Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Jul.2011, 16:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hadžić se neće žaliti na izručenje

BEOGRAD, NOVI SAD -

Advokat Toma Fila izjavio je danas da je haški optuženik Goran Hadžić na saslušanju u Specijalnom sudu primio optužnicu Tribunala u Hagu i istakao da se Hadžić neće žaliti na rešenje o prebacivanju u pritvor suda u Hagu.

Fila, koji je Hadžićev branilac, je rekao da je Hadžić dobio rešenje o pritvoru i transportu u Tribunal.

"Dogovorili da se na to nećemo žaliti", >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << napomenuo je Fila, objašnjavajući da ne bi bilo svrhe da se to uradi.

Fila je rekao da je Hadžić uhapšen u 8:40, da nije bio naoružan i da nije imao dokumenta.

Prema njegovim rečima, Hadžić se krio sedam godina i dobar deo tog vremena je bio van zemlje.

Haški optuženik Goran Hadžić prebačen je u Specijalni sud u Beogradu gde ga je u prisustvu tužioca za ratne zločine i hadžićevog branioca Tome File saslušao istražni sudija Milan Dilparić .

Vekarić: Sa izručenjem se mora sačekati tri dana

Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić izjavio je danas da se sa izručenjem Gorana Hadžića mora sačekati do isteka žalbenog roka od tri dana, iako je branilac tog haškog begunca advokat Toma Fila rekao da se neće žaliti na odluku o ispunjenosti uslova za izručenje.

"Mi prema zakonu moramo da sačekamo da protekne rok od tri dana, iako je Hadžićev branilac sugerisao branjeniku da žalbu ne ulaže", rekao je Vekarić.

Vekarić je rekao da je rešenjem o ispunjenosti uslova Hadžića Haškom tribunalu počeo postupak njegovog izručenja, napominjući da haški optuženik nije negirao svoj identitet, već da se istražnom sudiji predstavio imenom i prezimenom.

"Očekujemo da će postupak izručenja biti brzo završen", rekao je Vekarić, ali nije mogao da precizira datum izručenja.

Tadić: Uhapšen Hadžić, završeno najteže poglavlje u saradnji sa Hagom

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je poslednji haški begunac uhapšen jutros u 8.24 u rejonu Fruške gore.

"Srbija je završila najteže poglavlje u saradnji sa Haškim tribunalom i nastaviće da ispunjava svoje međunarodne obaveze. Završena je turobna stranica naše istorije", rekao je Tadić na konferenciji za novinare.

Tadić je kazao da je Srbija hapšenjem Hadžića ispunila zakonsku obavezu i moralnu dužnost. Predsednik Srbije čestitao je pripadnicima Bezbednosno informativne agecije na hapšenju Hadžića.

Demantujem sve spekulacije vezane za manastir Krušedol i objekte Vojske Srbije, rekao je Tadić.

"Radili smo veoma naporno u prethodne tri godine na hapšenju begunaca. Rad na hapšenju Osame bin Ladena trajao je gotovo deceniju. Radili smo teško i sistematično i na kraju su usledili rezultati", rekao je Tadić.

Povodom zahteva za otkrivanje pomagača haškim optuženicima, Tadić je rekao da će u javnosti biti objavljeno ko je kome pomogao u skrivanju posle sveobuhvatne istrage.

"Ne očekujem nikakve reakcije iz EU povodom hapšenja Hadžića, jer je to bila obaveza Srbije", rekao je Tadić. "Govorili su da je sada najvažnije hapšenje Hadžića, iako mnogi moji sagovornici nisu znali da izgovore njegovo ime".

Tadić je ponovio da nikakvi pritisci u vezi sa hapšenjem Mladića i Hadžića nisu bili efektivni, jer su Srbiju iznad svega vodili moralni razlozi, zakonske obaveze i svest da je to uslov za pomirenje u regionu.

"Potpuna je iluzija i da će pritisci dati rezultate i kada je u pitanju Kosovo. Mi ne radimo pod pritiskom", rekao je Tadić.

Nakon hapšenja Hadžić je prebačen u pritvor u Beogradu.

Vukčević: Hadžić uhapšen u šumi, imao lažni identitet

Haški optuženik Goran Hadžić uhapšen je jutros u šumi kod sela Krušedol na obroncima Fruške gore, bio je teško prepoznatljiv, proćelav, sa bradom od tri dana i imao je lažni identitet, izjavio je danas tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.

Vukčević je na konferenciji za novinare rekao da je Hadžić tokom sedmogodišnjeg bekstva bio veoma nepoverljiv i da je bio u kontaktu sa svega nekoliko ljudi, od kojih je jedan uhapšen zajedno sa njim.

Goran Hadžić prilikom hapšenja (Izvor: RTS)

"Bezbednosno-informativna agencija, koja je uhapsila Hadžića, došla je u posed informacija da će Hadžić ostvariti kontakt sa jednim od tih lica, a taj kontakt je trebalo da se obavi juče, ali je odložen zbog napisa u medijima koji su objavili da je Hadžić uhapšen, rekao Vukčević", koji je i Koordinator akcionog tima za lociranje i hapšenje haških optuženika.

