Izvor: Blic, 20.Jan.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Švajcarci nude biznis sa gradskim đubretom
Švajcarska je uputila ponudu Napulju da njihov otpad preradi u svojim postrojenjima i ukoliko pregovori dve zemlje budu tekli po planu, izvoz smeća bi mogao da počne već u februaru.
Napulj, italijanski grad koji je svetsku slavu stekao kao domovina jedne „vrste u izumiranju" - sjajnih operskih tenora, puni ovih dana stranice svih velikih evropskih listova iz sasvim drugog razloga - zatrpan je tonama i tonama đubreta, uvalivši se u nevolju iz koje se još >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne vidi izlaz. Nakon što su se građani Sardinije, koja je jedina ponudila pomoć, oštro suprotstavili nameri da se napuljsko smeće deponuje na ovom ostrvu, alpska država Švajcarska ponudila je da otpad preradi u svojim postrojenjima. Ukoliko pregovori dve zemlje budu tekli po planu, izvoz smeća bi mogao da počne već u februaru. Ovaj vid izvoza nije nepoznat Napulju i pokrajini Kampanja. „Prljavi eksport" započeo je još pre sedam godina, aprila 2001. godine, kada je guverner pokrajine Kampanja, Antonio Basolino, u pomoć pozvao nemačku pokrajinsku vladu Severne Rajne Vestfalije koja je oberučke prihvatila da u svojim neiskorišćenim kapacitetima odlaže napuljsko smeće. Od tada vozovi kompanije „Ekolog", filijala italijanske železnice, u unosnom prekograničnom transportu svakodnevno prebacuju italijansko smeće za Nemačku. Samo pod zaštitom anonimnosti jedan menadžer „Ekologa" potvrdio je da danas put zapada svakodnevno krenu dve kompozicije sa po 22 vagona kućnog otpada. To je 500 do 600 tona smeća po vozu i 1.000 tona po danu, što Italiju svakoga dana košta i do 200.000 evra.
Jedan od poslovnih partnera u Nemačkoj je i firma „Remondis" iz Linena, koja predstavlja najveće privatno postrojenje za odlaganje smeća. Njihov portparol Mihael Šnajder je jednako diskretan kao i njegov italijanski poslovni partner iz „Ekologa" i kaže za nemački nedeljnik „Špigl" da je isporučena količina smeća „daleko ispod 1.000 tona". I zapadnosaksonska firma za odlaganje i preradu otpada „WEV" je, takođe, već sedam godina u ovom poslu, a 2005. godine je u Lajpcigu otvorila najveće mehaničko-biološko postrojenje za preradu otpada. Za eksploataciju tih novih kapaciteta isporuke iz Napulja su ovoj firmi došle kao „kec na deset", dok poslovođa Ginter Leman insistira da pored poslovne komponente treba istaći i pomoć koju su time ukazali Napulju.
Dok jedni na ovu vrstu italijansko-nemačke saradnje gledaju kao na dodatni unosni „poslić", dotle građani Napulja trpe i ispaštaju. Rešenje napuljskog problema po svemu sudeći je i dalje jako daleko, a premijerova obećanja da će jednom za svagda rešiti problem odlaganja smeća ostaće za sada puke parole.
.jpg)
