Izvor: Vostok.rs, 17.Dec.2019, 11:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nuklearni štit Rusije: 60 godina Strateških raketnih snaga Ruske Federacije
Oružane snage Ruske Federacije obeležaju 17. decembra 60 godina od osnivanja Strateških raketnih snaga.
Praznik je uspostavljen na osnovu dekreta predsednika Rusije od 10. decembra 1995. godine "O uspostavljanju Dana strateških raketnih snaga i Dana kosmičkih snaga", a potvrđen je i dekretom predsednika Ruske Federacije od 31. maja 2006. godine "O uspostavljanju profesionalnih praznika".
17. decembra 1959. godine donesena je rezolucija Saveta ministara SSSR-a kojom se učvršćuje ranija odluka o stvaranju nove vrste oružanih snaga. Zbog toga se praznik obeležava 17. decembra.
Do 1995. godine, Strateške raketne snage slavile su svoj profesionalni praznik zajedno sa artiljerijom 19. novembra na Dan raketnih snaga i artiljerije, koji je utvrđen dekretom Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a od 17. novembra 1964. godine.
Poreklo Strateških raketnih snaga povezano je s razvojem domaćeg i stranog raketnog oružja, a potom i nuklearnog raketnog oružja, s poboljšanjem njegove borbene upotrebe. Materijalna osnova za formiranje Strateških raketnih snaga bila je stvaranje u SSSR-u novih grana odbrambene industrije - raketne i kosmičke industrije, kao i industrije nuklearne municije.
Dana 13. maja 1946. godine, Savet ministara SSSR-a usvojio je dekret „Pitanja mlaznog oružja“ o stvaranju raketne industrije u industriji i razvoju raketnog oružja. U ovom dokumentu rad na razvoju mlazne tehnologije određen je najvažnijim državnim zadatkom, a ispunjenje zadataka na njemu od strane svih ministarstava i organizacija kao prioritet.
Prve raketne jedinice stvorene u skladu sa uredbom bile su rezervne brigade specijalnih snaga Vrhovne komande (RVGK). Prva takva brigada formirana je u avgustu 1946. godine na bazi 92. gardijskog Gomeljskog minobacačkog puka. Bio je naoružan balističkim raketama dugog dometa.
Tokom 1946-1959. godine razvijeno je nuklearno raketno oružje, stvoreni su prvi uzorci vođenih balističkih raketa, formirane raketne formacije koje su mogle rešavati operativne zadatke u frontovskim operacijama i strateške zadatke u susednim teatrima vojnih operacija. 1959. godine Oružane snage SSSR-a imale su jednu vojnu grupu sa interkontinentalnim balističkim raketama, sedam brigada i više od 40 inženjerijskih raketnih pukova srednjeg dometa. Istovremeno, oko polovine inženjerijskih pukova bilo je deo Strateške avijacije.
Potreba za centralizovanom komandom snaga opremljenih strateškim raketama dovela je do organizacijske reforme i stvaranja novog vida oružanih snaga. 17. decembra 1959. godine, predsedništvo Centralnog komiteta CPSU je usvojilo rezoluciju „O uspostavljanju mesta komandanta raketnih jedinica u Oružanim snagama SSSR-a“ i rezoluciju Saveta ministara SSSR-a „O uspostavljanju mesta komandanta raketnih snaga u oružanim snagama SSSR-a“. U skladu sa ovim odlukama, uvedeno je mesto Glavnog komandanta Strateških raketnih snaga - zamenik ministra odbrane SSSR-a. Heroj Sovjetskog Saveza, glavni artiljerijski maršal Mitrofan Nedeljin, postavljen je za prvog komandanta raketnih snaga.
Stvaranje novog nezavisnog vida Oružanih snaga SSSR-a - Strateških raketnih snaga, bilo je od velikog političkog značaja, jer pre toga vrhovni komandant nije imao jedinstvenu strukturu za upravljanje strateškim nuklearnim raketnim oružjem.
Tokom perioda 1959-1965. godine raketne formacije i jedinice opremljene raketama srednjeg dometa i interkontinentalnim balističkim raketama sposobnim da rešavaju strateške zadatke Vrhovne komande u udaljenim geografskim oblastima i u bilo kom teatru operacija raspoređene su i postavljene na borbeno dežurstvo.
