Izvor: Vostok.rs, 14.Mar.2019, 15:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 13.03.
Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje
Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje
Karta situacije na frontu za 13.03. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje
Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod
OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima
Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 13.03.
Stanje na frontu - .
Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 13.03.
Pompeo: Rusija napala Ukrajinu kako bi dobila pristup njenim rezervama nafte i gasa - Američki državni sekretar Majk Pompeo optužio je Rusiju za politički pritisak na Ukrajinu kroz energetski sektor.
"Rusija koristi gasovode kako bi izvršila pritisak, politički pritisak na Ukrajinu", rekao je Pompeo.
On je takođe rekao da je Rusija "napala Ukrajinu kako bi dobila pristup njenim rezervama nafte i gasa".
"Ona (Rusija) je odlučna da spreči Ukrajinu da iskoristi svoje rezerve energije i koristi svoje gasovode i mreže kako bi dovela energiju u domove svojih građana", rekao je Pompeo.
Rusija je više puta odbacivala optužbe Zapada za uplitanje u unutrašnje poslove Ukrajine, te je saopštila da je zainteresovana za rešavanje unutrašnjeg ukrajinskog sukoba.
Parlament EU odobrio nacrt rezolucije u kojoj se Rusija naziva „osnovnim izvorom dezinformacija u Evropi“ - Parlament EU je odobrio nacrt rezolucije u kojoj se Ruska Federacija naziva „osnovnim izvorom dezinformacija u Evropi“ i koja sadrži predlog da se razvije pravni mehanizam kako bi se uvodile sankcije protiv lica koja su odgovorna za njihovo širenje.
Nacrt rezolucije izradila je poslanik iz poljske Ana Fotiga, koja je već jednom pre tri godine predložila da se usvoji rezolucija o borbi protiv ruskih medija. U januaru je ovaj nacrt odobren od strane Odbora za spoljne poslove i sada je stavljen na glasanje.
Za nacrt rezolucije glasalo je 489 poslanika, 148 protiv i 30 uzdržanih.
Rezolucija predlaže i da se "osude sve agresivnije akcije Rusije, Kine, Irana, Severne Koreje i drugih, koje imaju za cilj podrivanje ili suspenziju regulatornog okvira i principa evropskih demokratija i suvereniteta zemalja Istočnog partnerstva, kao i uticaja na izbore i podršku ekstremističkim pokretima, s obzirom da su sajber napadi sve učestaliji".
Istovremeno, dokument poziva na "podizanje svesti o ruskim kampanjama dezinformacija, budući da je Rusija glavni izvor dezinformacija u Evropi".
Autor takođe poziva "da se podrže zemlje koje su povezane sa EU i zapadnim Balkanom te da im se pruže profesionalni resursi i tehnologije kako bi se pouzdano osigurala zaštita njihovih izbornih procesa od štetnih sajber napada, dezinformacija i propagandnih aktivnosti koje potiču iz Rusije i drugih neprijateljskih subjekata".
Tekst sadrži predlog “da se razmotri razvoj pravnog okvira kako u EU tako i na međunarodnom planu kako bi se odgovorilo na hibridne pretnje”, kao i za “ciljane sankcije protiv onih koji su odgovorni za organizovanje i vođenje kampanja dezinformacija”.
Projekat takođe sadrži prijedlog da se u EU stvori odvojeno radno telo koje će se baviti „kontra propagandom“, kao i da se povećaju sredstva za postojeće strukture takozvane „strateške komunikacije“ u EU. Takođe se preporučuje „povezivanje postojećih nacionalnih i lokalnih specijalizovanih centara, medija, nevladinih organizacija i drugih organizacija, posebno NATO-a, koje se bave hibridnim ratovanjem, u panevropsku mrežu koja bi pomogla u koordinaciji njihovih akcija".
Parlament EU je 2016. godine usvojio rezoluciju pod nazivom „Strateške komunikacije EU kao suprotstavljanje propagandi trećih strana“. U dokumentu se navodi da je Rusija navodno pružala finansijsku podršku opozicionim političkim strankama i organizacijama u zemljama EU. Moskva je ovaj dokument nazvala degradacijom ideje demokratije u evropskom društvu i parlamentarizma.
Peskov: Rusofobija će u SAD-u rasti sve više kako se budu približavali predsednički izbori - Rusofobija će, kako se budu približavali predsednički izbori u SAD-u, rasti sve više, budući da je to instrument tamošnje izborne politike, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.
