Izvor: Luftika.rs, 07.Dec.2022, 15:12

Haiti kidnapovale razularene bande, siluju žene, muškarce muče otopljenom plastikom

Oni koji su ga doživeli i preživeli uveravaju da nema većeg zla po jedno društvo od građanskog rata. Meksiko je zemlja koja je nažalost naučila da živi u suživotu sa kartelima i njihovim brutalnim ubicama, ni mi po Balkanu nismo daleko od takvog rasula, ali i Haiti je zemlja koja prolazi kroz pravi pakao krvoprolića, zločina protiv čovečnosti, silovanja i svega onoga što prati civile koji su pod kontrolom razularenih bandi.
Dok je svet mesecima gledao u pravcu Ukrajine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Luftika.rs << pa brže bolje dočekao da svu pažnju usmeri na fudbal, jedna mala karipska država, zaboravljena od svih gori u sopstvenom paklu i poput zatočenika divljih zveri čeka da neko reaguje i preokrene ovu tragičnu situaciju.
U Port o Prensu ne možete videti granice, ali morate znati gde su. Vaš život može zavisiti od toga. Suparničke bande međusobno su podelile glavni grad Haitija pa otimaju, siluju i ubijaju po želji. Krvlju razgraničavaju svoju teritoriju. Pređete li sa terena jedne bande na drugi, možda se nećete vratiti.
Oni koji ovde žive nose mentalnu mapu koja ovaj grad deli na zelenu, žutu i crvenu zonu. Zeleno znači da nema bandi, žuto može biti sigurno danas, a smrtonosno sutra, a crveno je zabranjeno područje. Zelena površina se smanjuje dok dobro naoružane bande šire svoju moć, piše BBC.
Naoružane grupe kontrolišu i terorišu najmanje 60 odsto glavnog grada i njegove okoline, ističu haićanske organizacije za ljudska prava. Opkolile su grad kontrolišući sve ulaze. Ujedinjene nacije izveštavaju da su bande ubile gotovo 1000 ljudi između januara i juna ove godine.
Poslednji predsednik ubijen na dužnosti, sada i bez parlamenta Port o Prens je smešten između zelenih obronaka i plavih voda Kariba. Opterećen nemarom i nagomilanim smećem, tim trulim spomenikom državi koja se raspada.
Trenutno nema šefa države nakon što je poslednji ubijen na dužnosti, nema ni funkcionalnog parlamenta, a premijer Ariel Anri kojeg otvoreno podržavaju Sjedinjene Američke Države nije dobio mandat na izborima i prilično je nepopularan među stanovništvom.
Haiti je nefunkcionalan kao država jer ljudi trpe preklapajuće krize. Gotovo polovina stanovništva – 4.7 miliona Haićana – suočava se sa akutnom glađu. U glavnom gradu oko 20.000 ljudi gladuje, što je nezabeleženo u ovom delu Amerike.
Vratila se i smrtonosna kolera, ali najveća su pošast naoružane bande. Po njima se može postaviti sat.
Jutarnji špic – između 6 i 9 sati – vreme je za otmice. Mnogi su oteti na ulicama putujući na posao.
Drugi su postali meta u popodnevnom terminu – od 15 do 18 sati. Oko 50 zaposlenih jednog hotela u središtu grada živi u njemu jer je preopasno ići kući. Retki su oni koji izlaze noću. Direktor hotela kaže da nikad ne izlazi iz zgrade.
„Muškarce tuku i spaljuju otopljenom plastikom“ Otmica je u ovoj zemlji nešto nalik rastućoj industriji. Od januara do oktobra ove godine prijavljeno je 1.107 otmica.
Za neke bande to je glavni izvor prihoda. Otkupnine mogu iznositi od 200 do milion dolara. Većina otetih vrati se živa – ako se plati otkupnina – ali je prisiljena na patnju.