Neprekidno povećanje količine i kvalitativnih karakteristika raketnih sistema u službi doprinelo je uspostavljanju nuklearnog pariteta (ravnoteže) između SSSR-a i SAD-a do ranih 1970-ih. Međutim, rast sposobnosti na obe strane nije prestajao. U službi su se pojavljivale sve naprednije rakete, a mono-bojeve glave zamenjene su razdeljivim, te su projektili počeli nositi više bojevih glava. Sredinom osamdesetih godina počela je proizvodnja mobilnih interkontinentalnih balističkih sistema "Topolj", čije je stvaranje predstavljalo novi korak u obezbeđivanju tajnosti i neranjivosti strateških snaga. Tokom čitavog perioda postojanja SSSR-a, Strateške raketne snage činile su osnovu njegovih strateških snaga. Imale su većinu bojevih glava od 10 i više hiljada, koje je SSSR imao 1991. godine.
"Topolj M", foto: © RIA Novosti / Ramilь Sitdikov
Postignuta ravnoteža nuklearnih sila, promene u vojno-političkoj situaciji krajem osamdesetih i početkom devedesetih omogućile su preispitivanje i procenu uzaludnosti trke u naoružanju i zaključivanje Sovjetskog Saveza, a zatim Ruske Federacije, niza sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama o međusobnom smanjenju strateškog nuklearnog oružja.
Od 1992. godine započela je nova faza u razvoju Strateških raketnih snaga - Strateške raketne snage kao vrsta Oružanih snaga postale su deo Oružanih snaga Ruske Federacije. Stvoren je raketni sistem "Topolj M" pete generacije i stavljen na borbenu dužnost. 1997. godine Strateške raketne snage spojile su se sa Vojno-kosmičkim snagama i Snagama kosmičke i raketne odbrane. Od 1997. do 2001. godine, pored raketnih armija i divizija, Strateške raketne snage su uključivale i vojne jedinice, objekte za lansiranje i upravljanje kosmičkim letelicama, kao i raketne i kosmičke odbrambene formacije.
Od juna 2001. godine, Strateške raketne snage transformisane su iz oblika Oružanih snaga u dve grane oružanih snaga - Strateške raketne snage i Kosmičke snage.
Trenutno su Strateške raketne snage ogranak Oružanih snaga Ruske Federacije, glavna komponenta njenih strateških nuklearnih snaga. Namenjeni su nuklearnom odvraćanju od moguće agresije, grupnim ili pojedinačnim nuklearnim raketnim udarima strateških ciljeva smeštenih u jednom ili više strateških pravaca po neprijateljskom vojnom i vojno-ekonomskom potencijalu.
Od 2010. godine komandant Strateških raketnih snaga je general-pukovnik Sergej Karakajev.
U sadašnjoj fazi razvoja, Strateške raketne snage uključuju tri raketne armije smeštene u Vladimiru, Omsku i Orenburgu, uključujući 12 raketnih divizija stalne borbene gotovosti.
Divizije Strateških raketnih snaga naoružane su sa šest tipova raketnih sistema koji su podeljeni u fiksne i pokretne tipove baziranja. Borbenu snagu Strateških raketnih snaga čini oko 200 mobilnih lansera i otprilike isto toliko stacionarnih.
Osnova stacionarnog grupiranja je RK s raketama klase „teška“ (RS-20V „Vojvoda“) i „laka“ (RS-18 („Stilet“), RS-12M2 („Topolj-M“). U mobilnu grupu spadaju mobilni raketni kompleks "Topolj" (PGRK) sa raketom RS-12M, "Topolj M" sa raketom RS-12M2 i "Jars" PGRK sa raketom RS-12M2R i višestruka bojeva glava u mobilnom sistemu i stacionarne opcije baziranja. Trenutno se Strateške raketne snage prenaoružavaju strateškim raketnim sistemima "Jars" sa raketom RS-24. Od novembra 2019. trupe su primile 150 takvih lansera. Prema rečima komandanta Strateških raketnih snaga Sergeja Karakajeva, poslednji sovjetski raketni sistemi se povlače iz Strateških raketnih snaga.
U 2019. godini Strateške raketne snage su počele dobijati sisteme "Avangard" sa hipersoničnim projektilima, koji mogu vršiti međukontinentalne letove brzinom većom 20 puta od zvuka. Pored toga, oni lete nepredvidivom putanjom za neprijatelja, zbog čega je "Avangard" neranjiv za sve protivvazdušne i raketne odbrambene sisteme.
U svojoj istoriji Strateške raketne snage nikada nisu korišćene, ali zajedno sa ostalim komponentama strateških nuklearnih snaga bile su vidno prisutne u rešavanju mnogih vojno-političkih problema.
Prema rečima komandanta Strateških raketnih snaga Sergeja Karakajeva, ključna uloga Strateških raketnih snaga je u osiguravanju bezbednosti zemlje, te da će se to nastaviti sve dok nuklearno oružje ne izgubi svoju odvraćajuću ulogu kao rezultat naučnog i tehnološkog napretka ili promene prirode međunarodnih odnosa.
Materijal RIA Novosti i dostupnih javnih izvora
.jpg)
