Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Feb.2022, 12:31

Najveći uticaj na cenu hrane imaju politička i ekonomska zbivanja (AUDIO)

Cene hrane u svetu porasle su za više od 30 odsto u prethodnih godinu dana i dosegle desetogodišnji maksimum, objavila je nedavno Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu.

Uporedo sa tim, Svetski program za hranu upozorava i na rast populacije koja gladuje, ili se našla na ivici gladi. Rekordne brojke nastaviće da rastu i u ovoj godini, upozoravaju te dve organizacije, koje pozivaju na sveopštu akciju. Globalna statistika nije mimoišla ni našu zemlju. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<

Koliko brzo se svetsko tržište hrane može promeniti, moglo se videti pre petnaestak godina, kada je svet prvi put bio pogodjen lošim žetvama najvećhih proizvođača hrane. Mnogi su tada ograničili izvoz, dok su neki od najvećih uvoznika počeli da kupuju po bilo kojoj ceni.

Trend je započet 2006. godine i još traje, a njegovo zaustavljanje zahteva efikasnije odgovore vlada, upozorio je u godišnjem izveštaju generalni direktor Organizacije UN za hranu i poljoprivredu, Ku Dongiu.

"Protekla godina je bila godina istorijskih izazova. Zbog pandemije i ekonomske krize sve više je ljudi koji pate. U svetu je više od 800 miliona ljudi gladno, a 45 miliona njih je veoma blizu gladovanju. U 2022, naša organizacija će nastaviti u nastojanjima da ostvari četiri “bolja”, bolju proizvodnju, ishranu, okruženje i bolji život za sve.

Sve procene međutim pokazuju da će teško biti da se dostigne zacrtan cilj - nulta glad do 2030. To je za Radio Novi Sad potvrdio i agroanalitičar Branislav Gulan, navodeći i neke od izvora problema.

"Ove godine će u svetu pa i u Srbiji, hrana poskupeti najmanje 30 odsto. Najveći uticaj na cenu hrane imaju politička i ekonomska zbivanja u svetu, ali i cene reprodukcionog materijala. Čim u svetu izbije rat u nekom području dolazi i do nedostatka sirovina i poskupljuje hrana.

A kada je reč o materijalu, jedan od razloga za poskupljenje kod nas je i nestašica djubriva. Bivša Jugoslavija ga je proizvodila u 7 fabrika, a sada u 3-4 i to nedovoljno, pa mineralno đubrivo moramo da uvozimo.

Dustupnost hrane je jedan od najkompleksnijih izazova sa kojima se svet suočava, imajući u vidu složenost i usku isprepletanost uzroka i posledica, od poremećaja u proizvodnji i snabdevanju, do političkih i klimatskih kriza

"Hrana više nikad u svetu neće biti jeftina i neće biti svima lako dostupna. Dobar deo stanovnika neće se kvalitetno hraniti. Pre svega stanovnici siromašnih delova sveta, a najveća kriza ostaje u Africi.

U svetu je svakog dana gladna milijarda ljudi".

Situaciju je u poslednje vreme dodatno otežala pandemija koja je u opasnost od nedostatka hrane gurnula još oko 140 miliona ljudi, desetkovala radnu snagu, ali i poremetila lance snabdevanja. Glavni ekonomista Svetskog programa za hranu Maksimo Torero, ističe da je pandemija nametnula nove prioritete.

"Znamo da će se ovo ponavljati. Ne znamo kada, ali znamo da je ovo izazov koji jasno predočava dva problema: udarac na zdravlje, ali i na lanac snabdevanja. Ograničenja imaju veliki uticaj na ekonomije koje su pretrpele značajnu štetu, dovodeći do ivice sve više ljudi. Mi u svetskom programu za hranu, razmišljamo o ciljanim akcijama koje će umanjiti krize i pozivamo vlade da primene mere kako bi se lanac snabdevanja održao.

Stručnjak te organizacije za tržišta hrane Migel Gomez, objašnjava da je tokom godina, lanac snabdevanja postao globalan, a pandemijska kriza je pokazala sve manjkavosti takvog sistema, navodeći konkretne primere.