– Muškarce tuku i spaljuju otopljenom plastikom. Žene i devojke podvrgnute su grupnom silovanju. Time se podstiče rodbina da pronađe novac za plaćanje otkupnine. Ponekad otmičari zovu rodbinu kako bi slušali silovanje preko mobilnog telefona – kaže Gidion Džin iz haićanskog Centra za analizu i istraživanje ljudskih prava.
Stranci se okolo voze blindiranim vozilima. Ona se obično koriste u prvim linijama ratnih zona, ali u Porto o Prinsu ona su postala neophodna jer odvraćaju otmičare.
Ipak, to je zaštita koju mnogi ovde ne mogu priuštiti. Haiti je najsiromašnija zemlja na zapadnoj hemisferi, sklona prirodnim i političkim katastrofama.
Vozeći se jednog ranog jutra krajem novembra na dogovoreni sastanak, BBC-jevi reporteri izvestili su kako su naišli na poprište zločina u predgrađu građenom za srednju klasu – Delmas 83. Čaure rasute po pločniku svetlucaju na suncu, a čovek leži mrtav na ulici, licem u lokvi krvi.
Njegov sivi kamionet udario je u zid, izrešetan mecima, a kalašnjikov na zemlji kraj vozila. Teško naoružana policija okružuje kamionet, neki sa pokrivenim licima i oružjem u rukama. Posmatrači okupljeni na stazi pored.
Ako imaju pitanja, ne postavljaju ih. Kad živiš među senkama svirepih bandi, ćutnja vredi poput zlata.
Policija je objasnila da se radilo o pucnjavi sa grupom otmičara, koja je stigla rano ujutro u nadi da će ugrabiti svoju sledeću žrtvu. Otmičari su pobegli pešice, a jedan od njih je krvario. Osumnjičenog otmičara su pratili do ulice, gde je i ubijen.
– Došlo je do obračuna između policajca i loših momaka. Jedan od njih je umro – kaže policijski veteran.
Objašnjava da stanje u glavnom gradu nikad nije bilo gore. Na pitanje jesu li bande nezaustavljive, odgovara:
– Danas smo ih zaustavili.
„Odjednom su me pogodili u mom autu, a krvi je bilo posvuda“ Na drugoj strani grada tog istog jutra 42-godišnji poslovni čovek Fransoa Sinkler čuo je rafalnu paljbu dok je čekao u saobraćajnoj gužvi. Video je naoružane muškarce kako napadaju dva automobila ispred njega pa je zatražio od vozača da se okrene.
Ali dok su pokušavali da pobegnu već su bili uočeni od strane razbojnika.
– Odjednom su me pogodili u mom autu, a krvi je bilo posvuda. Mogao sam dobiti metak u glavu – rekao je Sinkler sedeći u kolicima oporavljajući se u bolnici koju vode Lekari bez granica (MSF). Rana od metka na ruci obmotana je zavojem.
Na pitanje da li je ikada razmišljao o tome da napusti zemlju kako bi pobegao od nasilja, odgovara sledeće:
– Deset hiljada puta sam hteo otići. Kako stvari stoje ovde, bolje je otići.
To je refren koji se stalno ponavlja, ali većina Haićana nema kamo otići.
Foto: BBC / WIETSKE BUREMA Odeljenja ove bolnice puna su žrtava vatrenog oružja, od kojih su mnoge pogođene zalutalim mecima.
Klaudet ima sveže zavijen ‘patrljak’ umesto leve noge i kaže da se nikad neće moći udati zbog invaliditeta.
Foto: BBC / WIETSKE BUREMA U blizini leži 15-godišnja Leliejn, koja rešava ukrštene reči kako bi sebi prekratil vreme. Pogođena je u trbuh.
– Mama i ja smo izašle da nešto pojedemo. Dok smo naručivale, nešto sam osetila. Tada sam pala i počela vrištati od muke. Nisam očekivala da ću preživeti. Obično čujem pucnjeve dalje od kuće. Taj dan su se vozili bliže nama – prepričala je Leliejn svoje iskustvo za BBC.
