Izvor: Vesti-online.com, 19.Sep.2017, 20:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Španiju trese duboka ustavna kriza (1): Ranjena kraljevina u strahu

Katalonci bi trebalo da 1. oktobra odluče da li su za nezavisnost ili ostanak unutar Kraljevine Španije. Najavljeni referendum izaziva veliku pažnju i ne samo u Španiji, jer bi moguća promena granica mogla da izazove domino efekat i u drugim zemljama, tim pre što španski Ustav ne dopušta mogućnost izdvajanja provincija.

Koreni katalonskog nacionalizma su duboki i datiraju zapravo od samog osnivanja Katalonije. Brak iz 1150. godine između Petronilje, kraljice Aragona, i >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Ramona Berengera Četvrtog, grofa Barselone, formirana je dinastija regiona Aragon i Katalonije, što se smatra prvom katalonskom državom koja je trajala sve do 1714. godine kada kralj Filip Peti uspeva da ratom ujedini Španiju.

Od tada je čitav niz španskih kraljeva pokušao da pre svega nametanjem jezika izbriše katalonski identitet i drži u pokori naciju, ali u tome vekovima nisu uspevali, ma koliku silu primenjivali.

Konačno Španija od sile odustaje 1931. kada je formiran Đeneralitet, autonomna vlada Katalonije koja i danas funkcioniše. Jedini prekid bio je tokom fašističke diktature Fransiska Franka, između 1938. i 1975. godine, a rad je obnovljen dve godine posle smrti Franka.

Ideja o nezavisnosti Katalonije nije nova. U različitim varijantama je proglašavana 1641, 1873, 1931. i 1934. godine, ali je samo prvi pokušaj bio nameran u formiranju istinski nezavisne države, a svi ostali su bili pokušaji da se isposluje nekakva autonomija unutar Iberijske federacije, odnosno Kraljevine Španije.

Šef katalonske vlade Karles Pudždemon izjavio je da ne bi prihvatio da napusti tu funkciju zbog insistiranja da se održi referendum o nezavisnosti španske pokrajine, uprkos stavu centralne vlade u Madridu.

- Ne mogu da prihvatim ni na koji način suspenziju mojih dužnosti - rekao je Pudždemon, odgovarajući na pitanje da li je spreman da bude smenjen s te funkcije.

Pozivi za osamostaljenje su uvek postojali, ali su to bili minorni manjinski pokreti. Independistička ideja jača u poslednjoj deceniji, tačnije od 2006. godine kada je Ustavni sud Španije odbio da se saglasi sa novim Statutom Katalonije, kojim je predviđena još šira autonomija provincije od one koju sada uživa. Od 2010. godine na vlasti u Kataloniji su otvoreni separatisti, a i sadašnja vladajuća koalicija nosi ime Zajedno za - da. Istina, sve su to manjinske vlade, ali su sve i obećale referendum o nezavisnosti.

Kako bi opipali puls naroda katalonska vlada je između 2009. i 2011. godine održala tri neformalna referenduma. Izlaznost je bila vrlo mala, tek oko 30 odsto birača, a od toga je 96 odsto bilo "za" nezavisnost, a samo 2,3 odsto "protiv". To je bilo dovoljno da se krene u proceduru koja bi trebalo da bude krunisana referendumom 1. oktobra 2017. godine, a što je proizvelo duboku ustavnu krizu u Španiji. Đeneralitet se nije pokolebao ni uprkos tome što nije dobio nikakvu međunarodnu podršku za referendum u Evropi.

Nastavak na Vesti-online.com...