Nije lako preusmeriti rutu, iz restorana, ili supermarketa jer se razlikuju veličine pakovanja, etikete, skladištenje. Nefleksibilnost je rezultirala bacanjem namirnica umesto da se distribuiraju bankama hrane kojima su očajnički potrebni. Za farmere je bilo skuplje da useve bace nego da ih donesu u banku hrane, a druga strana nije bila u stanju da u kratkom roku preuzme robu. Sve to je uticalo na nagli skok potražnje.

U toj situaciji, banke hrane iako humanitarne organizacije, i same su morale da udju u neku vrstu tržišne utakmice, ističe jedan od aktivista, Vilken Lui.

"Suština za nas je da ostanemo u mreži snabdevanja. Ponudom smo se obavezali na kupovinu šest nedelja unapred, a sada smo taj period morali da produžimo na 8 do 10 nedelja".

Istovremeno, broj korisnika raste u svim delovima sveta, dok aktivisti Svetskog programa za hranu imaju pune ruke posla. Haiti na primer, već godinama ne uspeva da se oporavi od prirodnih i klimatskih katastrofa, a slične nevolje pogodile su ove godine i Centralnu Ameriku.

Glad je i u kriznim područjima Južnog Sudana, čije stanovništvo bukvalno zavisi od pomoći.

Nova poražavajuća procena je ove sedmice stigla i iz Etiopije u čijim ratom zahvaćenim regionima od akutne gladi pati 9 miliona ljudi.

Slično je i u Siriji, Jemenu, Kongu. Avganistan je dolaskom talibana, zimom, ali i velikom sušom koja je uništila useve, postao najcrnja tačka na planeti.

I dok humanitarne organizacije u mnogim delovima sveta pokušavaju da umanje posledice, Šeli Takral iz Svetskog programa za hranu uklazuje na suštinu.

"Ljudi jednostavno ne mogu da budu osuđeni na umiranje od gladi, samo zbog nečije geopolitičke lutrije, ili kockanja sa usevima".

Kockanje sa usevima, u direktnoj je vezi sa ekstremnim klimatskim promenama, upozorio je botaničar iz Ugande Aleksander Bombom čija je zemlja pretrpela pravu katastrofu.

"Za godinu dana smo imali poplave koje su odnele polja pod žitaricama, odnoseći i seme i vredne genetske resurse na kojima se temelji prehrambena sigurnost. Pozivam lokalne zajednice i lidere da se okupe oko napora za očuvanje genetskog materijala i obnavljanje useva bez kojih je glad neizbežna. Da to sprečimo sada i ubuduće.

Konačno, jedan od najvažnijih resursa u proizvodnji hrane, poljoprivredno zemljište, takođe je pretrpelo značajnu eroziju, a taj resurs je teško povratiti, upozorava brazilski agroekonomista Rafael Fuentes.

"Potrebno je 400 godina za povratak jednog centimetra zemlje. Započeli smo proces oporavka. Proces oporavka na početku je bio težak, jer nismo imali ni opremu ni sistem kontrole. Trebalo nam je 20 godina istraživanja, adaptacije i stvaranje jakih veza sa farmerima i privatnim sektorom".

U mnogim delovima sveta, uključujući i najveće proizvođače žitarica, suša je prošle godine desetkovala žetvu. Stradali su kukuruz, pšenica i drugi osnovni usevi. Uprkos tome, svetska proizvodnja žitarica zadovoljava potražnju. Kada je reč o Srbiji, Branislav Gulan ističe da naša proizvodnja zadovoljava potrebe, ali ukazuje na drugu vrstu problema.

"Danas seljak u Srbiji, a imamo 570 hiljada gazdinstava, proizvodi hrane za samo 15 ljudi . U Nemačkoj , za 152 osobe, u Francuskoj za 77, Austriji za 56, a u Sloveniji za 25 ljudi. Prosek u Evropskoj uniji je da jedan seljak hrani između 50 i 80 stanovnika".

Zbog rastućih potreba populacije koja je u poslednjem veku učetvorostručena, čak i u godinama rekordne proizvodnje, globalne zalihe hrane padaju. Krizu je dodatno otežalo i prošlogodišnje poskupljenje energenata.

U tom začaranom krugu, cene će nastaviti da rastu, upozoravaju stručna tela UN, uz nadu da će taj trend u ovoj godini barem biti usporen.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...