Izvor: NoviMagazin.rs, 28.Okt.2020, 11:52

Izazovi novog čileanskog ustava - kraj poglavlja diktature i društvene nejednakosti

Posle antivladinih protesta zbog društvene nejednakosti, koji su prvi put izbili prije godinu dana, Čileanci su izglasali promenu 40-godišnjeg ustava nasleđenog iz perioda diktature Augusta Pinočea.

Ta promena pokrenula je proslave u celoj zemlji ali i neizvesnu dvogodišnju raspravu o dokumentu koji bi, prema kritičarima, mogao ugroziti ekonomski rast i produbiti probleme te latinoameričke države, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) ocenu svetskih medija.
>> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs <<
Posle referenduma na kojem su Čileanci velikom većinom glasova podržali promenu ustava iz doba Pinočeove diktature najverovatnije sledi naporan proces s obzirom na podele unutar političke klase i društva u celini, ocenjuje londonski Tajms.

U nedelju je 78 odsto izašlih na referendum glasalo za početak postupka promene ustava iz 1980. koji je, naglašava list, godinama služio kao podsetnik na brutalni period vojne vladavine krajnje desnice, tokom koje se bogatstvo koncentrisalo unutar vladajuće elite.

Referendum se održao godinu dana nakon masovnog, neočekivanog izliva gneva protiv vlade predsednika Sebastijana Pinjere kada je više od milion ljudi izašlo na ulice Santijaga pozivajući na ekonomsku i političku reformu usred talasa socijalnih nemira.

Ustav je, zbog veze s Pinočeom, ubrzo postao žarište besa za glasnu mlađu generaciju koja, ukazuje Tajms, želi da ispravi neravnotežu u čileanskom društvu i krene dalje od vremena obeleženog nasiljem, korupcijom i privatizacijom.

Kritičari kažu da sadašnji ustav daje prednost profitu nad pojedinačnim pravima. Odredbe tog ustava omogućile su privatizaciju zdravstvenog, obrazovnog i socijalnog osiguranja i učinile Čile, ističe londonski list, najpohlepnijom kapitalističkom ekonomijom u Latinskoj Americi.

Sledi verovatno naporan proces u zemlji u kojoj je, naglašava Tajms, nejednakost dohotka daleko veća od svetskog proseka. Ako predlog novog ustava bude odbijen na referendumu, čemu se nadaju mnogi iz čileanske bogate elite, ustav iz 1980. ostaće na snazi.

Pisanje novog ustava mogao bi transformisati politiku zemlje koja se dugo vremena smatrala jednom od najstabilnijih i najprosperitetnijih u Latinskoj Americi, piše Njujork tajms.

Promena ustava omogućiće Čileu veću fleksibilnost u sprovođenju ekonomskih i političkih promena koje već godinu dana zahtevaju demonstranti. Prema sadašnjem ustavu, pojašnjava list, novi zakoni koji se dotiču obrazovne politike, političkih stranaka, vojske, izbornog sistema, rudarstva i reforme ustava mogu biti podvrgnuti kontroli ustavnog suda koji ima konačnu reč.

Iako predlog za pisanje novog ustava uživa veliku podršku, protivnici kažu da bi bila greška ukinuti dokument koji je bio ključan za ekonomski uspeh Čilea. Nakon tranzicije u demokratiju 1990, čileansko povoljno tržišno poslovno okruženje privuklo je strana ulaganja što je dovelo do smanjenja siromaštva i ekonomskog rasta.

Ipak, ukazuje list, razvoj je izazvao sve veću nejednakost, posebno urušavajući javni zdravstveni i obrazovni sistem.

Dvogodišnji period izrade novog ustava biće, prema političkim analitičarima i ekonomistima, ispunjen neizvesnošću, piše Volstrit džurnal, ističući da se očekuje pad čileanska ekonomija ove godine za šest odsto.

Čileanci su već dugo polarizovani oko postojećeg ustava, dodaje list. Druge latinoameričke države poslednjih godina zadesila su finansijska previranja, a mnogi Čileanci mogu biti zahvalni ustavu koji je postavio temelje višegodišnjeg rasta i stabilnosti, pružajući snažnu zaštitu privatnom vlasništvu i autonomiji centralne banke.

Međutim, ističe Volstrit džurnal, neki kažu da je ustav nelegitiman zbog porekla u brutalnoj diktaturi koja je mučila i ubila hiljade levičarskih aktivista, ali i zbog činjenice da je usporavao socijalne reforme sprečavanjem promena u tržišnom ekonomskom modelu zemlje, što je, na kraju, dovelo do velikih protesta prošle godine.

Vladajuća koalicija desnog centra podeljena je oko novog ustava, dodaje Volstrit džurnal. Predsednik Sebastijan Pinjera, konzervativni milijarder, dugo se protivio pisanju novog ustava, ali je pristao na referendum u pokušaju da vrati stabilnost uoči predsedničkih izbora sledeće godine.

Neki se brinu da će nedeljni rezultati produbiti probleme Čilea. Primećuju da je ustav izmenjen više od 50 puta, pri čemu je promenjena većina antidemokratskih mera donesenih tokom Pinočeovog doba. Smatraju da je uprkos nelegitimnom poreklu ipak doneo rezultate i da bi novi ustav, "prepun socijalnih prava", mogao finansijski opteretiti buduće vlade - "kao što se dogodilo u drugim zemljama Latinske Amerike", ukazuje konzervativni američki list.

Nastavak na NoviMagazin.rs...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 Povezane vesti
Izazovi novog čileanskog ustava – kraj poglavlja diktature i društvene nejednakosti

Izazovi novog čileanskog ustava – kraj poglavlja diktature i društvene nejednakosti

Izvor: Beta, 28.Okt.2020

Posle antivladinih protesta zbog društvene nejednakosti, koji su prvi put izbili prije godinu dana, Čileanci su izglasali promenu 40-godišnjeg ustava nasledjenog iz perioda diktature Augusta Pinočea.Ta promena pokrenula je proslave u celoj zemlji ali i neizvesnu dvogodišnju raspravu o dokumentu...

Nastavak na Beta...

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta NoviMagazin.rs. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta NoviMagazin.rs. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.