Izvor: Studnel.com, 20.Apr.2016, 17:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Adolf Hitler – najpoznatiji svetski zločinac
Rođen je u pograničnom gradu Braunau am In u Austriji. Po želji oca, posle završene osnovne škole upisao je realku, jer je njegov otac želeo da Adolf pođe njegovim stopama i postane državni činovnik. Hitler je bio prosečan učenik koji se ni po čemu nije isticao, a nakon završene škole odbija da nađe bilo kakav posao i vreme provodi kući, zanoseći se snovima da će postati umetnik, slikajući, čitajući knjige i svirajući klavir. Početkom Prvog svetskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << rata oduševljeno se prijavljuje kao dobrovoljac u nemačkoj vojsci. Postoje podaci da je u stvari bio kurir, ali je on kasnije u svojoj knjizi Mein kampf (Moja borba) isticao da je bio običan vojnik. Rat je završio sa činom kaplara, ubeđen da nemačka vojska nije bila poražena u ratu, već su je izdali ratni profiteri, Jevreji, socijalisti, štrajkači i razni unutrašnji neprijatelji.
Posle rata, Hitler dobija posao u Bavariji kao istraživač političkih grupacija i nedugo zatim za oko mu zapada Nemačka radnička partija, pa se ubrzo učlanjuje u nju. U početku je bio zadužen za propagandu, a vremenom napreduje do mesta predsednika. Nakon neuspelog pokušaja puča 1923. godine, Hitler je osuđen na pet godina zatvora. Ovo je dovelo do podsmeha njegovoj maloj i tada beznačajnoj partiji širom Nemačke. U zatvoru provodi devet meseci, nakon čega je pušten na slobodu jer je smatran bezopasnim. U zatvoru Hitler, uz pomoć Rudolfa Hesa, piše knjigu Mein kampf, u kojoj izlaže plan nacionalsocijalizma, piše o svom životu i daje savete za propagandu. Godinu dana nakon izlaska iz zatvora formira SS (Schutzstaffel), elitnu jedinicu svojih telohranitelja, na čijem čelu je bio Hajnrih Himler, kasnije glavni izvršitelj planova za jevrejsko pitanje. U svojim govorima Hitler ističe gubitak nacionalne časti Nemaca posle Prvog svetskog rata i to u osiromašenoj zemlji nailazi na plodno tlo. Od beznačajne stranke nacisti postaju druga partija po značaju na izborima 1930, a onda 1933, nakon smrti predsednika Fon Hindenburga, Hitler menja zakon i postaje predsednik.
Foto: furtherglory.wordpress.com
Nakon Anšlusa (pripajanja Austrije Nemačkoj), pripajanja Sudetenlanda Nemačkoj, invazije na Čehoslovačku, Hitler 1. septembra 1939. napada Poljsku. Velike sile su sada bile prinuđene da objave rat Nemačkoj. Poljska je pala do kraja septembra, a Hitler maršira na Dansku, Norvešku, Holandiju i Belgiju, da bi onda napao Francusku. Ona kapitulira 22. juna 1940, Italija sa Musolinijem na čelu postaje Hitlerov saveznik, a on onda napada Britaniju. Godine 1941. skoro ceo Balkan nalazio se u Hitlerovim rukama, a onda sledi napad na Sovjetski Savez. Njegove snage zaustavila je u blizini Moskve oštra ruska zima i bio je to prvi Hitlerov poraz u ratu. Saveznici su, takođe, zaustavili Nemce u zauzimanju Sueckog kanala i Bliskog istoka. Ubrzo se ratu priključuju i SAD, pa se Hitler našao u ratu sa najvećom imperijom − Britanijom, najvećom industrijskom silom − SAD i najvećom državom − Sovjetskim Savezom.
U to vreme Hitlerova leva ruka počinje nekontrolisano da drhti i neki istoričari smatraju da je to bio početak Parkinsonove bolesti. Godine 1943. Musolini je zbačen s vlasti, a 6. juna 1944. saveznici se iskrcavaju u Francuskoj (Dan D). Realniji oficiri nemačkog vojnog vrha uvideli su da je poraz neminovan, ali Hitler u to nikako nije želeo da poveruje. Pokušan je atentat na njega krajem jula 1944. godine podmetanjem bombe u njegov bunker, ali je preživeo. Usledila su ispitivanja i oko 4000 ljudi je streljano zbog pokušaja atentata. Rusi su do kraja 1944. u potpunosti oslobodili svoju državu, a saveznici su nastavili da nadiru u Nemačku sa zapada, ali je Hitler odbijao i sam pomen predaje. Aprila 1945. Rusi su bili pred Berlinom, a Hitler je odbijao da se povuče. Njegovo i telo njegove dugogodišnje partnerke Eve Braun, sa kojom se venčao neposredno pred pad Berlina, nađena su u bunkeru. Izvršili su samoubistvo 30. aprila 1945. godine.
Dok je u celoj Evropi besneo rat, na teritoriji Nemačke događale su se još veće strahote. Procenjeno je da je oko 3,5 miliona Jevreja ubijeno u koncentracionim logorima, a još 1,5 do 2,5 miliona je umrlo od gladi ili iscrpljenosti od rada u logorima. Osim Jevreja, sistematski su ubijani i Romi, komunisti, homoseksualci, hendikepirane osobe, mentalno zaostale osobe, Jehovini svedoci, antinacisti, poljski intelektualci i svi koje je Hitler smatrao nepoželjnim i nižim od svoje arijevske rase. Hitler se smatra idejnim tvorcem Holokausta, iako za to ima malo pisanih dokaza.
Izvori: znanje.org, enovine.net.
adolf hitlerna danasnji danbiografijaholokaustdiktator
.jpg)