Hadžićev sin: Prva informacija o ocu nakon sedam godina

Članovi porodice Gorana Hadžića, poslednjeg haškog begunca koji je uhapšen jutros, izjavili su da su "u šoku" nakon vesti koje su čuli.

"Posle sedam godina ovo je prva zvanična informacija koju smo dobili u vezi sa ocem", rekao je Hadžićev sin, Srećko Hadžić.

"Sedam godina nismo ništa znali o njemu, sem što nam je policija povremeno pretresala kuću. Osim zvanične potvrde predsednika (Srbije Borisa) Tadića izrečene na konferenciji za novinare niko nam se drugi nije ni javio niti obratio", kazao je Srećko Hadžić novinarima.

U kući se nalaze još i Hadžićeva majka i supruga. Ispred kuće su brojne novinarske ekipe, a sem njih nema ni policije niti okupljenih građana.

Vukčević je naveo da je taj kontakt trebalo da Hadžiću da novac za skrivanje, a tužilaštvu je raniji pokušaj prodaje Modiljanijeve slike, koja je bila u vlasništvu biznismena iz Novog Sada Zorana Mandića, bio znak da je Hadžić ostao bez novca.

"Hadžićevi prijatelji puštali su dezinformacije i napadali u medijima institucije koje sprovode akcioni plan. Želeli su da mu pošalju poruku da se skloni van teritorije Srbije", rekao je Vukčević.

Tužilac za ratne zločine nije otkrio identitet jataka kao ni ime pod kojim se krio Goran Hadžić.

Vukčević je naveo da je Hadžić prilikom hapšenja imao bradu od tri dana, brkove i da se, prema informacijama koje su do danas poznate, tokom skrivanja kretao i nije bio na jednom mestu.

Tužilac je demantovao da su Hadžiću u skrivanju pomagali Srpska pravoslavna crkva i Vojska Srbije, ali je, kako je rekao, Hadžić "imao kontakte sa nekim sveštenim licima".

Hadžić bi oko 13 sati trebalo da bude u zgradi Specijalnog suda, gde će početi postupak izručenja Haškom tribunalu.

Postupak izručenja do sedam dana

Procedura izručenja haškog optuženika Gorana Hadžić Tribunalu u Hagu može da traje do sedam dana.

Hadžiću će kod istražnog sudije biti pročitana optužnica, a nakon toga će posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu doneti odluku da li su ispunjeni uslovi za njegovo izručenje.

Prema proceduri ekstradicionog postupka predviđenoj Zakonom o saradnji s Haškim tribunalom, rok za podnošenje žalbe na rešenje istražnog sudije o ispunjenosti pretpostavki za izručenje Ratka Mladića tribunalu je tri dana.

O žalbi odlučuje tročlano vanraspravno veće suda u roku od tri dana.

Žalba može biti poslata poštom i žalba ne odlaže izvršenje.

Prema proceduri, ministarka pravde potpisuje izručenje kada se ispune svi uslovi za to.

Hadžić je, posle sedam godina skrivanja, uhapšen jutros u rejonu Fruške gore.

Haški tribunal je 16. jula 2004. otpečatio optužnicu koja Hadžića tereti za zločine nad Hrvatima i drugim nesrbima u istočnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sredu od avgusta 1991. do kraja juna 1992.

Nekoliko sati pre nego što je optužnica predata zvaničnom Beogradu, Hadžić je napustio svoju kuću u Novom Sadu (gde je živeo poslednjih godina) i od tada je bio u bekstvu.

Od magacionera do predsednika

Hadžić je rođen 7. septembra 1958. godine u opštini Vinkovci, Hrvatska. Pre sukoba u Hrvatskoj, radio je kao magacioner VUPIK-ovog pogona u Pačetinu, u opštini Vukovar, Hrvatska.

Od mladosti je bio član Saveza komunista. Pre 1990. godine, Goran Hadžić je bio predsednik Mesne zajednice Pačetin. U proleće 1990. godine, kao kandidat Saveza komunista - Stranke za demokratske promene, izabran je za odbornika u Skupštini Opštine Vukovar.

Zatim je pristupio Srpskoj demokratskoj stranci. 10. juna 1990. godine je izabran za predsednika SDS-a za Vukovar. U martu 1991. godine je već bio predsednik Opštinskog odbora Vukovara, član Glavnog odbora i Izvršnog odbora SDS-a u Kninu i potpredsednik Regionalnog odbora SDS-a za Istočnu Slavoniju, Baranju i Zapadni Srem u Pakracu.

Arhivska fotografija Gorana Hadžića iz 1993. godine

Pre 25. juna 1991. godine, Goran Hadžić je bio jedan od vođa Srpskog nacionalnog veća, političkog foruma Srba koji je pokrivao Slavoniju, Baranju i zapadni Srem.

