Izvor: RTS, 07.Mar.2022, 00:27

Koliki je domet političke radijacije rata u Ukrajini

Nuklearna elektrana Zaporožje, iz koje Ukrajina dobija 20 odsto struje, u rukama je Rusa. Uz to, rat i brojne međusobne optužbe Kijeva i Moskve u svetu su podigle strah. Pregovori se i dalje odvijaju bez velikog uspeha, ali raste nivo političke radijacije ne samo između Rusije i Ukrajine, već i između Moskve i celog Zapada.
O tome da li se, posle 10 dana rata, mogu nazreti vojni planovi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Vladimira Putina i koliko će rat uticati na budućnost Ukrajine, u specijalnom izdanju emisije Oko govorili su profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, istoričar Aleksandar Životić, profesor FPN-a u penziji Ivo Visković i dugogodišnji novinar i diplomata Dragan Bisenić.

Profesor Ivo Visković je, komentarišući nagoveštaj ruskog predsednika da je u Ukrajini uništena većina vojnih infrastrukturnih objekata, rekao da nije spreman da kaže koliko će još rat trajati, ali da očekuje da traje duže nego što je Putin očekivao.
"Meni izgleda da će ovo trajati duže nego što smo svi očekivali, da su ukrajinske snage pokazale s jedne strane veliku žilavost i odlučnost, i sa druge strane da nisu tako demoralisane", rekao je Visković ističući da se očekivalo da ukrajinska vojska neće biti spremna za borbu i da će se povinovati.
Istoričar Aleksandar Životić kaže da je teško reći da li se Putinu žuri da završi rat, ali ističe da je činjenica da Rusiji odgovara brži završetak ratovanja.
"Još ne znamo kako su planirali da li da traje nekoliko dana ili duže, ili kao što sada dolaze informacije da je plan napravljen fleksibilno, da su predviđene razne situacije, naravno u verodostojnost takvih informacija možemo da sumnjamo... Najbolja varijanta za njih bila je da se stvar završi za 48 do 72 sata", rekao je Životić.
I on smatra da se desilo neočekivano - da ukrajinska armija pokaže "žilavost".
"Ništa jednu naciju pa i armiju ne može da homogenizuje kao spoljna opasnost a to je ono što se sada u Ukrajini i vidi", istakao je Životić.
Dragan Bisenić napominje da je ono što se sada vidi u Ukrajini zapravo po matrici onoga što se dešavalo u Siriji, te da se i događaji na Trgu Majdan 2014. godine smatraju osvetom Rusiji za Siriju, ali i za aferu Snouden.
Govoreći o strahu od nuklearne katastrofe i svemu što je pratilo rusko zauzimanje nuklearne elektrane u Zaporožju i međusobne optužbe, profesor Visković je istakao da do sada nisu zabeleženi ni pokušaji a kamoli napadi na atomska postrojenja i nuklearne elektrane.
"U novijoj istoriji samo je jedan slučaj kada je zaista došlo do nuklearne katastrofe a to je bio Černobilj... Svi smo zapamtili da je izazvao paniku širom evrope. Zamislite situaciju u kojoj bi zaista bila ugrožena jedna elektrana koja ima šest puta više nuklearnog materijala nego ona u Černobilju", rekao je Visković.
Dodaje da se uzda u razum, iako je do sada, kako kaže, bilo dosta iracinalnih postupaka kakvi se, ističe, ne očekuju od lidera velikih zemalja. U tom smislu naveo je da je ruski predsednik imao cinične izjave, poput one da će Rusija razgovarati kada se vlasti u Kijevu predaju.
Šta čini Zapad Visković je naveo i da Ukrajina od NATO-a traži zatvaranje neba za prelet vojnih aviona (kao u BiH), budući da je, po svemu sudeći, ratno vazduhoplovstvo u velikoj meri uništeno. Drugi zahtev jeste da dobiju nove avione.
"Mislim da je to jedan od ključnih momenata i nije čudo što je Putin reagovao na taj način, da je to unapred označio kao neprijateljski akt protiv Rusije i da bi zemlja koja bi ustupila svoje aerodrome za te avione bila praktično učesnica u sukobu, što je i formalno tačno, jer kad se gleda definisija agresije, tamo se kaže da i oni koji stavljaju svoju teritoriju na raspolaganje nekoj zaraćenoj strani predstavljaju takođe agresora, što je u ovom slučaju Belorusija", rekao je Visković.
Novinar Dragan Bisenić smatra da nema mesta za razočaranje reakcijom NATO-a i podseća na to da je američki predsednik Džozef Bajden jasno rekao da se SAD neće vojno uplitati, niti da će slati vojnike u Ukrajinu.
"Zonu zabrane letenja nameće SB UN svojom odlukom, to je bio slučaj i u BiH i u Libiji. Teško je očekivati da bi NATO sam hteo da nametne zonu zabrane leta, postojala je u Siriji kontrolisana zona letenja uspostavljena u koordinaciji SAD, Izraela i Rusije, ovo nije takav slučaj", kaže Bisenić.
Šta traži Moskva Govoreći o ciljevima Rusije, profesor Životić je istakao da termin "demilitarizacija" koji koristi Moskva nije pojašnjen.
"Da li bi to značilo potpunu demilitarizaciju Ukrajine, što bi bilo teško i neverovatno očekivati da tolika zemlja ostane bez oružanih snaga, ili bi one trebalo da budu limitirane u smislu broja i održivih sistema naoružanja", rekao je Životić.
Ističe da je zapadna vojna pomoć Ukrajini veoma obilata, te da je jasno rečeno da je NATO spreman na svaku pomoć i podršku, do one tačke koja bi značila direktno mešanje.
"Zona zabrane letova je nemoguća jer bi to značilo uključivanje NATO-a u sukob", kaže Životić.
Što se tiče trenutnog stanja na terenu, napominje da na severu i istoku nema velikih pomeranja.
"Sasvim je jasno da je Kijev glavni cilj ruske ofanzive, da pokušavaju da ga sa severozapadne strane zaokruže. Tu se vode najviše borbe. Da se vode borbe oko Harkova, sa strane Luganska ka severu, u nameri da se te dve lokacije spoje", rekao je Životić.
Dodaje i da se na jugu nastavlja ofanziva ka Marijupolju, a da se stvaraju uslovi za ofanzivu prema Odesi.
Bez obzira na to da li će Rusija uspeti da ostvari svoje ciljeve ili ne - posledice po evropski sistem bezbednosti biće kardinalne, ističe Bisenić.
"Ukoliko uspe u tome da ostvari vojno svoje ciljeve - demilitarizacija, denacifikacija, da Krim ostane deo Rusije, a Donjeck i Lugansk nezavisne republike, ona će biti nesumnjivo izložena dugoročnim sankcijama", rekao je Bisenić ističući da se stvara nova gvozdena zavesa koja će obeležiti narednu deceniju a možda i duži period.
Ojačao nacionalni identitet Istoričar Životić govorio je o ukrajinskom vođstvu, za koje kaže da je heterogeno, ali da predsednik Volodimir Zelenski za sada deluje uverljivo i odlučno.
Napomenuo je i da je Ukrajina u etničkom, kulturološkom, tj. identitetskom smislu raznolika zemlja, ali da se u poslednjih 30 godina stvorio nacionalni, ukrajinski identitet, koji je sada učvršćen.
"Kako je išao sukob sa Rusijom, od 2004, pa posebno od 2014. koliko traje rat u toj zemlji, ukrajinsko raspoloženje postajalo je sve jače, dok je antiruski naboj postojao sve izraženiji. Svi smo mi očekivali nešto drugačiju sliku na istoku Ukrajine kada se pojave ruski tenkovi, međutim sem u Donjecku i Lugansku nismo videli oduševljenje", kaže Životić i ponavlja da kada se neka zemlja nađe u ratu, dolazi do unutrašnje homogenizaciji.
Profesor Visković napominje da Ukrajina ulazi u meki trbuh Rusije, te da je strah Moskve opravdan, ali da se u ovakvoj situaciji mora postaviti krucijalno pitanje.
"Da li bilo ko ko se oseća ugroženo ima pravo da silom predupredi tu eventualnu ugroženost? Džordž Buš je to uveo u svoju doktrinu, preventivni rat", rekao je Visković i dodao da je iskorišćen trenutak kada je Ukrajina bila "ni na nebu ni na zemlji" što se tiče članstva u EU i NATO.
Gde je tu Srbija Što se tiče stava Srbije, profesor Visković ističe da je to najviše što se u ovom trenutku moglo učiniti, jer bismo se u suprotnom suočili sa kontrasankcijama i bili energetski ugroženi, ali bismo izgubili i podršku Rusije po pitanju KiM.