„To nije naš problem, to je više unutrašnji proces koji se odvija u SAD. Bilo koji stručnjak bi mogao da prognozira da će uoči narednih predsedničkih izbora u Americi rusofobija rasti, jer se rusofobija uvek koristila kao instrument izborne politike“, rekao je Peskov, odgovorajaći na pitanje da li Kremlj vidi naznake eventualnog kraja sankcione politike koju SAD vode protiv Rusije.
Peskov je takođe prokomentarisao i usvajanje zakona od strane Predstavničkog doma SAD kojim se zabranjuje Beloj kući da prizna suverenitet Rusije nad Krimom rekavši da Kremlj ni ne očekuje od američkih kongresmena bilo kakve trezvene ocene budući da se i oni vode rusofobičnom linijom.
„Oni su pod utiskom emocija koje im ne omogućavaju da trezveno sagledaju situaciju i da projave bilo kakvu političku volju koja bi bila u skladu sa interesima i jedne i druge strane“, dodao je Peskov.
Morozov: Kongres SAD poslao jasan znak da je prema Rusiji nepopustljiv - Odluka američkog Predstavničkog doma da zakonom zabrani Beloj kući da prizna ruski suverenitet nad poluostrvom Krim predstavlja poruku predsedniku Donaldu Trampu da je bilo kakav drugi stav o tom pitanju nedopustiv, izjavio je član međunarodnog komiteta Saveta federacije Rusije Oleg Morozov.
„To je čisto politička stvar, a ne pravna. Prvenstveno je to poruka Trampu da bez saglasnosti Kongresa ne može da menja stav o pitanju Krima. Pored toga, ovo je i poruka Trampu da Kongres i dalje misli da on sarađuje sa Rusijom, iako je to apsurdno“, rekao je Morozov.
Sa druge strane, ovo je jasan znak i da se stav SAD o Krimu ne može menjati drugačije nego usvajanjem novog zakona, što znači da se to pitanje ne može menjati u skladu sa političkom konjunkturom.
Takođe, što je jako bitno, dodao je Morozov, Kongres je na ovaj način poslao jasan znak da je prema Rusiji nepopustljiv, kao i da među kongresmenima i dalje vlada rusofobija i politika globalnog revanšizma.
Predstavnički dom Kongresa SAD usvojio je zakon kojim se Beloj kući zabranjuje da prizna ruski suverenitet nad Krimom.
UN: U Ukrajini vlada atmosfera zastrašivanja - Uprava vrhovnog komesara za ljudska prava Ujedinjenih nacija objavila je izveštaj o situaciji sa ljudskim pravima u Ukrajini uoči predstojećih predsedničkih izbora, te se navodi da u zemlji vlada „atmosfera zastrašivanja“.
Kako se navodi u dokumentu, građani u Ukrajini se pribojavaju da slobodno izražavaju svoje mišljenje, ali skreće se pažnja i na tendenciju žestokih napada na novinare i aktiviste.
Prema podacima UN, uglavnom te napade sprovode radikalno orijentisane grupacije, kao i da odgovorni za napade uglavnom prolaze nekažnjeno.
Pored toga, situaciju je dodatno zakomplikovala i autokefalnost „Ukrajinske crkve“, budući da su se odnosi pravoslavnih zajednica dodatno zaoštrili.
Predsednički izbori u Ukrajini trebalo bi da budu održani 31. marta.
SAD zakonom zabranjuju da se Krim prizna kao deo Rusije - Predstavnički dom Kongresa SAD usvojio je zakon kojim se Beloj kući zabranjuje da prizna ruski suverenitet nad Krimom.
Kako se navodi, Predstavnički dom je usvojio „Zakon o nepriznavanju priključenja Krima“ sa 427 glasa „za“ i sa jednim glasom „protiv“.
Ranije je Komitet Predstavničkog doma za spoljne poslove jednoglasno usvojio zakon kojim se Beloj kući zabranjuje da prizna da je Krim deo Rusije. Prema tekstu zakona, Vašington ne priznaje „dejure ili defakto“ ruski suverenitet nad Krimom i nad vazdušnim prostorom i teritorijalnim vodama poluostrva.
