Izvor: RTS, 15.Avg.2022, 06:01
U Italiji sve više starijih, a sve manje dece – situacija dovedena do ekstrema
Stanovništvo Italije je sve starije, a posledice toga su različite – među njima je i smanjenje broja radno aktivnih građana. Istraživanja pokazuju da će za dvadeset godina Italijana između 15 i 64 godine biti oko sedam miliona manje, dok će broj osoba ispod 15 godina i onih preko 64 biti 3,8 miliona više.
Istraživanje Fondacije "Di Vitorio", koja analizira posledice demografskog opadanja na tržište rada pokazalo je se u Italiji rađa sve manje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << dece, dok je starija populacija sve brojnija.
Po rečima predsednika Fondacije Fulvija Famonija, broj osoba koje po godinama ulaze u kategoriju radno aktivnih, od februara 2020. do maja 2022. smanjene su za oko 600.000.
U februaru 2020. bilo 22,341 milion zaposlenih, a u maju ove godine 22,293 miliona.
Stopa zaposlenosti u februaru 2020. je bila 59 odsto, a u maju ove godine 59,8 odsto.
Generalni sekretar sindikata "Cgil" Tanja Skaketi izjavila je da nije reč o jednostavnim brojevima koji pokazuju demografski pad već o vrlo zabrinjavajućem podatku, te bi upravo sada, dok je predizborna kampanja u toku, trebalo diskutovati o merama koje će dovesti do podizanja nataliteta.
Istraživanja ukazuju i na to da bi do 2050. godine, ukoliko se nastavi ovim ritmom, Italija mogla da izgubi pet miliona stanovnika, a samo jedna od dve osobe bi bila radno aktivna, 52 odsto bi imalo između 20 i 66 godina i upravo su oni ti koji treba da brinu o osobama mlađim od 20 godina (16 odsto) kao i o proizvodnji adekvatnih resursa za izdržavanje i asistiranje penzionerima (32 odsto).
Broj novorođenih bi do 2050. bio smanjen na 298.000. To su naime podaci "Istata", italijanskog instituta za statistiku. U Italiji je prisustvo mladih smanjeno na nivo koji će planeta videti tek sa napredovanjem 22. veka.
Rast broja stanovnika u Africi i AzijiU drugoj polovini prošlog veka, broj ljudi na planeti je porastao sa 2,5 milijardi na 6,1 milijardu. Ukoliko posmatramo evoluciju naše vrste došlo je do porasta broja stanovnika na 2,5 milijardi tokom pedesetih godina dok se stanovništvo uvećalo za 1,4 puta za samo pola veka.
Nikada pre toga u prošlosti nije došlo do takvog demografskog rasta, a najverovatnije se neće desiti ni u budućnosti.
Organizacija Ujedinjenih nacija je 2019, na World Population Prospects-u, ukazala je na izvesnost da će do 2050. godine planeta imati 9,7 milijardi stanovnika, dok će ih prema predviđanjima 2100. godine biti ispod 11 milijardi.
Iako je tačno da nas nikada nije bilo više i da će, još neko vreme, broj ljudi na planeti nastaviti da raste, uz sve posledice koje to sa sobom nosi, poput iskorišćavanja resursa i uticaja na opšte zdravlje planete, doprinos rastu stanovništva različitih zemalja je u kontinuiranom padu.
Naime, povećava se broj zemalja koje doživljavaju smanjenje broja stanovnika dok se smanjuje broj onih u kojima se povećava natalitet. Skoro polovina rasta međunarodne populacije do 2050. godine zabeležiće se u Africi i Aziji. Istovremeno je sve veći broj zemalja koje imaju najveći broj stanovnika starijih od 65 godina.
Godine 1950. procenat ljudi starijih od 65 godina bio je 5,1 odsto svetske populacije, dok je incidenca mlađih od 15 godina bila 34,3 odsto. Na kraju ovog veka očekuje se da će prvi porasti za preko 22 odsto, dok će drugi pasti ispod 18 odsto.
U Italiji situacija dovedena do ekstremaS obzirom na ovaj globalni trend, Italija se pozicionira među zemlje u kojima je ova situacija dovedena do ekstrema.
Naime, u Italiji su ljudi koji imaju preko 65 godina već dostigli procenat koji će svet imati na kraju veka. Povrh svega, broj mladih sveden je na nivo koji će planeta dostići tek kasnije u 22. veku: prema podacima Italijanskog Instituta za statistiku "Istat" danas je Italijana mlađih od 15 godina 13,2 odsto.
Na starenje stanovništva utiču dva faktora: produžavanje prosečnog životnog veka pojedinaca ali i smanjenje nataliteta. Tu je i vrlo mali broj dece po porodicama, 1,32 što dovodi do demografske neravnoteže.
S druge strane, sa produžavanjem prosečnog životnog veka, troškovi starenja su u Italiji mnogo značajniji, jer se aktivno stanovništvo progresivno smanjuje (minus 6 miliona od danas do 2050. godine, kako pokazuje najnoviji godišnji izveštaj "Istata"), ali i zato što je socijalna potrošnja već neuravnotežena u odnosu na penzije i javno zdravstvo, jer se malo ulaže u politike dugoročne edukacije kao i u podršku dugom i aktivnom životnom veku, s obzirom na to da se gube dinamični i kvalifikovani mladi ljudi koji odlaze u zemlje u kojima se više vrednuje ljudski kapital.
Uz sve to, žene sve ređe rađaju decu jer su zabrinute za gubitak posla u momentu kada postanu majke. Takođe, u Italiji se imigracija smatra problemom, a ne dodatnom vrednošću koja omogućava zemlji da nastavi sa radom u sektorima u kojima sami Italijani više ne žele da rade.
.jpg)
