Izvor: Vostok.rs, 13.Feb.2022, 10:16
Kako su jahte na klizaljkama spasavale Lenjingrad pod opsadom
Grupa armija „Sever“ zauzela je 8. septembra 1941. godine grad Šliseljburg, zatvorivši tako obruč oko Lenjingrada na kopnu. U zamci se našlo oko pola miliona sovjetskih vojnika, skoro kompletna Baltička flota i oko tri miliona civila, piše Russia beyond.
Jedina veza velikog grada (drugog po veličini u SSSR-u) sa slobodnom teritorijom bilo je Ladoško jezero. Neprijatelj je neprekidno bombardovao taj „Put života“. Preko jezera su se tokom letnjih meseci do Lenjingrada probijali brodovi sa provijantom, a u zimskim mesecima karavani kamiona.
Na ledu Ladoškog jezera tada su se pored vozila na točkovima mogli videti i sovjetski bueri. Ti „izviđači sa belim krilima“ neobično brzo su jurili preko zaleđene površine i dali su veliki doprinos odbrani Lenjingrada.
Mali pomoćnici
Archive photo
Dva odreda takvih jahti na klizaljkama formirana su u jesen 1941. godine u gradskom jaht klubu„Trud“. Činili su ih iskusni sportisti i mladi mornari koji dobro barataju jedrom. U novembru je na borbeno dežurstvo izašlo skoro trideset buera sa mitraljeskim posadama.
Kada je povoljan vetar bueri su razvijali brzinu od 80 km/s. Donosili su manje partije tereta u grad i evakuisali otud žitelje koji su bili iscrpljeni od gladi. „Na bueru se preko Ladoge prelazilo za 20-25 minuta. Evakuisani ljudi nisu verovali da to može biti istina, pa su molili posadu da ih ne ostavlja same, misleći da još uvek nisu na slobodnoj teritoriji. Mnoge žene su plakale jer je izgledalo kao da su ostavljene na ledu, a nakon deset minuta bi već bile u toploj izbi i grlile članove posade, toplo se zahvaljujući“, napisao je kasnije admiral Jurij Panteljejev.
Archive photo
Sovjetski bueri su budno motrili na „Put života“, tragajući za neprijateljskim odredima koji se odvaže da „izađu na led“. Ujedno su dostavljali hitne dojave na drugu obalu, obezbeđivali su karavane tovarnih životinja i pratili karavane kamiona.
Ako je bilo potrebno dostaviti gorivo za vozila na Ladoško jezero, ili hitno odvesti u grad namirnice sa kamiona koji se pokvario na jezeru, bueri su bili nezamenljivi.
Kamione je posebno vrebala opasnost od rupa koje su eksplozije pravile u ledu. Na površini vode bi se ponovo uhvatio tanak sloj leda, a preko njega bi napadao sneg, tako da su te rupe bile potpuno neprimetne, pogotovo noću, kada se transport obično i kretao jezerom, plašeći se neprijateljske avijacije.
Archive photo
Zato su ispred kamione išli bueri i pažljivo proveravali putanju. Oni su otkrivali te rupe, a često su i sami u njih upadali, posle čega su upozoravali kolonu na opasnost koja ih vreba.
Nije uvek bilo lako izvući buer iz rupe u ledu. Ponekad se on morao rasklapati u vodi, pa je izvlačen deo po deo, i napolju ponovo sklapan. Sve su to mornari radili mokri do gole kože na brišućem vetru i temperaturi od minus 20 stepeni.
Mali pomoćnici Crvene armije bili su brži od kamiona i komore. Nije im trebao ni odmor, ni gorivo, ni stočna hrana. Ali mogućnosti njihove primene su bile veoma ograničene. Čim bi na površinu zaleđenog Ladoškog jezera napadalo dosta snega, posade buera su morale da ostave svoje belokrile čamce i da uzmu skije.
Boris Jegorov, Russia beyond
.jpg)
