Izvor: Blic, 21.Okt.2017, 21:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GODIŠNJE DRŽAVI UZMU 50 MILIONA EVRA NIS je najprofitabilnija kompanija, ali uz pomoć perfidnih metoda
Naftna industrija Srbije skinula je sa pobedničkog trona “Telekom” i posle jednogodišnje pauze, sa neto dobitkom od 16,1 milijardu dinara, u 2016. godini ponovo izbila na prvo mesto na listi najprofitabilnijih srpskih kompanija.
Zlobnici bi rekli da je lako biti šampion u zemlji koja vam je omogućila mnoge benefite, uključujući i umanjenja davanja za državnu kasu, od kojih konkurenti nisu pošteđeni. Reč je pre svega o privilegovanoj rudnoj renti od tri umesto sedam >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zakonskih procenata, oslobađanja od ekološke takse na maziva, ali i pribegavanju praksi da se država zakida perfidnom metodom, odnosno da se otpuštanjem stalno zaposlenih angažuju radnici na lizing, kojima su plate, samim tim i doprinosi, i trostruko manji. Sve u svemu, ako bi se sve ovo obračunalo, u kasi NIS-a bi bilo manje bar šest milijardi dinara, što bi onda ovu kompaniju, skinulo sa trona najuspešnije srpske firme.
Da je to tako, potvrđuju činjenice koje govore da NIS po osnovu rudne rente uplaćuje godišnje oko 1,4 milijarde dinara, umesto 3,3, koliki bi bio iznos da plaća zakonskih sedam odsto. Pored toga, ova kompanija zbog neplaćanja ekološke kase, zakida državu godišnje za 1,5 miliona evra, a to ostaje u njihovoj kasi. Ono što je takođe čini bogatijom od drugih su znatno manja izdvajanja za plate i doprinose na zarade jer angažuje ljude na lizing, koje plaća 25.000 dinara umesto 78.000, kolike su plate stalno zaposlenih.
Ali takve analize u izveštaju Agencije za privredne registre nema, već postoji samo šturo zapažanje da je do ovakvog profita NIS između ostalog stigao značajnim smanjenjem troškova. O kakvim troškovima je reč nije se detaljisalo, ali ono što se iz cifara APR može naslutiti, to je da je i novi menadžment pribegao receptu starog, odnosno uštede napravio otpuštanjem stalno zaposlenih. Tako ih na kraju 2016. ima samo 3.891, što je tri puta manje od nekadašnjih 11.000, koliko ih je radilo do 2012. godine, pre primene socijalnog programa “Gaspromnjefta”. I dok se iz godine u godinu smanjuje broj stalno zaposlenih, raste broj onih koji se angažuju preko lizing kompanija, pa ih je na kraju 2016. bilo oko 5.500, što je 1.000 više nego 2015. godine.
Izvor “Blica” iz NIS tvrdi da i pored privilegija koje država omogućava, dobit ali i poslovni prihodi kompanije se smanjuju iz godine u godinu.
- To ukazuje da se kompanija loše vodi jer da nije povlašćenog položaja, dobit bi bila znatno manja. Zahvaljujući povlašćenom položaju oko rudne rente, neplaćanju ekološke takse, ali i zakidanju države na doprinosima, uštedi se najmanje šest milijardi dinara. Da nije toga, mi ne bismo imali dobit od 16, već bi ona bila ispod 10 milijardi dinara, pa bi nas “Telekom” prestigao. Treba da se zna da je NIS najveću dobit zabeležio 2013. godine, 48,3 milijarde dinara, a do nje je došao otpuštanjem nekoliko hiljada radnika putem socijalnog programa. Ona se od tada topi, pa je 2014. godine, u kojoj je opet došlo do otpuštanja, dobit spala na 27,8 milijardi dinara. U 2015. ona je bila 15 milijardi, slično kao i 2016. godine - kaže naš sagovornik.
On dodaje da, iako je dobit na kraju 2016. godine, nešto veća nego 2015. poslovni prihodi su manji.
- To je i jedan od razloga za smenu Kirila Kravčenka jer je na kraju prošle godine zabeleženo 177,9 milijardi prihoda, što je za 11 odsto manje nego 2015. godine. Recept koji se u NIS primenjuje kako bi se uvećala dobit je smanjenje broja zaposlenih i zakidanje države. Ako bi se to primenilo na EPS, recimo, njegova dobit bi bila veća bar za pet milijardi dinara, pa bi sa četvrtog skočio na drugo mesto u Srbiji. EPS je hendikepiran, jer za razliku od NIS, plaća duplo skuplju rudnu rentu. Pored toga, on plaća i ekološku taksu, pa mu i to umanjuje novac u kasi - kaže naš izvor.
Šta bi bilo kada bi EPS imao privilegije kao NIS
Stručnjaci tvrde da su privilegije NIS prevelike i da im vlast omogućava da se ponašaju kao država u državi.
- Ako je suditi po brojnim benefitima koje NIS ima, njegova dobit bi morala da bude znatno veća. Nejasna su odricanja države na sopstvenu štetu, što je ispoljeno kroz mnoge aspekte, od rudne rente do načina na koji se eksploatišu resursi. Moje pitanje je šta bi bilo sa državnom kasom kada bi se plaćanja državnih nameta oslobodili EPS ili neka druga kompanija? Ko bi pokrio taj novac - pita Dragan Dobrašinović iz Koalicije za javni nadzor finansija.
Pogledaj vesti o: Telekom Srbija
.jpg)