"Nisam siguran da nećemo biti izloženi jako velikim pritiscima kojima je teško, ako je ikako moguće, odoleti - od strane Zapada. Oni su procenili da u ovom trenutku samo Srbija nije spremna da se potpuno uključi u ono što je zapadna politika prema Rusiji", rekao je Visković.
Bisenić je poručio da treba pažljivo pratiti tok događaja i ne zauzimati stavove unapred, kao i da bi trebalo da pretpostavimo da će se naći rešenje za sve uključene strane - i to takvo da niko ne ostvari maksimum svojih zahteva. 
"Mogu da zamislim da će u nekom trenutku Rusija, da bi pokazala svoju snagu, instalirati vojne rakete 'Iskander' u Kalinjingradu, u pravcu Berlina, Vašingtona, Praga ili nekih drugih", rekao je Bisenić.
Životić napominje da, iako je veći deo javnosti u Srbiji zauzeo rusku stranu, Srbija treba da gleda ono što je njen dugoročni interes.
"Da bismo je vodili ka tom sutra, moramo da pazimo na svaki svoj korak i pazimo na to kakvu poruku šaljemo u svet", rekao je Životić.
U tom smislu, profesor Visković je naglasio da je razočaran skupom podrške Putinu u Beogradu, te da se to na Zapadu prikazuje kao patorusofilsko opredeljenje. Komentarišući skupove podrške Ukrajini, ističe da Ukrajina jeste žrtva.
"Ukrajina jeste žrtva, ono što gledate - te kolone izbeglica, ta mogućnost da se jedna i po Srbija iseli iz Ukrajine, da ti ljudi budu pušteni na milost i nemilost domaćina, to mora da izazove empatiju kod naših ljudi", poručio je profesor.
Pogledaj vesti o: Moskva,   Vladimir Putin

Nastavak na RTS...