Izvor: Večernje novosti, 12.Nov.2019, 03:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Morales između hapšenja i azila: Dan posle ostavke strasti se ne smiruju, opozicionarka na mestu predsednika

Bolivijski lider tvrdi da se nastavlja njegov progon; Policija kaže da ga neće lišavati slobode DAN pošto je pred televizijskim kamerama bolivijski predsednik Evo Morales podneo ostavku iz sveta su stigle poruke sa željom da se situacija u ovoj južnoameričkoj zemlji što pre vrati u normalan kolosek. Morales je uz predsednika Venecuele Nikolasa Madura, viđen kao jedini levičar, socijalistički lider na kontinentu čije se političko klatno okrenulo na suprotnu, desnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << stranu. Otuda ne čudi što je najoštrija osuda "puča protiv našeg bratskog predsednika" u Boliviji stigla iz Karakasa. Uostalom, Madurov prethodnik Ugo Čavez povremeno je bio mentor Moralesu. Situaciju u Boliviji je "pučem" nazvao i kubanski predsednik Migel-Dijaz Kanel. PROČITAJTE JOŠ -Osude i pozivi na mir posle ostavke Moralesa: Maduro uz “bratskog predsednika”, Meksiko podseća na tragedije iz prošlosti Snažna podrška sada već bivšem lideru Bolivije stigla je i iz Meksika koji mu je ponudio azil ukoliko ga bude zatražio. Naime, juče je Morales tvrdio da postoji "nelegalni" nalog za njegovo hapšenje, ali je policija demantovala da ima takvo naređenje. Morales tvrdi da vlasti žele da ga uhapse sada kada je odustao od funkcije pod pritiskom nakon višenedeljnih socijalnih nemira zbog spornih izbora. - Ne prihvatamo vojnu operaciju koja se događa u Boliviji i može da dođe do puča - napisao je ministar spoljnih poslova Meksika Marselo Ebrard na "Tviteru". - To je slično tragedijama koje su okrvavile našu Južnu Ameriku u prošlom veku.Evo Morales Foto AP Photo Juan Karita Meksiko je među prvima čestitao Moralesu na pobedi na izborima 20. oktobra kojom je osvojio četvrti mandat, uprkos brojnim pokrenutim pitanjima o njihovoj regularnosti. Moralesov reizbor izazvao je masovne proteste u celoj zemlji. Opozicija je tvrdila da su izbori pokradeni, a najviše zamerki je bilo na brojanje glasačkih listića koje je obustavljeno tokom jednog dana, da bi u nastavku Morales stekao neophodnu prednost. U neredima je ubijeno troje ljudi, a više od 300 je povređeno. Pritisnut policijskim i vojnim vrhom zemlje koji su mu otkazali podršku uz objavu da se neće sukobljavati sa ljudima, Morales je saopštio da "duboko žali zbog svega" i podnosi ostavku na mesto šefa države ne bi li se izbegli dalji sukobi, žrtve i paljenje imovine. Morales je situaciju u Boliviji nazvao državnim udarom, ali su protiv načina na koji je želeo da ostane na vlasti bili ne samo policija i vojska, već i sindikati koji su tražili njegov odlazak. I naravno, pristalice opozicije koji veruju da su osvojili većinu na izborima. Ostavku je juče podneo i potpredsednik Bolivije Alvaro Garsija Linera, a još pre Moralesa povukli su se predsednik Skupštine i dva ministra. BEZ UPLITANjA SA STRANE RUSIJA se nada da će se situacija u Boliviji rešiti na osnovu zakona i "naravno da se nadamo da će Bolivijci imati poslednju reč o svojoj sudbini bez uplitanja trećih zemalja", rečeno je u Kremlju. U saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova navedeno je da je Moskva duboko zabrinuta zbog činjenice da je spremnost bolivijske vlade da traži rešenja kroz dijalog odbačena događajima koji podsećaju na inscenirani državni udar. SKORO 14 GODINA VLASTI Organizacija američkih država saopštila je da je utvrđeno da je bilo nepravilnosti i manipulacija, a juče se i Morales složio da se održe novi izbori i zamene članovi izborne komisije. Evo Morales (60) je na čelu države proveo skoro 14 godina, bio je prvi bolivijski predsednik iz redova autohtonih naroda i lider sa najdužim stažom u Južnoj Americi.TRAMP: OSTAVKA MORALESA DONOSI DEMOKRATIJU ZAPADNOJ HEMISFERI Američki predsednik Donald Tramp izjavioje danas da ostavka predsednika Bolivije Eva Moralesa predstavlja značajan momenat za demokratiju na zapadnoj hemisferi. Tramp je odao priznanje narodu Bolivije zato što je zahtevao slobodu i bolivijskoj vojsci što je poštovala zakletvu da će štititi ustav zemlje. On je ocenio da Moralesov odlazak čuva demokratiju i utire put da se glas bolivijskog naroda čuje, prenosi AP. Američki predsednik je dodao da događaji u Boliviji šalju jasan signal Venecueli i Nikaragvi da će "demokratija i volja naroda uvek pobediti". "Korak smo bliže potpuno demokratskoj, prosperitetnoj i slobodnoj zapadnoj hemisferi", naveo je Tramp. Evo Morales, prvi domorodac predsednik Bolivje, podneo je ostavku juče, nakon što ga je na to pozvala vojska i posle nedelja protesta zbog spornih izbora. MEKSIKO DAO AZIL MORALESU Meksiko je odobrio zahtev bivšem predsedniku Bolvije Evu Moralesu za azil, izjavio je večeras meksički ministar spoljnih poslova Marselo Ebrard. "Odmah ćemo obavestiti ministarstvo spoljnih poslova Bolivije da, prema međunarodnom pravu, mora da omogući Moralesu da slobodno izađe iz zemlje", rekao je Ebrard. Evo Morales, prvi domorodac predsednik Bolivje, podneo je ostavku juče, nakon što ga je na to pozvala vojska i posle nedelja protesta zbog spornih izbora. Ebrard je ranije danas izjavio da će Meksiko dati azil bolivijskom predsedniku, ako ga bude zatražio.OPOZICIONARKA ŽANIN ANES MOGUĆA NASLEDNICA MORALESA Opoziciona potpredsednica bolivijskog Senata Žanin Anjes izjavila je da je spremna da preuzme funkciju privremenog šefa države posle ostavke predsednika Eva Moralesa i ostalih visokih zvaničnika, uključujući i prve ljude gornjeg doma parlamenta. Posle ostavke Moralesa i drugih najviših zvaničnika, ona je prva u redu za šefa države, podseća AP. Anjesova je, ispred parlamenta u La Pazu, koji je bio okružen brojnim pripadnicima obezbeđenja, rekla da će novi predsednički izbori biti uskoro održani. Morales, njegov potpredsednik i nekoliko najviših državnih zvaničnika podneli su u nedelju ostavke, čime je stvoren vakuum u funkcionisanju države.

Nastavak na Večernje novosti...