Izvor: Vostok.rs, 23.Sep.2018, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 22.09.
Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje
Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje
Karta situacije na frontu za 17.09. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje
Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod
OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima
Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 22.09
Dva broda ukrajinske mornarice ušla u ekskluzivnu ekonomsku zonu Rusije - Dva broda Vojno-mornaričkih snaga Ukrajine - „Donbas“ i „Korec“ -ušla su u isključivu ekonomskoj zoni Rusije, saopštila je Pogranična uprava Federalne službe bezbednosti Rusije za Krim.
„U ovom trenutku dva broda Vojne mornarice Ukrajine - brod uprave ’Donbas‘ i brodski šleper ’Korec‘, nalaze se nedaleko od obala Krima, u isključivoj ekonomskoj zoni Rusije, krećući se ka severoistoku“, navedeno je u saopštenju, prenosi TASS.
Pogranična uprava je navela da u skladu s normama međunarodnog mornaričkog prava i u interesu zaštite bezbednosti Ruske Federacije ukrajinske brodove prate brodovi obalske straže Pogranične službe FSB Rusije.
Dve osobe povređene u eksploziji u Donjecku - U eksploziji koja je odjeknula u prodavnici u Donjecku povređene su dve osobe, izjavio je predstavnik administracije Kirovskog okruga Donjecka.
„U eksploziji koja se dogodila u prodavnici povređene su dve osobe. To su prodavačica i čovek koji je bacio ili granatu ili nešto što liči na eksplozivni paket. Policajci utvrđuju šta se dogodilo“, rekao je predstavnik administracije.
Ranije je saopšteno da je jedna osoba povređena u tržnom centru u Donjecku.
„Čovek koji je odgovoran za eksploziju je uhapšen i nalazi se u okružnom odeljenju policije. Povređena je jedna žena koja je hospitalizovana“, kazao je predstavnik administracije.
Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 22.09.
U Kijevu ukazali na negativne posledice izlaska iz Dogovora o prijateljstvu sa Rusijom - Izlazak Ukrajine iz Dogovora o prijateljstvu i saradnji sa Rusijom moglo bi negativno da utiče na položaj Kijeva po pitanju Krima, saopštio je bivši šef Spoljno-obaveštajne službe Ukrajine general Nikolaj Malomuž.
On je dodao "da u skladu sa dokumentom Krim zakonski pripada Ukrajini i da to priznaje Rusija".
"Ovde i dalje treba imati solidnu pravnu osnovu, a mi im sada dajemo razloge da se pozovu na činjenicu da smo prekršili ovaj dogovor. Rusija će istaći da su Krim uzeli sebi, bez kršenja sporazuma", upozorio je general.
Istovremeno, on nije isključio pogoršanje situacije u Donbasu nakon raskida Dogovora.
Ranije je predsednik Ukrajine Petro Porošenko potpisao ukaz kojim se raskida Dogovor o prijateljstvu, saradnji i partnerstvu sa Rusijom.
Sporazum o saradnji i prijateljstvu Rusije i Ukrajine potpisan je 1997. godine. On predstavlja osnovni dokument rusko-ukrajinskih odnosa koji podrazumeva strateško partnerstvo dveju zemalja na osnovu principa uzajamnog poštovanja, suverene jednakosti, teritorijalne celovitosti, nenarušivosti granica, mirnog rešavanja sporova, neupotrebljavanja sile ili pretnje silom, uključujući ekonomske i druge načine pritiska.
Kijev: Spremna rezolucija zapadnih zemalja i Ukrajine o Donbasu - Ministar spoljnih poslova Ukrajine Pavel Klimkin izjavio je da nacrt rezolucije Saveta bezbjednosti UN o situaciji u Donbasu dugo spreman.
Prema njegovim rečima, dokument su sačinile zapadne zemlje zajedno sa Ukrajinom, te da sadrži tri tačke.
Kao prvo, rekao je Klimkin, prisustvo mirovnih snaga je veoma važno. U isto vreme, on je primetio da operacija treba da bude "konzistentna", odnosno da mirovne snage treba da budu u zoni sukoba, a ne "da sede duž linije kontakta". Međutim, brojnost kontingenta nije najvažnije pitanje, smatra ministar.
Druga tačka "tajnog" plana su policijske snage koje će obezbediti "stvarno razoružanje" i biti odgovorne za bezbednost.
Poslednja tačka je međunarodna administracija, rekao je Klimkin. Prema njegovim rečima, to će zameniti strukture vlasti u zoni sukoba.
Ministar je nazvao poslednja dve tačke "megaprincipijelnim pitnjima".
