Izvor: Politika, 05.Jul.2015, 10:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako bi glasali najbolji svetski ekonomisti
Dok neki poručuju da bi glasali protiv, 246 profesora ekonomije sa grčkih univerziteta apeluju na javnost da glasa „za” jer bi drugačija odluka vodila izlasku Grčke iz evrozone i potencijalno iz EU
Dobitnik Nobelove nagrade i profesor na Univerzitetu Kolumbija Džozef Stiglic bi zakružio „ne”. On je ekonomsku računicu koja stoji iza programa međunarodnih kreditora ocenio kao rupu bez dna. Smatra da bi bilo nezahvalno deliti savete Grcima kako da glasaju na današnjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << referendumu jer obe ponuđene opcije sa sobom nose „ogroman rizik”. Londonski „Gardijan” međutim naglašava da je više nego očigledno da bi Nobelovac glasao protiv predloga kreditora.
„Glas protiv bi ako ništa drugo otvorio mogućnost da Grčka, sa svojom snažnom demokratskom tradicijom, preuzme sopstvenu sudbinu u svoje ruke. Grci bi mogli da dobiju priliku da oblikuju budućnost koja bi bila, iako ne tako prosperitetna kao prošlost, ipak sa mnogo više nade nego sadašnjost.„
Na sličnom tragu je razmišljanje još jednog Nobelovca iz polja ekonomije, Pola Krugmana koji bi takođe rekao „ne” ponudi međunarodnih kreditora.
„Zaokružio bih ‘ne’ iz dva razloga”, napisao je Krugman pre nekoliko dana u „Njujork tajmsu”.
Najpre, smatra on, trojka (Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond) uporno zahteva da se politika koja je primenjivana proteklih pet godina nastavi u nedogled. „Gde je tu nada?”
Drugo, političke implikacije glasanja „za” predlog kreditora bile bi „duboko zabrinjavajuće”, smatra on.
„Trojka je očigledno Ciprasu dala ponudu koju ne može prihvatiti i po svoj prilici je to učinila s predumišljajem. Tako je ultimatum, suštinski, bio korak ka promeni grčke vlade. Čak iako vam se ne dopada Siriza, takvi potezi su sigurno uznemirujući za bilo koga ko veruje u evropske ideale.„
I autor globalnog bestselera „Kapital u 21. veku”, francuski ekonomista Toma Piketi takođe nema dileme i danas bi na referendumu zaokružio „ne”.
I on se pridružio ostalim ekonomistima koji pozivaju na restrukturiranje grčkog duga, a predlog koji su Atini izneli međunarodni kreditori naziva „lošim”. Takođe je upozorio da bi izbacivanje Grčke iz Evrope ovu zemlju gurnulo u ruke Rusiji.
I ekonomista Džefri Saks bi danas rekao „ne” paketu reformi koji predlaže trojka. On izlaz iz Grčke krize vidi u ublažavanju duga zemlje i njenom ostanku u evrozoni. Da bi se to dogodilo mora doći do „zbližavanja” Grčke i Nemačke posle referenduma kada će se saglasiti oko paketa ekonomskih mera.
Britansko-kiparski ekonomista i laureat Nobelove nagrade za ekonomiju Kristofer Pisardes međutim smatra da bi Grci na referendumu trebalo da zaokruže „da” što bi i on sam učinio.
Pisardes smatra da su mere štednje koje su nametnute Grčkoj štetne ali ne misli da je glasanje protiv mera koje sugerišu krediti pravi odgovor za rešenje krize.
„Na duge staze glasanje ‘za’ je najbolja opcija”, napisao je nedavno u „Gardijanu”.
Kako razmišljaju stručnjaci u samoj Grčkoj pokazalo je 246 profesora ekonomije sa grčkih univerziteta koji su poslali otvoreno pismo u kojem apeluju na javnost da na referendumu glasa „za” i upozorili na rizik od napuštanja EU.
„Verujemo da su ulozi na referendumu, bez obzira na formulaciju pitanja, da li će Grčka ostati ili ne u evrozoni i verovatno, da li će ostati u EU… Izlazak iz evrozone, naročito na ovakav haotičan i površan način, verovatno bi vodio do procesa napuštanja EU, sa nepredvidivim i katastrofalnim posledicama za nacionalnu bezbednost i demokratsku stabilnost zemlje”.
Pogledaj vesti o: Grčka, London
