Izvor: RTS, 03.Apr.2014, 08:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija, šta smo sve propustili zbog Krima
Dok ceo svet govori o Ukrajini i ne može da se usaglasi da li je prisajedinjenje Krima Rusiji, o kojem je odlučeno na referendumu, kršenje međunarodnog prava ili ne, ruska javnost je velikim delom sigurna - Krim je istorijski deo Rusije. Prema merenjima Ruskog centra za ispitivanje javnog mnjenja, 96 odsto građana smatra da je odluka o uključivanju Krima u sastav Rusije bila ispravna.
Krim se ovih dana privikava na moskovsko merenje vremena - nalazeći se u Ukrajini, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << poluostrvo je zaostajalo od Moskve na dva sata, ali su kazaljke sada pomerene. Stanovnici Krima očekuju da se izjednače sa Rusijom i po drugim pokazateljima - vlasti su obećale povećanje penzija do srednjeg nivoa u zemlji, što je četiri puta više od postojećeg; poluostrvo uskoro prelazi na rublju, a od jeseni će krimski mladići služiti vojsku u ruskoj armiji.
Rusiju, zajedno sa Krimom, u skorije vreme očekuju i druge novine. Predsednik je, iz poštovanja prema nacionalnoj istoriji, rešio da obnovi program "Spreman za rad i odbranu", koji je u Sovjetskom Savezu postojao od 1931. do 1991, i to pod istim nazivom. Od 1. septembra 2014. na regionalnom nivou biće organizovan niz događaja sportskog karaktera.
Rejting predsednika Rusije Vladimira Putina, koji je sa 60 odsto u januaru, što je ujedno i prosečna podrška građana predsedniku od dolaska na vlast, skočio je posle situacije na Krimu, na 82,3 odsto krajem marta i tako se približio svom istorijskom maksimumu.
Agencija Ria novosti, koja je nedavno pretrpela kompletnu smenu rukovodstva, zbog "neefikasnosti", program "Spreman za rad i odbranu" opisuje kao "osnovu sistema fizičkog vaspitanja sovjetskih građana, čiji je cilj poboljšanje zdravstvenog stanja, svestran fizički razvoj i priprema za radne aktivnosti i odbranu Domovine".
Jedanaest uzrastnih grupa, počev od šestogodišnjaka, podvrgnuće se testiranju da bi ispunili norme određene državom, a zatim će već od 1. maja 2015. vlada objavljivati rezultate o fizičkoj spremnosti građana.
Među drugim promenama, koje su privukle manju pažnju javnosti od situacije u Ukrajini, je svakako i zakon o blokiranju internet stranica bez odluke suda, koji je stupio na snagu 1. februara. Sajtovima koji su širili dečiju pornografiju, propagandu droge i suicida, kao i piratski videomaterijal, pridružili su se i oni koji pozivaju "na učešće u masovnim neredima, bavljenje ekstremističkim aktivnostima i učešće u masovnim javnim događajima".
Blokadu može inicirati državni tužilac Ruske Federacije, na osnovu monitoringa interneta, kao i na osnovu podataka dobijenih od drugih državnih organa, organizacija i izjava građana. Po novom zakonu, na teritoriji Rusije je već zabranjen sajt opozicionog lidera i kritičara vladajuće partije Alekseja Navaljnog, čiji Fond borbe sa korupciom objavljuje finansijke izveštaje ljudi na vlasti, kao i rukovodioca državnih preduzeća.
U toku su i dalje reforme regionalnih vlasti. Na razmatrnju u Dumi nalazi se zakon o ukidanju izbora gradonačelnika velikih gradova od strane naroda, a, ukoliko bude usvojen, odnosiće se na 67 gradova.
Prema novom zakonu, gradonačelnik bi bio imenovan iz redova poslanika i birali bi ga sami poslanici, dok bi faktički gradom upravljali takozvani siti-menadžeri, koji već postoje u ruskim regionima. Zakon je naišao na kritiku nekih članova "Jedinstvene Rusije", koji smatraju da bi za takve izmene bilo potrebno više novca, ali i da bi gradonačelnike ipak trebalo da bira narod.
Funkcije gradonačelnika u Rusiji danas mahom pripadaju upravo toj partiji. Među poznatim izuzecima je Jekaterinburg, gde je 2013. godine za gradonačelnika izabran Jevgenij Rojzman, predstavnik Građanske platforme, čiji je osnovač kandidat na prethodnim predsedničkim izborima milijarder Mihail Prohorov. Građanska platforma, inače, ima svoje poslanike u još pet regionalnih skupština.
Izbori gradonačelnika Moskve u septembru 2013, izazvali su oštru polemiku među korisnicima interneta. Opozicioni nezavisni kandidat Aleksej Navaljni, koji je zauzeo drugo mesto, tvrdi je da je bilo mnogo slučajeva kršenja pravila tokom izbora. Dok se javnost bavila Krimom, promene su se dogodile i u životu ovog političkog aktiviste.
Osuđen na pet godina uslovne kazne zbog prevare i pranja novca, 28. februara Navaljni je dobio preinačenje kazne, u kućni pritvor, zbog, kako je navedeno, kršenja zabrane napuštanja grada. Navaljnom je zabranjeno i da koristi internet i bilo koja druga sredstva komunikacije sa bilo kim, osim sa članovima porodice i predstavnicima Federalne službe za služenje kazne.
Treba napomenuti da je Navaljni do sada uspešno zaobilazio zabranu, te su blog umesto njega vodili njegovi bliski saradnici iz Fonda borbe protiv korupcije, međutim, Tužilaštvo ga je nedavno upozorilo da je to nedopustivo.
Tokom poslednjih par meseci, izmenjen je i zakon o kleveti. Kao i u Sovjetskom Savezu, kleveta sada donosi krivičnu odgovornost. U tekstu zakona stoji da je njegov cilj zaštita ustavnih prava građana i sprečavanje zločinačkog napada na čast, dostojanstvo i reputaciju.
Skandal sa bivšim ministrom odbrane Anatolijem Serdjukovim, koji se povezuje sa grupom koja je nanela štetu državi u visini od 120 miliona evra, a koji je na kraju optužen na osnovu člana krivičnog zakona za nemarnost, uz moguću kaznu od tri meseca zatvora, uspešno je okončan 21. februara, amnestijom, svedoči Rossijskaja gazeta.
Nakon što je izgubio fotelju ministra, Serdjukov je postao generalni direktor Federalnog istraživačkog centra u državnoj korporaciji "Rosteh".
Manje sreće je od početka krize u Ukrajini imao doktor istorijskih nauka i profesor Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose, Andrej Zubov. Zbog kritike vlasti i poređenja politike Moskve sa politikom nacističke Nemačke 1938. godine, u članku objavljenom u listu Vedomosti, profesor je izgubio posao.
Tijana Šulgina
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