Ubistvo predsednika Haitija Čak ni poslednji predsednik Haitija nije bio siguran u sopstvenom domu. Žovenela Moiza ubili su naoružani napadači u julu 2021. Policija je za to okrivila kolumbijske plaćenike, kojih je dvadesetak i uhapšeno.
Ali više od godinu dana kasnije nikome se nije sudilo ni za izvršenje ni za naručivanje atentata. Aktivisti za ljudska prava kažu da je čak četvoro sudija do sada odustalo od slučaja. On je sada u rukama petog.
Ubistvo predsednika stvorilo je vakuum moći koji su bande nastojale ispuniti uz pomoć svojih prijatelja. Stručnjaci kažu da naoružane grupe imaju bliske veze sa korumpiranim političarima – na vlasti i u opoziciji.
Oni opskrbljuju bande oružjem, novcem i političkom zaštitom.
Zauzvrat, bande rade prljavi posao šireći strah, podršku ili nestabilnost, prema potrebi. Bogati poslovni ljudi takođe imaju konekcije sa bandama.
– Oduvek je postojala veza između političara i nekih bandi, smeštenih uglavnom u siromašnim četvrtima sa mnogo birača. Ali od izbora 2011. ti su odnosi postali institucionalizovani. Oni bande koriste za stvaranje političkog nasilja – kaže Džejms Bojard, stručnjak za sigurnost i profesor međunarodnih odnosa na Državnom univerzitetu u Haitiju.
Aktivisti za ljudska prava kažu da širom zemlje postoji oko 200 naoružanih grupa, od kojih je više od polovine u glavnom gradu.
Ako je član bande uhapšen, telefonski poziv njegovih pristalica može ga osloboditi bez odlaganja, i to oružjem. Aktivisti za ljudska prava kažu da ima mnogo zločina, ali nema kazni.
Mnogi policajci su članovi bandi – Nema kaznenog progona, sudskih procesa. Sudije ne žele da rade na ovim slučajevima. Bande ih plaćaju. A neki policajci služe kao sistem podrške za bande dajući im oklopna vozila i suzavac – kaže Mari Rosi Auguste Ducena iz haićanske Nacionalne mreže za obranu ljudskih prava (RNDDH).
Mnogi policajci su članovi bandi, tvrdi aktivista Gideon Žan:
– Znamo da u svakoj bandi postoje barem dva aktivna ili bivša policajca. Znamo da se automobili s policijskim tablicama koriste za otmice.
Ovo ludilo ide i dotle da neki sadašnji i bivši policajci imaju svoju bandu koja se zove Baz Pilat. Aktivisti za ljudska prava kažu da ova grupa kontroliše deo glavne ulice u centru Porto o Prinsa.
Foto: BBC / GOKTAY KORALTAN Ponašanje policajaca nije neobjašnjivo. Policajci mogu zaraditi samo 300 dolara mesečno, a neki žive u četvrtima koje drže bande. Za njih je to možda pitanje preživljavanja, a ne izbora.
Ono što se ovde događa – oko dva sata leta od Majamija – daleko nadilazi puko nasilje. Kao da se bande Porto o Prinsa takmiče u brutalnosti, a svako u ovom gradu od oko milion stanovnika može postati žrtva.
Vitki muškarac u 30-im godinama, koji nije povezan sa bandama, opisao je što su on i njegova supruga preživeli pre nekoliko meseci.
Njihovo susedstvo kontroliše banda čiji su suparnici došli u ubilački pohod. Govorio je 13 minuta bez prestanka, kao da ne može zadržati svoje reči ili svoju bol.
– Rekao sam sebi da su nam pucnji preblizu i da bismo trebali otići, ali već su harali komšilukom. Bio sam toliko uplašen da sam se tresao. Nisam znao što da radim. Ubijaju uglavnom mlade muškarce. Žena me sakrila ispod kreveta i pokrila hrpom odjeće. Moj se nećak skrivao u ormaru – objašnjava muškarac.