On je dodao da se "odavno gotov" nacrt rezolucije ne podnosi Savetu bezbednosti UN da se spreči Rusiju "da napravi kompromis koji bi sprečio stvarno deokupaciju".
Kijev traži uvođenje mirovnjaka UN u Donbas. Ranije je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da podržava ideju slanja mirovne misije u Ukrajinu, ali da to može biti samo u funkciji obezbeđivanja osoblja OEBS-a. Kijev smatra da misija UN treba da ima širi mandat i da bude raspoređena širom Donbasa do granice sa Rusijom.
Mađarska: EU bi trebalo da razmotri pitanje održavanja ili ukidanja sankcija Rusiji - Evropska Unija bi trebalo da raspravlja o pitanju održavanja ili ukidanja sankcija protiv Rusije, a ne da ih automatski obnavlja, izjavio je u intervjuu za televiziju RT ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto.
„Jasno smo identifikovali potrebu za dijalogom, iskrenu i direktnu diskusiju, da li su sankcije bile uspešne ili ne. Hajde da analiziramo činjenice, da li su sankcije pomogle evropskoj ekonomiji ili ruskoj ekonomiji ili su, naprotiv, pomogle da se izvrši pritisak na rusku ekonomiju, da li su pomogle da se realizuju Minski sporazume? Kada odgovorimo na ta pitanja donećemo i odluke o našoj budućnosti“, istakao je Sijarto.
Šef mađarske diplomatije naglasio je da se trenutna Vlada Italije takođe protivi automatskom produženju sankcija.
„Čini se da aktuelna Vlada Italije deli stav da sankcije ne treba da se automatski produžavaju i da su neophodne rasprave. Pošto je Italija jaka zemlja, članica G7, slabijem članu EU će biti mnogo lakše da brani ovaj stav zajedno sa većom državom“, zaključio je Sijarto.
Ukrajina neće produžiti sporazum o prijateljstvu sa Rusijom - Ministar spoljnih poslova Ukrajine Pavel Klimkin potvrdio je da je Ministarstvo u petak uputilo Rusiji notu o odluci da ne produžava sporazum o prijateljstvu, saradnji i partnerstvu između dveju zemalja.
„Danas (u petak) smo predali, kako smo i govorili, odgovarajuću notu Rusiji“, rekao je Klimkin na brifingu.
Ranije je zamenik lidera najveće partije u ukrajinskom parlamentu, Blok Petra Porošenka, Aleksej Gončarenko, saopštio da je Ministarstvo spoljnih poslova uputilo obaveštenje ruskoj strani da sporazum o prijateljstvu neće biti produžen.
U ponedeljak je ukazom ukrajinskog predsednika Petra Porošenka stupila na snagu odluka Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu da se prekine sporazum o prijateljstvu, saradnji i partnerstvu između Ukrajine i Rusije. Kako su vlasti Ukrajine objasnile, ne radi se o raskidu ugovora, već o odluci da se on ne obnovi. U slučaju da se ispoštuju sve procedure, sporazum će prestati da bude na snazi od 1. aprila 2019. godine.
Moskva je odbijanje Kijeva da produži sporazum nazvala destruktivnim korakom i izrazila duboko žaljenje zbog takve odluke ukrajinskog rukovodstva. Ukrajinska opozicija bila je protiv inicijative da se sporazum ne produži, rekavši da je takva odluka u suprotnosti sa nacionalnim interesima Ukrajine i da će stvoriti opasan pravni vakuum i zakomplikovati odnose sa Rusijom.
Sporazum o prijateljstvu, saradnji i partnerstvu između Ukrajine i Ruske Federacije potpisan je u Kijevu 31. maja 1997. godine. Sporazum je stupio na snagu 1. aprila 1999. godine za period od 10 godina sa automatskim produženjem za naredne desetogodišnje periode, u slučaju da nema prigovora strana.
Episkop bački Irinej: Potezi Carigradske patrijaršije će izazvati nove raskole - Jednostranim priznanjem autokefalnosti crkve u Ukrajini od strane Carigradske patrijaršije biće razrušeno jedinstvo pravoslavnog sveta, a pretenzije Carigrada na apsolutno prvenstvo u celom pravoslavnom svetu podložne su kritikama, smatra arhijerej Srpske pravoslavne crkve, episkop bački Irinej (Bulović), prenose RIA Novosti.
Puni tekst njegovog članka objavilo je Odeljenje za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije. To je prva reakcija Srpske pravoslavne crkve na poslednja dejstva carigradskog patrijarha Vartolomeja u vezi s pripremom davanja „ukrajinske autokefalnosti“.
