Izvor: Radio 021, 04.Jul.2020, 13:33
Srbija bi mogla da uvede kvote na čelik Turskoj i Belorusiji
Vlada Srbije pokrenuće postupak za utvrđivanje toga da li se u našu zemlju prekomerno uvozi građevinski rebrasti betonski čelik u šipkama, što može da dovede do ozbiljne štete u domaćoj industriji.
Posle ovoga moglo bi da usledi uvođenje dažbina ili kvota, kao mere za zaštitu od prekomernog uvoza, koji je porastao za oko 50 odsto u odnosu na 2015. godinu.
Da li je do ovog prelivanja na srpsko tržište došlo delom zbog uvođenja kvota na uvoz čelika u Evropskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << uniji ili zbog nečeg drugog, ostaje da utvrdi Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija. Ukoliko se ustanovi i da je domaća industrija pretrpela štetu, ono može da predloži vladi kratkoročnu meru, povećanje dažbine ili dugoročno uvođenje kvote koja je u visini prosečnog uvoza u poslednje tri godine na uvoz rebrastog betonskog čelika u šipkama iz Belorusije iz Turske (jednog od najvećih svetskih proizvođača čelika).
Baš kao što je prošle godine Evropska unija uvela kvote na određene vrste čelika Srbiji, Turskoj, Belorusiji i svim državama koje nisu njene članice.
Firma iz Sremske Mitrovice "Metal fer stil", koja je jedini proizvođač ovog proizvoda u zemlji, dostavila je dovoljno dokaza da se uvoz posmatranog proizvoda ubrzano povećava u apsolutnim i relativnim vrednostima u odnosu na domaću proizvodnju, što predstavlja pretnju od ozbiljne štete domaćoj industriji, navedeno je u odluci Vlade Srbije o pokretanju postupka.
Uvoz ovog građevinskog materijala je povećan, kako piše u tom dokumentu, usled nepredviđenih okolnosti, a naročito zbog trgovinskih mera koje kontinuirano donosi veliki broj zemalja, što dodatno stvara opasnost za preusmeravanje trgovinskih tokova prema Srbiji, kao alternativnom tržištu.
Goran Rodić, potpredsednik Građevinsko inženjerske komore Srbije, podržava odluku vlade da zaštiti jedinog proizvođača ovog materijala u našoj zemlji.
– Potrebe za ovim materijalom mere se desetinama hiljada tona. Proizvođač iz Sremske Mitrovice uvozi repromaterijal iz Italije i proizvodi rebrasti betonski čelik u šipkama po standardima Evropske unije. Neplanskim uvozom gušimo domaću proizvodnju, koja je motor privrede. Treba je zaštititi i uvesti mere za ograničenje uvoza, naravno ukoliko se domaći proizvod prodaje po razumnim cenama. Kroz ovu pandemiju kovida 19 smo naučili koliko je bitno imati domaću proizvodnju. Uvoziti treba samo ono što je neophodno – kaže Rodić za Politiku.
Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, rebrasti betonski čelik najviše je uvožen iz Bosne i Hercegovine i Grčke, a u 2018. i 2019. je naglo porastao uvoz iz Belorusije, kao i iz Turske. Uvoz ovih čeličnih šipki je kontinuirano rastao i u 2019, a u odnosu na 2015. uvoz je porastao za 46,88 procenata. Nadležni su primetili nagli i iznenadni rast uvoza posebno iz Belorusije u prošloj godini u odnosu na 2016. za 780,35 odsto. Iz Turske je prošle godine, u odnosu na 2015. taj rast čak 4482,65 posto.
Potrošnja betonskog čelika u Srbiji kontinuirano se povećava, ali se udeo domaćeg proizvođača i pored velikih investicija održava na približno istom nivou, umesto da raste, pa su od povećane tražnje znatno veću korist imali uvoznici, navodi se u dokumentu.
Zalihe domaćeg proizvoda su u stalnom porastu, a od 2017. do 2019. godine zabeležen je enormni porast u apsolutnom iznosu za 437,4 procenata, što prema oceni nadležnih, ukazuje na nemogućnost izvoza na tradicionalna tržišta, otežanu prodaju na domaćem tržištu i veliku opasnost od nastanka ozbiljne štete za domaćeg proizvođača.
Uvozna cena čeličnih rebrastih šipki iz Turske i Belorusije značajno je niža u odnosu na ostale cene iz uvoza i cenu domaćeg proizvođača iz Sremske Mitrovice, koji je radi očuvanja tržišnog udela morao da smanjuje svoju prodajnu cenu, što je, uz povećanje troškova prodate robe, dovelo do pada profitabilnosti. Povećan uvoz može da ugrozi ovu inače najveću domaću grinfild investiciju i da dovede do otpuštanja radnika.
U Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija za Politiku kažu da uvozna cena iz zemalja iz kojih je uvoz naglo rastao bila za 10 do 20 odsto niža od cena na tržištu.
– Postupak koji pokrećemo podrazumeva ispitivanje da li je uvoz posmatranog proizvoda povećan i da li je napravio štetu ili preti da napravi štetu domaćoj industriji, sličnog ili istog proizvoda. Ova mera nije mera protiv ne fer trgovine već mera za prilagođavanje domaće industrije novonastaloj situaciji u kojoj ima zakonskih mogućnosti da se zaštiti – objašnjavaju u ministarstvu i kažu da je procena štete rezultat istrage koja može da traje i do godinu dana.
Autor: Politika
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
