Izvor: Vostok.rs, 14.Okt.2018, 09:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorija u fotografijama: Upoznajte tajne Bajkalskog jezera
Najdublje jezero na svetu takođe je i najveće slatkovodno jezero na svetu koje se po veličini može uporediti sa Belgijom ili Holandijom. A okružuju ga pejzaži izvanredne lepote.
Početak 20. veka. Ruska mornarica dobija svoj prvi ledolomac koji nosi ime po jezeru: „Bajkal”. On po vodama jezera plovi sve do 1918. godine.
MAMM/MDF
1900. Na ovoj fotografiji možete videti prvi voz koji je putovao obalom jezera prolazeći Transsibirskom magistralom. Nažalost, danas nije moguće u vozu proći toliko blizu jezera, ali se ono ipak iz daljine može videti iz voza. Naime, jedan deo pruge oko Bajkalskog jezera je poplavljen radi izgradnje Irkutske hidroelektrane. Danas je to pruga koji ne vodi nikud.
Getty Images
1905. Stena „Hobot” (Surla) na Šamanskom rtu. Nekada je bila sveto mesto na kojem su vršeni šamanski rituali, a danas je jedno od izgubljenih blaga Bajkala. Stena je, naime, dignuta u vazduh za vreme krečnjačkih iskopavanja u sovjetsko doba. Međutim, prema glasinama, bila je to ciljana akcija protiv okultizma.
MAMM/MDF
1959. Bajkalsko svitanje. Uprkos popularnosti ove destinacije i brojnim hotelima u blizini jezera, i dalje možete uživati u ovakvim iskonskim prizorima. Takođe se lako stiže do udaljenih lokacija u blizini Bajkalskog jezera, gde možete u samoći uživati u prizorima nedirnute prirode.
Vsevolod Tarasevič/MAMM/MDF
1964. Bajkalsko jezero ima jedinstvenu klimu. Ono čak ima i svoje sopstvene vetrove. Zime nisu surove kao u centralnom Sibiru, niti su leta nepodnošljivo vrela. Voda je, međutim, prilično hladna i jedino doba kada zaista možete da plivate bez da vas trese hladnoća je avgust.
Aleksej Buškin/Sputnik
1966. Selo Listveničnoje (danas Listvjanka) je naselje najbliže jezeru. 1725. godine čovek po imenu Nikolaj Kislicin je odlučio da zimu provede na obali Bajkalskog jezera. Kasnije je na tom mestu podignuto nekoliko kuća.
Izrail Ozerski/Sputnik
1969. Letnja vožnja čamcem po Bajkalkom jezeru. Jezero nudi veliki broj aktivnosti za turiste: šetnje, planinarenje, obilazak pećina, jahanje, vožnja kajaka i vožnja u helikopteru, kao i druge zimske čarolije.
Oleg Makarov/Sputnik
1970. Deca na obali Bajkalskog jezera zimi. Jezero je dugo oko 636 kilometara i nalazi se između dva ruska regiona: Irkutske oblasti i Republike Burjatije (sa glavnim gradom Ulan-Ude).
V. Belokolodov/Sputnik
1982. Bajkalska foka ili nerpa je simbol jezera. Zar nisu slatke? Osim nerpe, Bajkalsko jezero nastanjuje oko 2600 životinjskih vrsta! Ne zaboravite da probate lokalni specijalitet: bajkalskog omulja.
Petar Malinovski/Sputnik
1983. Geolozi još uvek ne mogu da se slože po pitanju nastanka Bajkalskog jezera. Međutim, slažu se da je ono staro oko 25 miliona godina. Prvi Rus koji je otkrio jezero bio je kozak Kurbat Ivanov, a to se desilo 1643. godine.
Petar Malinovski/Sputnik
1989. Još jedno misteriozno mesto je Šaman-kamen na ostrvu Oljhon u sredini jezera. Postoji divna legenda o ovoj steni. Lokalni junak po imenu Bajkal imao je ćerku Angaru, što je takođe ime reke koja se izliva iz jezera. Angara se zaljubila u mladog Jeniseja i pobegla od kuće. Jenisej je takođe ime reke u koju se uliva Angara. Kada je saznao da mu je ćerka pobegla, pobesneli Bajkal je na nju bacio Šaman-kamen.
Jurij Kaver/Sputnik
1990. Kada je tokom zime celo jezero zamrznuto, ljudi po njemu igraju hokej, klizaju se ili skijaju. Pred kraj zime svake godine se po jezeru organizuje i maraton.
Getty Images
Russia beyond
.jpg)