„Čuo sam te muškarce kako siluju moju ženu“ Ubrzo su u kuću upali muškarci, udarili njegovu suprugu i tražili podatke o članovima lokalne bande. Kad je njegov nećak pokušao pobeći, pucali su i ubili ga. Muž je ostao skriven.
– Hteo sam pobeći. Hteo sam zaplakati. Najviše me boli to što dok sam bio ispod kreveta, nisam mogao videti, ali sam čuo te muškarce kako siluju moju ženu. Silovali su je, a ja sam bio ispod kreveta i nisam mogao ništa reći.
Nakon toga im je kuća spaljena, a on i supruga pobegli su na različite strane. Još uvek žive razdvojeno, borave kod prijatelja i rodbine, ali on se nada da će se ponovno smestiti kod kuće sa svojim malim detetom.
Ono što se dogodilo ožiljak je koji pogađa telo i dušu. Supruga mu je sada trudna, a ne znaju je li on otac. Bilo kako bilo, kaže da će prihvatiti dete i dati mu svoje ime.
– Ono što sam izdržao nije ništa. Žena iz susedstva imala je samo jedno dete i prerezali su mu vrat pred njom – dodao je.
Mužu i ženi je ukradeno gotovo sve, pa tako i ljubav prema domovini:
– Haiti je izbrisan iz naših srca. Prvom prilikom ćemo otići.
Za bande iz Port o Prinsa nema granica. U samo nekoliko dana BBC-jev reporter upoznao je tri žrtve grupnog silovanja – najmlađa je imala samo 16 godina.
Nju i rođaku silovali su isti napadači, koji su im potom pretili da će ih žive spaliti u njihovoj kući.
Druga je žena bila u šestom mesecu trudnoće kad je napadnuta. Njenog su muža odveli u smrt. Mesecima kasnije nije mogla pronaći njegovo telo. Bande sve više koriste silovanje kao oružje. Njihova meta su žene i devojke koje žive u područjima pod kontrolom njihovih suparnika.
Advokatu ubili suprugu i dve ćerke Tokom rata za teritoriju jula ove godine u najsiromašnijoj četvrti Haitija, prostranom „Cite Soleilu“, ubijeno je i zapaljeno više od 300 ljudi te grupno silovano najmanje 50 žena i devojaka. Nacionalna mreža za obranu ljudskih prava Haitija (RNDDH), koja je dokumentovala silovanja u „Cite Soleilu“, kaže da mnogi preživeli žale što su živi.
Dvadeset ih je silovano pred decom. Šest ih je gledalo ubistvo supružnika pre grupnog silovanja.
Većinu ovog dela grada kontroliše najmoćnija federacija bandi u Porto o Prinsu, G-9 i njeni saveznici. Lokalni izvori kažu da je ova grupa imala bliske veze sa ubijenim predsednikom i njegovom vladajućom strankom, a specijalnost joj je iznuda.
G-9 je u septembru blokirao glavni terminal za gorivo u gradu parališući zemlju na gotovo dva meseca i izazvavši humanitarnu krizu.
Njen vođa je bivši policajac Džimi Čerizier, koji povremeno drži konferencije za medije. Nedavno mu je UN-ov Savet bezbednosti uveo sankcije optuživši ga da preti miru i stabilnosti Haitija.
Sjedinjene Američke Države i Kanada nedavno su kaznile dvojicu haićanskih političara, uključujući sadašnjeg predsednika Senata Džozefa Lamberta, zbog navodne saradnje sa bandama.
Ovdašnji izvori kažu da sankcije imaju određeni učinak jer se političari koji koriste bande sada žele pritajiti.
Foto: BBC Kad je Žan Simson Desanklos stigao do napuštene ulice u predgrađu preplavljenom bandama, nije pronašao nikoga od svoje porodice osim izgorele olupine porodičnog automobila. Ugljenisani ostaci njegove supruge i dve ćerke već su bili odvezeni u mrtvačnicu.
