojima većina ljudi nikada nije podržavala sadašnje vlasti, kako pokazuju ankete“. SAD: Agresija Rusije koju smo videli je neprihvatljiva  - Sjedinjene Američke Države, kroz "izolaciju" šalju Rusiji jasan signal da je incident u Kerčskom moreuzu neprihvatljiv, tokom kojeg su ukrajinski brodovi zadržani, izjavio je portparol Stejt departmenta Robert Paladino na redovnoj pres konferenciji. "Sasvim je očigledno da očekujemo povratak ukrajinskih mornara i brodova, a agresija koju smo videli je neprihvatljiva i poslat je snažan signal otkazivanjem susreta između američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina" rekao je Paladino Na pitanje da pojasni kakav je signal poslat, Palladino je odgovorio "kroz izolaciju". Ukrajina namerava da jednostrano raskine oko 40 sporazuma sa Rusijom  - Ukrajina namerava da jednostrano raskine oko 40 sporazuma sa Rusijom, rekao je ministar spoljnih poslova Ukrajine Pavel Klimkin. Ukrajinski ministar je naveo da je u poslednje vreme Kijev poništio 48 bilateralnih sporazuma sa Moskvom.
„Međutim, njima treba vrlo pažljivo pristupati, kako ne bismo naneli štetu ukrajinskim građanima“, izjavio je on. Klimkin je naglasio da Kijev iz korena revidira svoju bilateralnu sporazumno-pravnu bazu sa Rusijom jer,, po njegovom mišljenju, sporazumi koji su zaključeni pre 2014. godine nemaju smisla. SBU pretresa kuću mitropolita Pavla  - Služba bezbednosti Ukrajine je počela pretres kuće starešine Kijevsko-pečerske lavre mitropolita Pavla, navodi taj resor na Tviteru. Pretres kuće mitropolita Pavla se vrši po predmetu „kršenje ravnopravnosti građana u zavisnosti od njihove rasne, nacionalne pripadnosti, religioznih ubeđenja, invaliditeta itd“. Ranije je počeo popis imovine Kijevsko-pečerske lavre, koja pripada Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi Moskovske patrijaršije. Senat SAD usvojio rezoluciju kojom se osuđuju akcije Rusije zbog događaja u Kerčkom moreuzu  - Senat SAD je jednoglasno usvojio rezoluciju kojom se osuđuju akcije Rusije zbog događaja u Kerčkom moreuzu, navodi se na sajtu gornjeg doma Kongresa. „Doneta je rezolucija Senata 709 kojom se osuđuju provokacije Rusije u Kerčkom moreuzu usmerene protiv ukrajinske Ratne mornarice“, navodi se na portalu Senata. Jedan od autora rezolucije, senator Ron Džonson, rekao je da se u dokumentu nalazi „poziv da se hitno vrate brodovi i oslobode zatvorenici“. Prema njegovim rečima, rezolucija ima skoro 50 koautora, u Senatu koji broji 100 mesta. U dokumentu se izražava podrška vlastima u Kijevu. Podsetimo brodovi ukrajinske mornarice „Berdjansk“, „Nikopolj“ i „Jani Kapu“, narušavajući članove 19 i 21 Konvencije UN o morskom pravu, presekli su državnu granicu Rusije i nekoliko sati izvodili opasne manevre, ne odgovarajući na zahteve ruskih brodova koji su ih pratili. Potom je jedan od ruskih brodova bio prinuđen da ga direktnio udari. Na drugi je otvorena vatra upozorenja. Sva tri broda su zadržana.  NATO: nastavićemo da procenjujemo naše prisustvo u Crnom moru  - Nakon što je ukrajinski predsednik Petro Porošenko pozvao članice NATO-a da pošalju ratne brodove u Azovsko more zbog povećanja napetosti u odnosima s Rusijom, Alijansa je danas saopštila da je već u velikoj meri prisutna u oblasti Crnog mora. Portparolka NATO-a Oana Lungesku rekla je da brodovi Alijanse rutinski patroliraju i izvode vežbe u Crnom moru, ističući da su njihovi brodovi tamo proveli 120 dana ove godine, u odnosu na 80 dana 2017. Oana Lugansku je rekla da je nekoliko NATO saveznika izvelo vazdušne i izviđačke letove u tom regionu, ističući da članice Alijanse - Bugarska, Rumunija i Turska - izlaze na Crno more i imaju sopstvenu vojnu opremu koja je tamo raspoređena. „NATO-a već ima dosta u Crnom moru, i nastavićemo da procenjujemo naše prisustvo u tom regionu“, rekla je ona. Ukrajinski predsednik Petro Porešenko ranije je rekao da se nada da su NATO zemlje „sada spremne da premeste brodove u Azovsko more kako bi pomogle Ukrajini i osigurale bezbednost“. EU priprema dodatne sankcije Rusiji zbog „podrivanja suvereniteta Ukrajine“  - Evropska Unija priprema dodatne sankcije protiv Rusije "u vezi sa podrivanjem suvereniteta Ukrajine". Relevantni radni dokumenti su objavljeni u bazi podataka evropskih institucija. Ranije je izvor u strukturama EU rekao novinarima da bi Brisel mogao proširiti listu sankcija kao odgovor na izbore u Donbasu.   "Predlog Visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku o izmenama i dopunama odluke Savjta Evrope 2014/145 / CFSP o restriktivnim merama u vezi sa radnjama koje podrivaju ili ugrožavaju teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine", navodi se obaveštenju. Osim toga, po prvi put nakon sastanka ministara spoljnih poslova u novembru, tačka "Podrivanje suvereniteta Ukrajine: nacrt odluke Saveta i primena propisa" pojavila se na dnevnom redu grupe savetnika u Briselu o međunarodnim pitanjima. Takođe se ukazuje na izradu mogućih dodatnih restriktivnih mera. Odnosi između Moskve i zapadnih zemalja su se pogoršali zbog situacije u Ukrajini. Kremlj žali zbog odluke američke administracije da otkaže sastanak predsednika Rusije i SAD  - Kremlj žali zbog odluke američke administracije da otkaže sastanak predsednika Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, Vladimira Putina i Donalda Trampa, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. „Žao nam je zbog odluke američke administracije da otkaže planirani sastanak dvojice predsednika u Buenos Ajresu“, rekao je Peskov. „To znači da se razgovor o ozbiljnim međunarodnim i bilateralnim pitanjima odlaže na neodređeno vreme“, objasnio je Peskov. „Što se tiče predsednika Rusije Vladimira Putina, on je spreman za održavanje kontakata sa svojim američkim kolegom“, dodao je on.  Ranije je Tramp na svom nalogu na Tviteru napisao da otkazuje sastanak sa Putinom u Argentini na samitu G20, nakon što je pročitao izveštaj o incidentu u Kerčkom moreuzu, gde su zbog provokacije Kijeva i kršenja ruske granice zadržani brodovi ukrajinske ratne mornarice. Sinod Vaseljenske patrijaršije pripremio nacrt povelje o uspostavljanju nezavisne crkve u Ukrajini  - Sinod Vaseljenske patrijaršije pripremio je u okviru davanja autokefalnosti ukrajinskoj crkvi nacrt povelje o uspostavljanju nezavisne crkve u Ukrajini, navodi se u odluci Sinoda. „Sveti sinod spremio je nacrt povelje o uspostavljanju ukrajinske crkve“, piše u saopštenju koje je objavila Vaseljenska patrijaršija. U dokumentu se ne navodi datum održavanja tzv. sabora ujedinjenja. Ranije se pominjalo da će on biti održan u decembru. Vlasti u Kijevu i nekanonska crkvena struktura u Ukrajini očekuju da će do kraja godine od Carigrada dobiti tomos o autokefalnosti, ali tomos može da dobije samo poglavar „ujedinjene“ crkve, koji bi trebalo da bude izabran na „saboru ujedinjenja“ pravoslavnih crkava u Ukrajini, čiji datum još nije određen. Pritom, kanonska Ukrajinska pravoslavna crkva je izjavila da ne namerava da učestvuje na tom događaju. Usled odluke Carigradske patrijaršije da započne proces priznavanja autokefalnosti nekanonske ukrajinske crkve, Sinod Ruske pravoslavne crkve je objavio 15. oktobra da prekida euharističko opštenje sa Carigradskom patrijaršijom. Sinod RPC je tu odluku nazvao kanonski ništavnom i ocenio da je odluka Carigrada o poništavanju akta iz 1686. godine, kojim je Kijevska mitropolija predata u nadležnost Moskovskoj patrijaršiji — politička. Mitropolit volokolamski Ilarion izjavio je da je Carigrad izgubio pravo da se naziva koordinacionim centrom pravoslavlja. Pri tome se Ruska pravoslavna crkva nada da će Carigrad promeniti odluku o davanju autokefalnosti Ukrajinskoj crkvi, a pre toga će biti u raskolu. Ukrajina - iz minuta u minut -    OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima    
 

Pogledaj vesti o: Incident

Nastavak na Vostok.rs...