Izvor: NoviMagazin.rs, 04.Okt.2020, 11:24

Delimični rezultati: Ne za nezavisnost testno prevladalo na referendumu u Novoj Kaledoniji

Ne nezavisnosti tesno je prevladalo na danas održanom referendumu u Novoj Kaledoniji, francuskom arhipelagu u južnom Pacifiku, sa 53 odsto glasova, pokazuju delimični rezultati na osnovu 70 odsto prebrojanih glasova, javio je Visoki komesarijat.

Broj onih koji su glasali za nezavisnost te teritorije je porastao u odnosu na sličan referendum održan 2018. godine.

Na prvom referendumu održanom 4. novembra 2018. "ne" je pobedilo sa 56,7 odsto u odnosu na 43,3 odsto >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << koliko je bilo za samostalnost. Taj razmak se izgleda suzio na današnjem referendumu prema delimičnim rezultatima.

Izlaznost na referendumu je bila 85,85 odsto.

Danas se glasalo o budućnosti arhipelaga istočno od Australije i njegovih 270.000 stanovnika, uključujući i urođenike Kanake, koji su nekada patili od stroge politike segregacije, i potomke evropskih kolonizatora.

Referendumsko pitanje je bilo "da li želite da Nova Kaledonija stekne puni suverenitet i postane nezavisna?", a pravo glasa imalo je više od 180.000 ljudi.

Veliki redovi obeležili referendum o nezavisnosti u Novoj Kaledoniji

Glasači u Novoj Kaledoniji izašli su danas u velikom broju da odluče na referendumu da li će taj arhipelag u Južnom Pacifiku postati nezavisan od Francuske i prekinuti veze uspostavljene sredinom 19. veka.

Glasanje je ključno za određivanje budućnosti arhipelaga istočno od Australije i njegovih 270.000 stanovnika, uključujući i urođenike Kanake, koji su nekada patili od stroge politike segregacije, i potomke evropskih kolonizatora.

Referendum o nezavisnosti deo je tridesetogodišnjih napora za dekolonizaciju čiji cilj je da se smire napetosti na arhipelagu između Kanaka koji traže nezavisnost i stanovnika koji žele da ostanu deo Francuske.

Referendumsko pitanje je "da li želite da Nova Kaledonija stekne puni suverenitet i postane nezavisna?", a pravo glasa ima više od 180.000 ljudi.

Glasačka mesta zatvorena su u 18.00 po lokalnom vremenu (9.00 jutros po centralnoevropskom vremenu), a rezultati se očekuju kasnije danas.

U Noumei, glavnom gradu, dugi redovi ljudi čekali su na suncu nekad satima da daju svoj glas. Gotovo 80 upisanih je glasalo do sat pre zatvaranja birališta, prema navodima francuskog Ministarstva za prekomorske teritorije.

Širom arhipelaga moglo se čuti sviranje automobila, glasno radovanje na ulicama dok su neki mahali zastavama za nezavisnost u opuštenoj atmosferi.

Pokret FLNKS koji predvodi kampanju za nezavisnost pozvao je svoje pristalice da ostanu "mirni i da pokazuju poštovanje".

Ako se glasači opredele za nezavisnost prelazni period će odmah početi tako da arhipelag može da se pripremi za svoj budući status. Ako ne, Nova Kaledonija će ostati francuska teritorija.

Pre dve godine 56,4 odsto glasača koji su učestvovali u sličnom referendumu opredelilo se da zadrži veze regiona sa Parizom, udaljenim 16.000 kilometara.

Oba referenduma su konačni koraci procesa koji je počeo pre 30 godina posle višegodišnjeg nasilja između aktivista Kanaka koji su za nezavisnost i onih koji žele da ostanu deo Francuske,samim tim i deo Evropske unije, sa građanima koji zadržavaju francusko državljanstvo.

Mirovni sporazum između suprotstavljenih strana postignut je 1988. godine a deceniju kasnije, Numejskim sporazumom Nova Kaledonija dobila je političku moć i široku autonomiju i predviđena su tri referenduma o statusu do 2022. godine.

Aktivisti za nezavisnost žele da sve suverene moći, uključujući pravosuđe, policiju, vojsku, valutu i ​​spoljne odnose, budu prenete iz Francuske u Novu Kaledoniju.

Referendum je dugo planiran i usredsređen je na lokalna pitanja, ali dolazi u trenutku kada je nasleđe kolonijalizma pod novom lupom na globalnom nivou posle protesta poslednjih meseci protiv rasizma koji su inspirisani pokretom "Crni životi su važni" u Sjedinjenim Državama.

Nastavak na NoviMagazin.rs...

NoviMagazin.rs: Makron izrazio zahvalnost zbog glasanja u Novoj Kaledoniji