Izvor: SrbijaDanas.com, 02.Jun.2019, 07:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rak, leukemija, deformisana deca: Kako je NUKLEARNA KATASTROFA u Černobilju uticala na život u Srbiji?

Tog 26. aprila 1986. godine eksplodirao je jedan od četiri reaktora nuklearne elektrane "Lenjin" u Pripjatu, ukrajinskom gradu blizu sadašnje granice sa Ukrajinom.

Televizijska serija koja verodostojnim scenama i činjenicama koje su Sovjeti krili iz gvozdene zavese priča o najvećoj nuklearnoj katastrofi u istoriji čovečanstva, ovih dana mami pažnju gledalaca.

Početak njenog emitovanja podudarilo se sa 33. godišnjicom nesreće od koje je drhtala severna hemisfera.
>> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << />
 Lančana reakcija zahvatila je još tri reaktora, a svi zajedno su proizvodili 10 odsto ukupne električne energije u Ukrajini, pa su i oni eksplodirali. Eksplozija na četvrtom reaktoru je uzrokovala dalje eksplozije, usled čega se u atmosferu oslobodila velika količina radioaktivnog otpada.

Do nesreće je došlo usled testa na reaktoru, a postoje dve verzije uzroka katastrofe. Prema prvoj verziji iz 1986. godine uzrok je bila greška operatera, a prema drugoj iz 1991. godine u pitanju je bila greška u dizajnu reaktora. Smatra se da je to ujedno i najveća ekološka katastrofa u istoriji nuklearne energije. Iz oblasti oko černobiljske elektrane evakuisano je više od 100.000 ljudi. Objekat se nalazi blizu Pripjata, od Černobilja je udaljen 18 kilometara, a od granice sa Belorusijom 16. Pripjat je danas napušten i nalazi se u centru zabranjene zone. Te večeri kada se dogodila nesreća, grad Pripjat nije bio odmah evakuisan. Stanovnici nisu ni bili svesni šta se dogodilo, ali su se nakon nekoliko sati razbolele desetine. Sledeće jutro, 27. aprila stigli su prvi autobusi u Pripjat i počela je evakuacija.

Nakon eksplozije, radioaktivni oblaci prekrili su gotovo celu Evropu. Prva vazdušna struja koja je registrovana bila je 27. aprila oko podneva u Černobilju, a do Slovenije je stigla dva dana kasnije. Smatra se da je prvi radioaktivni oblak do Srbije i Beograda stigao 1. maja, a donela ga je druga vazdušna struja. Tih dana padala je kiša koja je dodatno zakomplikovala stvari i proširila strah među ljudima.

Oni koji su tih dana sa strahom gledali u nebo sećaju se kako su informacije sporo dolazile.

- Koliko pamtim bila je panika, ali ne tolika kolika bi bila danas u vreme kada informacije brzo stižu sa kraja na kraj sveta i kada se više zna o posledicama radioaktivnosti. Mi smo, sećam se, za havariju u Černobilju saznali tri-četiri dana posle eksplozije u nuklearnoj elektrani, jer su Sovjeti pokušali da sakriju šta se zaista desilo - priča Užičanin Jovan Marjanović (68).

Pamti da je za Černobilj saznao 30. aprila, dok su se deca u njegovom komšiluku spremala da lože logorsku vatru.

- Pogodilo se da je jedan moj komšija baš tog dana došao sa putovanja u Rusiju, gde je išao posredstvom turističke agencije. Došao sam kod njega kući i pitao ga: "Šta se tamo desilo", ali on nije razumeo moje pitanje. Rekao je da je prvi put o nuklearnoj havariji čuo od mene i da za sve vreme boravka u Rusiji niko nigde nije spomenuo ni reč o tome. Da li su ga zvali ili se sam javio, ne sećam se, tek posle nekoliko dana je išao kod lekara da proveri da li je ozračen. Srećom, boravak u SSSR-u nije se odrazio po njegovo zdravlje - seća se Marjanović.

Narod se u Srbiji tada držao preporuke da ne valja izlaziti napolje dok pada kiša. Da li je ovo bio zvaničan savet ili ga je poturio neko ko je bio svestan opasnosti-retko ko se seća.

Zbog Černobilja, u to vreme, najviše su platili pijačni trgovci koji su prodavali tek pristiglo voće i povrće, jer skeptični građani iz mere predostrožnosti nisu hteli da kupuju luk,salatu, jagode, koje je zalivala kiša iz kako se pričalo radioaktivnih oblaka.

U celoj Srbiji građani su masovno bacali zelenu salatu i sve mlade plodove, a išlo je do te mere da su negde uništavana cela polja pšenice.

- Vesti o havariji u Černobilju, štetnosti radioaktivnih materija i mogućim posledicama po nas državna televizija je prilično dozirala. Verovatno zbog zoha ljudi nisu pridavali značaj tom događaju, mada su branili deci da izlaze napolje. O nuklearkama se tada znalo samo da služe za proizvodnju struje, pa je havarija za nas predstavljala i nepoznatu opasnost. Malo po malo, kada je opasnost već prošla, stručni časopisi su

detaljnije objasnili šta su nuklearke i kakav rizik nose - priča Ranko Dejović iz Užica.

Zvanični podaci kažu da je usled havarije u Pripjatu 8,4 miliona građana SSSR-a (Ukrajine, Rusije i Belorusije) bilo izloženo radioaktivnom zračenju. Organizacija za zaštitu prirodne sredine "Greenpeace" saopštila je da je od posledica katastrofe u Černobilju umrlo oko 200.000 ljudi, mada je prema nezvaničnim procenama taj broj bio je dva puta veći.

Pripjat je već 33 godine napušten grad, a oko 35.000 odraslih i 1.400 dece iz šireg područja nuklearne elektrane zatražilo je pomoć zbog posledica zračenja. Godine posle havarije donele su sve više obolelih od raka i leukemije, rođenja dece sa poremećajima i prevremene porođaje.

U čitavoj Evropi uticaj zračenja se odrazio na zdravlje ljudi zbog aktivnosti cezijuma 137 i stroncijuma 90 i ostalih radionuklida čije vreme poluraspada je 30 godina i koji će u zemlji biti prisutni još 30 godina.

Nastavak na SrbijaDanas.com...