Dana 25. i 26. juna 1991. godine, SNV je transformisan u Vladu Srpske Autonomne Oblasti Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema. Istovremeno, Goran Hadžić je postavljen za vršioca dužnosti predsednika Vlade samoproglašene SAO SBZS.

Dužnost predsednika Vlade, vršio je od 25. juna do 25. septembra 1991. godine. 25. septembra 1991. godine, Goran Hadžić je zvanično imenovan za predsednika Vlade samoproglašene SAO SBZS, kako je objavljeno u Službenom listu.

Dana 26. februara 1992. godine, Goran Hadžić je izabran za predsednika Republike Srpske Krajine i na tom položaju je ostao do decembra 1993. godine.

Hadžić je deveti haški begunac kojeg je Srbija uhapsila u poslednjih osam godina.

Optužen za zločine u istočnoj Slavoniji

Bivšeg vođu Srba u Hrvatskoj Gorana Hadžića, koga su uhapsile vlasti Srbije, Haški tribunal je optužio za zločine nad nesrbima u istočnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu 1991-92.

Hadžić je poslednji, 161. optuženi koji će se naći u pritvoru Tribunala u Sheveningenu. U bekstvu je bio od 2004, kada je tužilaštvo u Hagu obelodanilo optužnicu protiv njega.

Bivši premijer SAO Slavonija, Baranja i zapadni Srem i predsednik samoproglašene Republike Srpske Krajine, optužen je u 14 tačaka za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.

Optužnicom mu se na teret stavljaju progon, istrebljenje i ubistva nesrba, zatvaranje, mučenje, okrutno postupanje i nehumana dela, deportacije i prisilno premeštanje, bezobzirno razaranje naselja, uništavanje kulturnih i verskih objekata i pljačka.

Prema optužnici, Hadžić je od avgusta 1991. do kraja juna 1992. učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata sa velikih delova teritorije Hrvatske.

Na čelu tog poduhvata bio je, po optužnici, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, a među učesnicima su bili Jovica Stanišić, Franko Simatović-Frenki, Vojislav Šešelj, Željko Ražnatović-Arkan, Milan Martić, Radovan Stojičić-Badža i pripadnici JNA.

Hadžić i drugi učesnici u zločinačkom poduhvatu planirali su, podsticali, naredili, počinili ili pomagali progon nesrba na rasnoj, verskoj ili političkoj osnovi, piše u optužnici.

Progon je, po optužnici, obuhvatao istrebljenje ili ubistvo stotina civila Hrvata i drugih nesrba, uključujući zene i starije osobe, u Dalju, Dalj Planini, Erdutu, Erdut Planini, Klisi, Lovasu, Grabovcu i Vukovaru. Te zločine počinile su Teritorijalna odbrane i paravojne formacije, uključujući Ražnatovićevu i Šešeljevu.

Hadžić je optužen i za deportaciju ili prisilno premeštanje "desetina hiljada" hrvatskih i drugih nesrpskih civila sa tih područja, "uključujući deportaciju najmanje 5.000 stanovnika Iloka i 20.000 stanovnika Vukovara u Srbiju; i prisilno premeštanje unutar najmanje Hrvatske 2.500 stanovnika Erduta".

Stotine hrvatskih i drugih nesrpskih civila dugotrajno su zatvarani, premlaćivani, mučeni i ubijani, navodi tužilaštvo, a često su bili vođeni i na prisilni rad.

Prema nesrbima su vlasti kojima je na čelu bio Hadžić, po optužnici, uvodile diskriminantivne mere, kao što su ograničavanje slobode kretanja; smenjivanje sa rukovodećih položaja u lokalnim institucijama.

Hadžić je bio u bekstvu od maja 2004, neposredno pošto je tužilaštvo Tribunala dostavilo optužnicu vlastima u Beogradu. Tadašnja glavna tužiteljka Karla Del Ponte je zatim, na konferenciji za štampu u Hagu, prikazala fotografije Hadžića kako beži iz svoje kuće u Novom Sadu.

Tužiteljka je sugerisala da je neko iz vlasti dojavio Hadžiću da pobegne, zato što je optužnica protiv njega podignuta.

Hadžić je poslednji, 161. optuženi koji će se naći u pritvoru Tribunala u Sheveningenu. Do sada su okončani postupci protiv 125 optužena - 64 su osuđena, 12 ih je oslobođeno.

Kazne su do sada izdržala 32 osuđena. Trojica optuženih, među kojima i Slobodan Milošević, umrla su tokom suđenja.

Na izdržavanju kazne u jednoj od oko 15 evropskih zemalja je 25 osuđenih, a na prebacivanje na izdržavanje kazni čekaju njih četvorica.

Tribunal je postupke protiv 13 optuženih ustupio nacionalnim pravosuđima u Srbiji, BiH i Hrvatskoj. U toku su postupci protiv 36 optuženih.

Vest o hapšenju Gorana Hadžića preneli su svi svetski mediji, a kako su samo hapšenje prokomentarisali brojni domaći i strani političari pogledajte ovde.
Pogledaj vesti o: Uhapšen Goran Hadžić,   Goran Hadžić

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...