Izvor: NoviMagazin.rs, 21.Apr.2017, 12:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čvrst stav Brisela u pregovorima o Bregzitu

Evropska unija od Velike Britanije traži da se račun koji će morati da plati za preuzete obaveze iskaže u evrima, da garantuje status za evropskih građana koji žive u Britaniji, kao i da ostane u nadležnosti Evropskog suda pravde u određenim slučajevima, navodi se u nacrtu smernica za pregovore koji je pripremila Evropska komisija, prenosi danas AFP.

Ovo ukazuje na rešenost Brisela da zauzme čvrst stav >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << i ostane pri ovim zahtevima, koji su u suprotnosti sa planovima britanske premijerke Tereze Mej.

"Pristanak na takav sporazum bio bi u suprotnosti sa obećanjem Mej da će 'okončati nadležnost (evropskog) suda u Britaniji', što se kako se očekuje istaći u manifestu Torijevaca", piše Gardijan.

Izbori u Britaniji biće održani 8. juna, a kako su najavili britanski mediji, očekuje se da će Tereza Mej predstaviti predizborni manifest svoje konzervativne stranke, odnosno Torijevca, i da će glavna obećanja biti istupanje sa zajedničkog tržišta, okončanje slobodnog protoka ljudi i prekid nadležnosti sudija Evropskog suda.

"To bi je posvađalo sa pregovaračima EU ukoliko dobije na prevremenim parlamentarnim izborima", navodi Gardijan.

Lideri 27 člancica trebalo bi 29. aprila, tokom samita u Briselu, da usvoje smernice za pregovore sa Londonom, nakon čega se 22. maja očekuje usvajanje detaljnijih uputstava za pregovore koji će, kako se očekuje, izistinski početi nakon prevremenih parlamentarnih izbora u Britaniji 8. juna.

Kako prenosi AFP, jedno od najosetljivijih pitanja biće račun koji će se Velikoj Britaniji ispostaviti za izmirenje ranije preuzetih obaveza, koji će prema nacrtu morati da se plati u evrima, a ne u funtama, i izmirivaće se u ratama tokom više godina.

Račun uključuje već obećane doprinose za evropski budžet, kao i za institucije EU poput Evropske centralne banke, Evopske investicione banke, i učešće Britanije u posebnim fondovima poput Evropskog fonda za razvoj i Fonda za izbeglice u Turskoj.

"Velika Britanija moraće u potpunosti da plati preseljenje agencija i drugih tela Unije", poput Evropske agencije za lekove i Evropskog bankarskog regulatornog tela, koji se nalaze u Londonu, navodi Komisija u dokumentu.

Ne pominje se konkretan iznos računa za Britaniju, ali je prema rečima jednog visokog evropskog zvaničnika Komisija procenila da će on biti između 55 i 60 milijardi evra.

Kada je reč o pravima evropskih građana u Velikoj Britaniji, ali i Britanaca u Uniji, Komisija traži da garantovana prava budu doživotna, kao i da se omogući da im se porodice pridružuju i nakon istupanja.

Navodi se i da Evropski sud pravde "mora da ostane nadležan" nakon istupanja u slučajevima koji su pokrenuti ili nastali pre istupanja.

Gardijan prenosi da Britanija smatra da bi za tumačenje pravila o odnosima Velike Britanije i EU bilo bolje uspostaviti poseban sud EU-Velika Britanija ili neformalniji sistem bez sudija, dok Komisija u dokumentu navodi da bi EU mogla da razmotri "alternativni" sistem za rešavanje sporova u vezi sa ugovorom, ali da to mora biti institucija ekvivalentna Evropskom sudu.

Predviđa se i uspostavljanje "institucionalne strukture kako bi se garantovalo da će obaveze Velike Britanije i 27 članica EU u okviru istupanja biti zaista ispunjene.

To telo bi bilo ovlašćeno da preduzima "mere kako bi sređivalo nepredviđene situacije".

"Kao dodatan pokazatelj koliko će istupanje iz EU biti složeno, dokument donosi i plan za robu koja je puštena na tržište pre Bregzita sa bilo koje strane nove granice EU-Velike Britanije, pri čemu se navodi da će se primenjivati evropska pravila ukoliko se prodaje nakon istupanja zbog neizvesnosti oko garancija, oznaka i drugih pitanja", navodi Gardijan.

Ovaj list ističe da se u dokumentu ne navode smernice o budućem trgovinskom sporazumu, već se samo rešavaju pitanja neposrednog istupanja Britanije.

Nastavak na NoviMagazin.rs...