Izvor: RTS, 11.Jan.2020, 23:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad rakete polete, putnički avioni padaju
Kada je u sredu ujutru oboren ukrajinski putnički avion, nekoliko minuta nakon što je poleteo sa aerodroma u Teheranu, u vazduhu je već mirisalo na barut. Američki i iranski ratni bubnjevi već su bili u pogonu a njihova žrtva ovoga puta bio je ukrajinski avion pun Iranaca koji žive na Zapadu. Ljudski životi ponovo su nepovratno izgubljeni a paralele sa sličnim nesrećama su neminovne.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Dva dana pre nego što je iranskom raketom oboren ukrajinski avion iranski predsednik Hasan Rohani je, valjda ne sluteći, podsetio svet na nešto zastrašujuće slično – obaranje iranskog aviona raketom ispaljenog sa američke krstarice 1988. godine.
Na letu 655 iranskog avio-prevoznika bilo je 290 ljudi kada je "erbas A-300" oboren vođenom raketom ispaljenom sa krstarice "USS Vinsens". Putnički avion na letu za Dubai oboren je iznad Persijskog zaliva 3. jula 1988.
Iranski predsednik je 6. januara u poruci na Tviteru napisao da "oni koji se pozivaju na broj 52 treba da se sete broja 290. Nikada ne pretite iranskoj naciji".
Rohani je u toj poruci referirao na pretnju predsednika SAD Donalda Trampa koji je pomenuo 52 iranske mete koje bi mogle da se nađu na meti američkih raketa.
Dva dana kasnije ukrajinski avion je oboren na tlu Irana.
Tragedija u Persijskom zalivu Krstarica sa oznakom CG-49 bila je raketna krstarica u službi američke mornarice od jula 1985. do juna 2005. Bila je jedna od 27 brodova klase "tikonderoga" i jedan od pet opremljenih sistemom vođenih raketa "mark 26".
Krstarica je prve tri godine provela u Pacifičkoj floti pre nego što je 1988. upućena u Persijski zaliv kao podrška operaciji "Ozbiljna volja" tokom iransko-iračkog rata. Ta operacija je imala za cilj da štiti kuvajtske tankere od napada Irana tokom krize nazvane "Tankerski rat".
To je bila najveća operacija američke vojne mornarice u praćenju konvoja od završetka Drugog svetskog rata. Po okončanju krize krstarica je vraćena u Pacifičku flotu gde je služila dok nije povučena iz upotrebe.
Tragediji u Persijskom zalivu 1988. godine prethodili su incidenti u aprilu i maju te godine kada je jedna američka fregata pogođena raketama ispaljenim sa iračkog lovca dok je jedna fregata gotovo prepolovljena kada je naletela na iransku minu. U znak odmazde američki ratni brodovi su napali iransku naftnu platformu i potopili jedan iranski brod.
Haos koji je vladao u Persijskom zalivu kulminirao je 3. jula kada je sa "Bandar Abasa", vojno-civilnog aerodroma, poleteo putnički avion.
Amerikanci su verovali da je Iran na taj aerodrom premestio lovce F-14 opremljene sa raketama klase "maverik" koje su mogle da dejstvuju po američkim brodovima u radijusu od 16 kilometara.
Scenario za katastrofu je bio postavljen kada je ujutru 3. jula putnički "erbas A-300" poleteo. Amerikanci su mislili da ka njima leti neprijateljski avion.
Naknadna istraga pokazala je da je iranski avio-prevoznik išao odobrenom putanjom za komercijalne avione i da se na frekvencijama kontrola letenja identifikovao kao civilni let.
Iran je tužio američku vladu Međunarodnom sudu pravde 1989. godine ali su 1996. godine Iran i SAD postigli dogovor o poravnanju tako što su SAD platile višemilionsku odštetu porodicama žrtava.
Trag rakete i ljudske žrtveViše od trideset godina kasnije na sličan način oboren je ukrajinski putnički avion nad Iranom. Nakon što je 8. januara oboren avion na letu 752 pojavile su se tvrdnje da je avion oboren protivvazdušnom raketom ispaljenom greškom sa zemlje.
Iran je posle tih tvrdnji, dokaza i preliminarne interne istrage, sa danom zakašnjenja priznao grešku i potvrdio da su raketu ispalile iranske snage.
Avion sa 176 ljudi oboren je nekoliko minuta nakon što je poleteo sa teheranskog aerodroma a samo nekolko sati nakon što je Iran raketama gađao iračku vojnu bazu u kojoj su smeštene američke trupe.
Iran je to uradio kao odgovor na ubistvi generala Kasema Sulejmanija u Bagdadu kada je konvoj automobila u kome se nalazio pogođen raketom ispaljenog sa američkog drona.
U to vreme svet je bio na ivici rata iščekujući da li će Donald Tramp narediti kontraudar na Iran.
I sam Tramp je posle obaranja ukrajinskog aviona napisao da je "neko sa druge strane mogao da napravi grešku".
Strah od nevidljivog neprijatelja ponovo je plaćen civilnim žrtvama.
.jpg)