Ove poteze je oštro osudila i Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovske patrijaršije, koja je to ocenila kao invaziju na kanonsku teritoriju druge pomesne crkve. Arhijereji Sinoda Beloruske pravoslavne crkve takođe su protestovali zbog tog poteza carigradskog patrijarha.
Episkop Irinej je podsetio da, pored kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve, koja ni od koga nije tražila autokefalnost, u Ukrajini postoje tri raskolnička udruženja, kao i „agresivna unijatska zajednica“.
„Pregovori o autokefalnosti upravo se i vode s tim raskolničkim ’crkvama‘ i istovremeno s državnim vlastima Ukrajine, bez prisustva kanonske crkve i suprotno njenim željama. Samo se po sebi razume da se u to pitanje na najgrublji način mešaju unijati koji su na strani raskolnika. Iz toga sledi da je reč ne o projektu davanja autokefalnosti Ukrajinskoj crkvi, kako stalno slušamo i čitamo, nego o programu davanja autokefalnosti ukrajinskim šizmatskim formacijama“, naveo je arhijerej.
On je, takođe, kritikovao nedavne izjave patrijarha Vartolomeja o tome da „vaseljenski presto“ ima pravo da donosi odluke prema sopstvenom pravu i na sopstvenu inicijativu, prenebregavajući prethodno utvrđene granice autokefalnih pomesnih crkava i bez obzira na njihov stav ili protivljenje.
Peskov: Nove sankcije SAD neprijateljski potez -Uvođenje novih američkih sankcija je neprijateljski korak, ovi koraci pokazuju nelojalnu konkurenciju i pokušaje Vašingtona da deluje netržišnim metodama kako bi izbacio konkurenciju, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
„Imali smo vremena da analiziramo pretnje. A imali smo vremena i da minimiziramo određene rizike koji se nesumnjivo javljaju ovim akcijama Vašingtona“, odgovorio je on novinarima na pitanje da li nove američke akcije mogu da utiču na domaći odbrambeno-industrijski kompleks.
„Ovi potezi su neprijateljski, recimo, nepredvidljivi i nastavljaju da nanose štetu bilaterlanim odnosima koje se već nalaze u jadnom stanju. Ovde se mogu videti dva faktora. Prvi je nelojalna konkurencija, nečasna konkurencija, pokušaj ovim netržišnim metodama koji su u suprotnosti sa normama i principima međunarodne trgovine, da se potisne glavni konkurent američkih proizvođača sa tržišta, a znate da proizvodnja ruskog vojno-industrijskog kompleksa ne samo da je konkurentna, već često natkonkurentna“, objasnio je Peskov.
On je dodao da sankciona histerija nastavlja da dominira u političkim krugovima SAD i ne pruža mogućnost za trezvenu procenu prospekata odnosa između Moskve i Vašingtona.
Rusija namerava da odgovori na jednostrana ograničenja Sjedinjenih Američkih Država na principu reciprociteta, ali će se preduzeti mere koje najbolje odgovaraju interesima zemlje, istakao je Peskov.
SAD su proširile sankcije Rusiji, stavljanjem na crnu listu 27 fizičkih lica i šest kompanija.
Matvijenkova: U Rusiji sazreva želja da se izađe iz PSSE - Predsednik Saveta Federacije Rusije Valentina Matvijenko je na sastanku sa predsednicom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PS SE) Lilijan Mori Paskje izjavila da u Rusiji sazreva želja da se izađe iz te organizacije.
„Iskreno govorim, ako se Savet Evrope sa ovim pomiri, ako ne poštuje učešće Rusije, onda mora da bude tako. Nema smisla dalje odlagati pauzu“, rekla je Matvijenkova.
Prema njenim rečima, jedan broj odluka PS SE, uključujući i izbor sudija i komesara Saveta Evrope, nisu legitimni bez učešća Rusije. Ona je dodala da situaciju u PS SE ocenjuje kao kritičnu i u suprotnosti sa „principom parlamentarizma“.
Ona je podsetila da se pregovori o statusu Rusije u organizaciji vode već četiri godine i „sve stoji na mrtvoj tački“.
Odnosi između Rusije i Saveta Evrope prolaze kroz težak period. Konflikt se zaoštrio u 2014. i 2015 godine kada je ruskim parlamentarcima oduzet niz nadležnosti zbog stava o Krimu. Moskva je izjavila da je nemoguće raditi u takvim uslovima i prestala da učestvuje u zasedanjima.
Ukrajina - iz minuta u minut -
OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
.jpg)