SAD planiraju da izdvoje 250 miliona dolara za ukrajinsku vojsku - SAD planiraju da izdvoje 250 miliona dolara za podršku vojnim i drugim bezbednosnim snagama Ukrajine, a deo tih sredstava će otići na zamenu starog američkog naoružanja, navodi se u predlogu budžeta Pentagona za finansijsku 2020. godinu.
Sličan obim pomoći Ukrajini je bio namenjen budžetom za 2019. godinu.
Pentagon je zatražio i 13,6 milijardi dolara za protivraketnu odbranu. Ministarstvo odbrane SAD planira da zatraži od Kongresa i 2,6 milijardi dolara za izradu hiperzvučnog oružja.
Još 3,7 milijardi dolara će biti potrošeno za razvoj bespilotnih i autonomnih sistema za akcije u uslovima borbe protiv mogućih protivnika.
Pored toga, 927 miliona dolara miliona dolara će biti izdvojeno za razvoj programa veštačke inteligencije, uključujući u oblasti raspoznavanja objekata.
Finansijska 2020. godina će u SAD početi 1. oktobra 2019. godine.
Prema nacrtu, koji će pre nego što Kongres bude raspravljao možda imati i neke izmene, budžet američkog ministarstva odbrane u 2020. godini će iznositi 750 milijardi dolara, što je pet posto više nego u 2019. godini.
Raskid Sporazuma o prijateljstvu Rusije i Ukrajine nije u skladu sa interesima dve zemlje - Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da raskid Sporazuma o prijateljstvu nije u skladu sa interesima ni Rusije ni Ukrajine.
„Taj dokument je od obostranog interesa. Raskidom tog ugovora Ukrajina puca sebi u noge“, istakao je.
Prethodno je Moskva uputila Kijevu protestnu notu, navodeći da je Ukrajina prekršila Sporazum o prijateljstvu sa Rusijom.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije navelo je i da je Ukrajina prekršila član šest Sporazuma, prema kome strane preuzimaju na sebe obavezu da „neće sklapati nikakve sporazume sa trećim zemljama protiv druge strane“, kao i da neće dozvoliti da se „njena teritorija koristi na štetu bezbednosti druge strane“.
Šef ukrajinskog „Naftogasa“ optužio Nemačku da lišava Ukrajinu tranzita ruskog gasa - Kijev može ostati bez tranzita ruskog gasa zbog akcija Berlina, Moskve i dela ukrajinske elite, saopštio je šef ukrajinskog "Naftogaza" Andrej Kobolev.
„Naftogas“ ulaže „maksimalne napore“ da sačuva tranzit gasa preko Ukrajine nakon 2019. godine, dodao je on.
Međutim, on je priznao da nije uveren da će se to desiti.
S tim u vezi, prema njegovom mišljenju, pristup obnova ukrajinskog gasnog transportnog sistema trebalo bi da bude „uravnotežen i odgovoran".
Lavrov: Moderna američka „diplomatija“ se svodi ili na pretnje, ili sankcije, ili pokušaje kupovine saveznika - Nacrt američkog budžeta, kojim se predviđa izdvajanje više od pola milijarde dolara za pomoć partnerima u borbi protiv Rusije, može se nazvati pokušajem podmićivanja Vašingtona, izjavio je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
"Ono što vidimo u zahtevu administracije (Trampa) u okviru budžeta za narednu godinu, naravno, nije diplomatija, to je ili moderna američka diplomatija, koja se svodi ili na pretnje ili sankcije, ili, kako se ispostavlja, na pokušaj kupovine saveznika“, rekao je Lavrov nakon sastanka sa austrijskim ministrom spoljnih poslova, prenose RIA Novosti.
„O tome, pre svega, naravno treba da odlučuju američki zakonodavci i američki poreski obveznici, koliko to odgovara njihovim interesima. I, naravno, treba da odluče zemlje koje su primaoci ove velikodušne pomoći u borbi protiv zlonamernog uticaja Rusije. Očigledno da bi tamo izvršile svoj dobronamerni uticaj“, dodao je šef ruske diplomatije.
Prema njegovim rečima, ne zna se koliko će se tim zemljama-primaocima inicijative svideti što žele da ih kupe.
„Ali, znajući trenutne manire koji preovlađuju u Vašingtonu, ne isključujem mogućnost da, ukoliko odbiju ovu nametnutu pomoć, njima će uvesti sankcije“, zaključio je Lavrov.
Ukrajina - iz minuta u minut -
OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
.jpg)
