Izvor: Deutsche Welle, 16.Jul.2019, 11:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Bez Meseca ne bi bilo ni nas"
Zašto je Mesec toliko značajan za život na zemlji? To povodom 50. godišnjice čuvenog televizijskog prenosa sletanja na Mesec za DW objašnjava astrofizičar Ben Mur.
Knjiga Bena Mura „Mesec – jedna biografija" (2019.) je 50 godina nakon prvog sletanja na Mesec samo deo većeg opusa ovog autora. U knjizi se radi o „razumevanju porekla i razvoja svemira" i kako se formiraju zvezde, planete i galaksije. Mur je profesor astrofizike na Univerzitetu u Cirihu, autor i muzičar >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << koji se posvetio zvucima svemira.
DW je s ovim engleskim astrofizičarom razgovarao o mitologiji meseca povodom pola veka od „velikog koraka za čovječanstvo“.
DW: Zašto je čovečanstvo još uvek toliko fascinirano Mesecom?
Ben Mur: Mislim da je jedan od razloga činjenica da je tako lepo posmatrati noćno nebo. Mesec je najvidljiviji objekat koji možemo da vidimo golim okom. Zato što je tako blizu možemo razaznati detalje poput onih sivih mrlja koje su zapravo ohlađena polja lave okamenjenog bazalta. Različite kulture su ove pojave tumačile različito. Drevni Kinezi su govorili o kunićima i zečevima, Germani o detetu i čoveku na Mesecu.
Zašto su ljudi oduvek interpretirali Mesec i na njemu prepoznavali razne oblike?
Ta fascinacija je stara hiljade godina i dolazi iz vremena u kojem se o Mesecu nije mnogo znalo. Mesec je u sebi posedovao nešto mistično i povezivan je sa božanstvima u sagama koje su se prenosile generacijama. U germanskoj kulturi je lice dečaka ili muškarca povezivano s nekim koga su uhvatili u krađi i zbog toga prognali na Mesec.
Ben Mur
Znači da su s tim pričama bile povezivane životne pouke?
Drevne kulture su pokušavale da shvate svet oko sebe bez današnjeg znanja. Izmišljali su priče i tako pokušavali da razumeju univerzum oko sebe. Prva razvijena civilizacija Sumera je pre 5.000 godina izmislila točak i pismo. I Mesec je kod njih igrao važnu ulogu. Oni su imali astronome koji su isključivo posmatrali Mesec i pokušavali da otkriju mesečeve mene koje su zatim povezivali s pojavama poput gladi i ratova i vladarima na temelju mesečevih mena predviđali predstojeće događaje.
Postoje li savremeni primeri za ovu vrstu praznoverja?
Recimo da su to bili počeci astrologije koja i danas postoji, doduše ne na temelju Mjeseca nego drugih planeta. Sumerska verovanja su preuzeli i proširili i Rimljani sve do astrologije kakvom je danas poznajemo.
Vaša, nedavno objavljena, knjiga o Mesecu izgleda kao neka biografija.
Moja knjiga se bavi istorijom Meseca, dosadašnjim saznanjima i donekle budućnošću ovog nebeskog tela. Ali i uticajem Meseca na događaje na zemlji. To je vrlo fascinantno.
Koji su to uticaji na primer?
Jedan od najzanimljivijih uticaja, dakle jedan od razloga zbog kojih sam uopšte počeo da se bavin Mesecom je činjenica da Zemlja bez Meseca ne bi bila stabilna. Zemlja bi se naginjala i vrludala poput čigre što bi dovelo do drastičnih klimatskih promena. Mesec deluje svojom silom teže na stabilnost kretanja Zemlje i utiče na to da se klima na Zemlji 4,5 milijarde godina nije drastično promenila.
Znači li to da bez Meseca ne bi bilo ni života na Zemlji pa tako ni čoveka?
Tačno. Celokupna evolucija bi se razvila drugačije. Zamišljam da se život razvijao oko toplog ekvatora i tada se Zemlja jednostavno nagne i sve se pretvori u ledenu pustinju. Dakle teško je pretpostaviti da je naš današnji život uopšte mogao da se razvije na taj način.
Koliki je kulturni uticaj Meseca? Dosad smo govorili o astronomskim temama. Npr. grupa Pink Flojd je napravila album posvećen zemljinom prirodnom satelitu, tj. njegovoj nevidljivoj strani. Vi ste jedan od autora dečje knjige posvećene tamnoj strani Meseca. Otkud ta fascinacija?
Verovatno zbog činjenice da čovečanstvo dugo nije moglo da vidi tu tamnu stranu koja zapravo u stvarnosti nije sasvim tamna. Ali mi zbog okretanja Meseca i Zemlje nismo u stanju da je vidimo.
Kako to da su ljudi oduvek hteli da putuju na Mesec iako je on bio tako tajanstven?
Tačno. Još su u 17. veku u prvim SF-pričama govorili o tajnovitom putovanju na Mesec. Autori su pisali o tome kako bi bilo živeti na Mesecu. Galileo Galilej je bio autor jednog od prvih SF-dela sa svojim zapisima nakon što je pomoću teleskopa mogao bolje da posmatra Mesec.
Upravo ta prva naučno-fantastična dela su podstakla naučnike poput Konstantina Ciolokovskog da istraju na razvoju rakete.
Koliko je po Vašem mišljenju sletanje američkih astronauta na Mesec pre 50 godina u kulturnom smislu promenilo čovečanstvo?
Mnogo je novca uloženo u Apolo-program kako bi se dokazala prednost pred Sovjetima, što je bio i glavni cilj. No tu je i jedan drugi efekat: prvi put je čovečanstvo gledalo na Zemlju s jednog drugog nebeskog tela. Svaki astronaut koji je ikada bio na Mesecu govori o neverov atnom osećanju posmatranja Zemlje koja je tako dalako.
To je naravno dovelo i naše saznanje o Zemlji kao maloj planeti u svemiru u jednu drugu relaciju. Kao što bi Karl Sagan rekao: „mala plava planeta".
Svemir igra i važnu ulogu u vašem muzičkom stvaralaštvu. Vaši snovi o svemiru su dio Vaše muzikie. Kako to zvuči?
Ja pokušavam zvukove svemira, recimo „Big benga" da integrišem u moju glazbu. To su tonovi koje ljudi uglavnom ne mogu da čuju ali koji zahvaljujući kompjuteru dobijaju formu koju možemo percipirati. Zvuk eksplodirajuće zvezde liči na bas-bubanj.
Ben Mur je napisao nekoliko knjiga o Zemlji, svemiru i vanzemaljskim oblicima života. Zajedno sa suprugom Katarinom Blansjar je napisao knjigu za decu „Ima li na tamnoj strani Meseca vanzemaljaca?"
.jpg)
