Izvor: Blic, 09.Avg.2015, 16:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EKSKLUZIVNO Najsurovija fotografija nacističkih zločina u Srbiji skrivana 70 godina
Svedočanstva o borbi protiv nacista u kojoj su stradali mnogi ravnogorci, kao što je kapetan Miloš Gagić (32), i dalje su nepoznata i skrivena od šire javnosti.
Miloš Gagić (obeležen sa X), Miodrag Kostić (obeležen sa O), učitelj u selu Velika Drenova, i njihova tri saborca čija su tela izložili nacisti u Trsteniku kao opomenu. Imena ostalih nisu poznata
Dokaze o Gagićevom junaštvu u prvom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pokretu otpora porobljenju Evrope u Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini (JVO), pod komandom Dragoljuba Draže Mihailovića, pronašao je u zaplenjenoj arhivi Gestapoa istraživač Ratko Leković.
U toj arhivi su i tri fotografije koje “Blic” objavljuje posle 70 godina skrivanja. Među njima je jedna od najsurovijih fotografija nacističke odmazde u Srbije na kojima se vide izložena tela Gagića i njegovih saboraca.
Gagić, rodom iz Kladova, nakon završene Vojne akademije aprila 1929. u Beogradu služi kao pešadijski potporučnik. Od 1930. pohađa pilotsku školu u Novom Sadu i 1935. postaje instruktor letenja. Napušta aktivnu vojnu službu i radi kao pilot.
Šalju ga kao ilegalca u Beograd da prikuplja podatke o nacistima. Nemci dobijaju dojavu od Ljotićevaca da je pripadnik JVO i 12. decembra 1941. hapse ga srpski agenti i istog dana predaju Gestapou.
Držali su ga zavorenog i mučili sve do 3. marta 1942. U dokumentaciji Gestapoa stoji da je negirao bilo kakvu povezanost sa pokretom otpora i da ništa nije odao i pored mučenja.
Pušten je uz obrazloženje “ne može biti dokazano ni jedno kažnjivo delo”. Nastavlja da obaveštajne podatke dostavlja komandantima JVO.
Zaštitio suprugu
Miloš Gagić na saslušanju u Gestapou nije otkrio ni da se oženio neposredno pre hapšenja sa Milenom Lelom Čuturilo, kako je ne bi ugrozio. Zabeleženo je i da je iz Beograda u poslednji čas, uspeo da izvuče svoju suprugu, koju je Gestapo hteo da uzme kao taoca. Neposredno posle njihovog bekstva agenti Gestapoa pretresaju njihov stan u Ulici Bosanska 11/2 i pronalaze nekoliko fotografija koje su posvedočile da imaju posla sa, kako su zabeležili, “opasnim DM (Draža Mihailović) banditom”.
Krajem 1942. Gagić se uz pomoć svojih obaveštajnih veza zapošljava se u rudniku “Jankova klisura” kod Blaca, gde uspostavlja ilegalnu mrežu.
Zahvaljujući njegovoj organizaciji u noći između 3. i 4. aprila 1943. ovaj rudnik su razorili ravnogorci. Gestapo je počeo da ga traži, ali nije uspevao da mu uđe u trag, iako je delovao po celoj Srbiji.
Kao kapetan vodi Župsku brigadu Rasinskom korpusa JVO u više bitaka sa nacistima o čemu su građani Rasine spevali pesme.
Bio je jedan od glavnih aktera najvećeg sukoba ravnogoraca i ljotićevaca 25. avgusta 1943, kod Stopanje, blizu Trstenika. Ljotićevcima su pomagali Nemci i Bugari.
U ovoj bici poginulo je 12 četnika (14 ranjenih i 3 nestala) i čak 157 ljotićevaca (84 ranjenih). Ranjen je i zloglasni ljotićevski komandant Marisav Petrović koji je učestovao u Kragujevačkom streljanju.
Kapetan Gagić, kako je zabeleženo, gine je smrću junaka - predvodeći svoju brigadu u jurišu ispred svih. Nemci dolaze do njegovo tela, i još četvorice njegovih poginulih saboraca.
Prema rečima istraživača Lekovića sudbina kaptana Gagića je samo jedna od mnogih pripadnika JVO koji su dali život za slobodu.
- Ti ljudi se uopšte i ne spominju, a kamoli da ih ima u udžbenicima ili da su im podginuti spomenici - navodi Leković, koji je u arhivi Gestapoa pronašao podatke o stradanju brojnih ravnogoraca, što će pretočiti u knjigu.
.jpg)
