Izvor: Politika, 14.Maj.2012, 12:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ključna pobeda socijaldemokrata
Na pokrajinskim izborima u Severnoj Rajni i Vestfaliji koalicija socijaldemokrata i Zelenih osvojila apsolutnu većinu i nagovestila promenu vlasti na saveznom nivou
Pobednik jučerašnjih, vanrednih izbora u Severnoj Rajni i Vestfaliji, bio je unapred poznat, ali su prvi, nezvanični rezultati ipak bili iznenađujući. Pobeda „večitih favorita”, građanske levice sa čak 39,1 odsto osvojenih glasova, praćena debaklom demohrišćana koji su osvojili svega 26,3 odsto glasova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << - najlošiji rezultat u istoriji pokrajinskih izbora - donela je apsolutnu većinu dosadašnjoj crveno-zelenoj koaliciji u manjinskoj vladi pokrajine. Uz Zelene sa 11,4 odsto osvojenih glasova prema prvim preliminarnim rezultatima, socijaldemokrati i Zeleni će raspolagati apsolutnom većinom u novom sazivu.
Uprkos jasnim preduslovima za formiranje nove vlade, nedoumice i interesovanje ostaju na snazi – kako će se to odraziti na savezne izbore iduće godine.
Po tradiciji, ishod izbora u najmnogoljudnijoj među šesnaest nemačkih pokrajina svaki put je bio, bezmalo, identičan s rezultatima potonjih saveznih izbora. Shodno situaciji, odluka petine sveukupnog nemačkog biračkog tela – ovoga puta je 13,2 miliona žitelja pokrajine imalo pravo glasa – proglašena je ključnim događajem i pokazateljem budućeg odnosa snaga na saveznom nivou.
U prvom zvaničnom saopštenju, neposredno po zatvaranju biračkih mesta, predstavljeni su sledeći rezultati: socijaldemokrate 39,1 odsto, demohrišćani 26,3, Zeleni 11,4, liberali 8,6, Pirati 7,8 i do nogu potučeni predstavnici levice 2,5 odsto.
Uz jasan znak „ozdravljenja“ liberala i već očekivani uspeh Pirata, iznenađenje u neprijatnom smislu predstavljao je neuspeh levice koja nije uspela da premaši cenzus i neće imati predstavnike u novom sazivu parlamenta.
Lider građanske levice i dosadašnja premijerka Hanelore Kraft izjavila je, štaviše, da su pokrajinski izbori bili istovremeno i početak saveznih izbora i najavila je predstojeći kraj vlade Angele Merkel i početak nove epohe za one koji žive od svog rada.
Prvak izborne liste demohrišćana, Norbert Retgen, istini na volju, preuzeo je odgovornost i podneo ostavku na sve funkcije, neposredno posle objavljivanja rezultata izbora, ne bi li rasteretio Merkelovu pritiska.
U analizama, uz očekivano obnavljanje dosadašnje koalicije – socijaldemokrata i Zelenih – naglašena je i mogućnost participacije liberala, do koje je moglo da dođe da su Pirati „pomrsili“ računice etabliranih stranaka. Liberali, u koaliciji s demohrišćanima u saveznoj vladi, nastoje da steknu novu popularnost – na uštrb starijeg partnera u Berlinu. Upravo taj detalj ne isključuje ponudu liberalima da uzmu učešće u novoj pokrajinskoj vladi, uprkos apsolutnoj većini socijaldemokrata i Zelenih.
Pitanje budućih koalicionih odnosa u Severnoj Rajni i Vestfaliji ima posebnu dramatiku, ako je reč o o(p)stanku kancelarke Angele Merkel na čelu savezne vlade u Berlinu. Takozvana velika koalicija socijaldemokrata i demohrišćana, uoči izbora cilj kancelarke Angele Merkel, naravno, više nije opcija, a po Merkelovu neprijatna istorija preti da se ponovi: u dva navrata, rezultati izbora u Severnoj Rajni i Vestfaliji bili su „prethodnica“ koalicija kojim su demohrišćani poslati na opozicionu klupu Bundestaga.
Savez socijaldemokrata i liberala šezdesetih godina, odnosno koalicija socijaldemokrata i Zelenih u devedesetim proizišli su iz (post)izborne situacije u Severnoj Rajni i Vestfaliji.
Popularnosti „večitih favorita“ u pokrajini, najzad, pridaje se ključni značaj i ako se pomene očekivani efekat pobede Fransoa Olanda na predsedničkim izborima u Francuskoj: „Od SPD (socijaldemokrata) očekuje se da podstaknu reforme poput onih koje novi francuski predsednik najavljuje“, komentariše „Frankfurter algemajne“.
Severna Rajna i Vestfalija imaju najveći broj nezaposlenih u Nemačkoj. Posebnu dramatiku ima položaj dugoročno nezaposlenih, mladih. Kao primer navodi se situacija u predgrađu Kelna Horvajler, s trinaest hiljada stanovnika. Nekadašnje „naselje budućnosti“ ima stopu nezaposlenih od pedeset, a među mladima osamdeset odsto. Oni ne izlaze na izbore, pokazuju statistike. Daju sebi oduška na ulici. Regrutuju se u redove ekstremne desnice (Pro NRV), radikalnih islamista... Neki sanjare o renesansi ozloglašene terorističke organizacije ekstremne levice iz sedamdesetih godina prošlog veka, o „Frakciji crvenih brigada“.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 14.05.2012.
