Izvor: RTS, 13.Okt.2019, 18:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neko igra do sedam, neko do 10 poena... Na grend slemovima različita pravila
Želja da se tenis učini bržim, atraktivnijim i "gledljivijim" novim generacijama koje ne provode previše vremena pred ekranima, pojavila se mnogo ranije nego što i možemo da se setimo. Međunarodna teniska federacija (ITF) započela je početkom veka "korak u budućnost" koji, uz periode intenzivnijih akcija, ali i pauza, traje i dalje.
Inicijative >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << za novim pravilima za ubrzavanje tenisa počele su još davne 2001. godine, kada je na Australijan openu, za mečeve mešovitog dubla, uveden super taj-brejk umesto trećeg, odlučujućeg seta.
Čelni ljudi "belog sporta" nisu nameravali neke ozbiljnije promene sve do sredine prošle decenije, kada su kolege iz Teniske asocijacije profesionalaca (ATP) počele da svoje ideje implementiraju u teniska pravila.
Odmah treba napraviti razliku da postoje tri krovne organizacije – ITF je nadležan za grend slemove, ATP za muški, a VTA za ženski tenis. Zbog toga pojedina pravila mogu da se razmimoilaze, ali je generalno uvek dubl konkurencija bila ta na kojoj su vršeni "eksperimenti".
Tako je 2006. godine uvedena inicijativa da i u mečevima koji se igraju na dva dobijena seta, umesto trećeg seta, igra produženi taj-brejk.
Vremenom je novo pravilo uzelo maha i sada se muški i ženski dubl, kao i miks, na velikom broju turnira igraju u takvom formatu. Među njima su neki grend slemovi (sem Vimbldona), mastersi i takmičenja iz premijer-mandatori kategorije (pandan masters seriji u ženskoj konkurenciji).
Logičan sled događaja zbog izuzetno dugih mečeva na četiri najveća turnira, a tu se posebno izdvaja okršaj Džona Iznera i Nikole Maua sa Vimbldona 2011, bio je da se probije i GS barijera, kada su u pitanju mere za skraćivanje mečeva.
Razloga za to su dva – prvi je već navedena strukturna promena publike koja ne želi previše da se zadržava na istom sadržaju, a druga je izvesno važnija – bezbednost samih igrača.
Zbog izmena koje su usledile imamo zanimljivu situaciju da na svakom grend slemu imamo različita pravila za odlučujući set singla:
– Australijan open je od 2019. uveo taj-brejk do 10 poena ako je rezultat u petom setu 6:6 u gemovima.
– Rolan Garos je jedini grend slem koji nema 13. gem u odlučujućem delu, već se igra dok neko ne napravi prednost od dva gema.
– Vimbldon je takođe od ove sezone ograničio trajanje mečeva, najviše zbog spomenutog duela Iznera i Maua koji je trajao tri dana, odnosno 11 sati i pet minuta. Taj-brejk do sedam poena igra se kada se u petom setu dođe do rezultata 12:12 u gemovima. Prvi takav slučaj desio se u sada već epskom finalu u kojem je naš Novak Đoković savladao Rodžera Federera.
– Ju-Es open već duže vremena ima pravilo o taj-brejku do sedam poena, pri rezultatu 6:6 u odlučujućem setu.
Njujork je bilo mesto gde je uveden i takozvani "shot clock", odnosno sat koji meri vreme između dva poena.
Teniserkama i teniserima u početku je više smetalo skraćivanje pauza, posebno posle dugih i iznurujućih poena, ali su se vremenom navikli da od trenutka završetka poena do sledećeg servisa imaju samo 25 sekundi.
Ponovo, zbog tradicije, jedino na Vimbldonu ne postoji ovo pravilo.
Treba napomenuti i uvođenje novih formata koji služe kao lakmus papir za sve promene koje su u planu, pretežno iz ATP-a. Najočigledniji primer je NextGen završni turnir za igrače mlađe od 21 godine na kojem se setovi igraju do četiri dobijena gema i ne postoji nec i kad loptica pri početnom udarcu zakači vrh mreže.
Dobili smo Lejver kup, takmičenje u vlasništvu Roda Lejvera i Rodžera Federera, kao i reformu najvećeg ekipnog takmičenja u istoriji tenisa – Dejvis kupa.
Reformator je niko drugi do štoper Barselone Đerar Pike, a opširnije o tome možete pročitati OVDE.
U januaru će biti igran i premijerni ATP kup na kojem će našu zemlju predstavljati Novak Đoković i Dušan Lajović, a izvesno je da će i u 2020. biti nastavljena tendencija da se tenis dodatno ubrza.
Promene nas tek očekuju.
Nikola Đukić (NikolaDjukic43)
.jpg)