„Kriminalci su uzeli zemlju za taoca“ Žoset Fils Desanklos (56) vodila je ćerku Sarhađie (24) na Univerzitet, a drugu Šervud Sonđe u kupovinu za njen 29. rođendan. Obe su devojke studirale pravo kao i njihov otac. One su bile njegove princeze.
– Dvadesetog avgusta izgubio sam sve. I nije stradala samo moja porodica. Ukupno je tog dana ubijeno osmoro ljudi. Bio je to masakr – rekao je Desanklos za BBC.
Desanklos veruje da su se njegova supruga i ćerke opirale pokušaju otmice i da ih je pobila ozloglašena banda pod nazivom „400 Mawazo“, koja je tog trenutka krenula u širenje svog dela teritorije.
Ubistva su se dogodila na periferiji područja zvanog „Croix des Bouquet“, koje je već bilo pod kontrolom ove bande.
Foto: Privatna arhiva Desanklos je advokat i aktivista za ljudska prava. On je sada ožalošćeni čovek koji čezne za glasovima koje više nikad neće čuti:
– Izgubio sam ljubav svog života i dvoje dece koju smo odgajali u ovoj teškoj zemlji. Kao da si multimilioner i odjednom si siromašan.
Uprkos riziku za sebe, on traži pravdu za svoju ženu i kćeri:
– Porodica je sveta stvar. Ne tražiti pravdu značilo bi izdati ih. Moje ćerke znaju da je njihov otac borac koji nikad ne napušta ljude, a još manje svoju porodicu. Rizik je ogroman, ali što više mogu izgubiti?
On želi da svet shvati jednu stvar o današnjem Haitiju – da bande imaju odrešene ruke.
– Kriminalci su uzeli zemlju za taoca. Oni stvaraju vlastite zakone. Oni ubijaju. Oni siluju. Oni uništavaju. Voleo bih da moje kćeri budu poslednje žrtve, poslednje ubijene mlade žene – kaže Desanklos, svestan da mu se ta očajnička želja po svemu sudeći neće ispuniti.
Vlada Haitija pozvala u pomoć međunarodne snage Na Haitiju funkcionišu bande, a ne država. Premijer Ariel Anri ne može doći do svoje kancelarije jer naoružane skupine kontrolišu područje.
Vlada Haitija uputila je poziv u pomoć međunarodnim snagama da pokušaju uspostaviti red.
U Ujedinjenim nacijama govori se o potrebi za oružanim snagama izvan UN-a, ali čini se da se niko ne žuri pokrenuti akciju, pa čak ni u njoj učestvovati.
Strane intervencije ovde imaju stravično loš glas i zločinačku istoriju. Poslednja misija UN-a zapamćena je po optužbama za seksualno zlostavljanje kao i po donošenju kolere na Haiti preko mirovnih snaga UN-a iz Nepala. Epidemija je ubila oko 10.000 ljudi.
Mišljenja o stranim trupama ovde su dvostrana. Postoji određena podrška onih koji su koristili naoružane grupe, ali sada žele sami zavladati te onih koji su zarobljeni u područjima pod kontrolom bandi. Postoji protivljenje čelnika civilnog društva, koji kažu da Haiti mora sam rešiti svoje probleme.
Dok međunarodna zajednica raspravlja i osuđuje, bande se bave svojim krvavim poslom. Lokalni izvori kažu da naoružane grupe brutalno šire svoju teritoriju jer su izbori odloženi. Kad političari poput lešinara dođu da traže glasove u zonama koje drže bande, moraju platiti danak naoružanim grupama.
Najnoviji zločin dogodio se na severnom ulazu u glavni grad Port o Prins 30. novembra. Prema izveštajima lokalnih medija, neki u tom području primetili su naoružane muškarce te su obavestili policiju. Naoružani napadači uzvratili su noću ubivši najmanje 11 ljudi, a neka su tela i zapalili.
Izvor: Index
HOROR U TEKSASU Tela 46 osoba pronađena u prikolici kamiona (FOTO, VIDEO)

Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini

Nastavak na Luftika.rs...